Kad neće Muhamed bregu

Piše Miodrag Zarković 

Umesto predsednika Ustavnog suda i ministra pravde, kosmetske Srbe su proteklog utorka dočekali njihovi šefovi kabineta, nudeći im obećanja i uveravanja, ali ništa više od toga

Delegaciju četiri Srbiji odane opštine sa severa Kosmeta, koja je u tri autobusa doputovala u Beograd proteklog utorka 19. februara, neposredno je dočekala jedino policija: profesionalno ljubazni mladići i devojke u tamno plavim uniformama stajali su uredno postrojeni ispred svake od ustanova ka kojoj su se kosmetski Srbi bili uputili, tj. ispred zgrade Ustavnog suda i Vlade Srbije. Unutra, međutim, nije bilo ciljanih sagovornika, odnosno predsednika Ustavnog suda Dragiše Slijepčevića i ministra pravosuđa Nikole Selakovića – umesto njih dvojice, goste sa Kosmeta dočekali su njihovi šefovi kabineta.
„Mi smo sa svoje strane prijavili dolazak u Beograd“, kaže za „Pečat“ Marko Jakšić, poslanik DSS-a u Skupštine Srbije i odbornik Skupštine opštine Kosovska Mitrovica, jedan od dvestotinak namernika koji su tačno u podne stigli u jezgro srpske prestonice. „U ponedeljak smo održali konferenciju za novinare, a poslali smo i pismene zahteve Ustavnom sudu i Ministarstvu pravde da nas prime. Ali, ni predsednik US-a, ni ministar pravde nisu bili u svojim kancelarijama kada smo mi došli. Ja sam bio u delegaciji koja se zaputila u Ministarstvo pravde, i tamo nas je dočekao ministrov šef kabineta. Rekli su nam da ni ministar nije u zgradi, ni njegovi pomoćnici, ni državni sekretari. Ne znam gde je ministar Selaković bio, ne želim da ulazim u to, mi smo ostavili naše adrese i telefone njegovom šefu kabineta, koji je obećao da će nas uskoro pozvati. Iskreno, sumnjamo u to, ali hajde da im damo šansu da održe reč.“

[restrictedarea] Jakšić pojašnjava šta su bili najneposredniji uzroci dolaska u Beograd:
„Tri su razloga. Pod jedan, skupština zajednice naše četiri opštine je još pre 13 meseci uputila zahtev Ustavnom sudu da stopira sprovođenje neustavnih uredbi Vlade Srbije, kojih je tada bilo dve, jedna o katastru i jedna o matičnim knjigama. Ustavni sud se do dana današnjeg nije oglasio o tome. Pod dva, u septembru prošle godine je grupa od 25 poslanika Narodne skupštine podnela zahtev Ustavnom sudu da oceni ustavnost briselskih sporazuma. Dakle, za razliku od onog prvog zahteva, koji je bio na nivou inicijative, ovaj je bio na nivou predloga poslanika. Ustavni sud je bio dužan da u roku od mesec dana stavi van snage sporne uredbe, pa da onda na miru donese odluku o njihovoj ustavnosti, ali to nije urađeno. Prema tome, zbog nedelovanja Ustavnog suda, mi sada imamo granicu između Kosova i Metohije i ostatka Srbije. A što se tiče ministarstva, oni su pre jedno mesec dana zatražili od Ustavnog suda da ne radi svoj posao, odnosno da odlože donošenje odluke, pošto je u izradi ustavni zakon o autonomiji KiM. To je valjda prvi put u istoriji da Ministarstvo pravde koči rad Ustavnog suda, umesto da ga ubrzava. Mislim da je to događaj bez presedana. Eto, prvenstveno zato smo došli u Beograd.“
Pravni zastupnik četiri opštine sa severa Kosova i Metohije, beogradski advokat Goran Petronijević, koji je podneo zahtev Ustavnom sudu, rekao je da su tamo dobili usmeno obećanje da će US doneti svoju odluku do kraja marta. U to ime Jakšić zaključuje:
„Videćemo da li će ispuniti obećanje koje su nam dali. Sačekaćemo do kraja marta. Ako ni do tada Ustavni sud ne bude doneo odluku o ustavnosti briselskih sporazuma, moraćemo ponovo da dođemo do Beograda.“ [/restrictedarea]