Filmska internacionala političke korektnosti

Piše Vladislav Panov

Novo, šezdeset treće izdanje Festivala u Berlinu počelo je 7. i trajaće do 17. februara, a okviru obimnog programa nudi i sedamnaest svetskih premijera

Berlinski fimski festival je otvorio vrata svog šezdeset trećeg izdanja (održava se od 7. do 17. februara) s uobičajenom germanskom uzdržanoću, što će reći bez pravljenja spektakla od prisustva velikih imena kakvi se podrazumevaju kada je reč o, recimo, kanskom ili venecijanskom festivalu. Ove godine će se „Berlinale“ podičiti sa čak sedamnaest svetskih premijera, ali i sa, čini se, skromnijim prisustvom velikog Holivuda i njegovih superzvezda. Možda i zato glavni program, takmičarski i onaj van konkurencije, nemaju predstavnike visokobudžetskog Holivuda, što je uostalom i podrazumevajuće za ovaj festival. Jedan od razloga što je naš FEST samo „naš FEST“ je upravo i taj. Naš nezamenljivo uspešni programski koncept je da udarni program čini revija holivudskih hitova iz prinudne nabavke distributera, a ne za tu priliku posebno odabrani jaki, odnosno barem premijerni naslovi nezavisne, autorske i prevashodno evropsko-vanholivudske produkcije, a što je nemački koncept zahvaljujući kojem je Berlinski festival postao jedan od najznačajnijih ne samo na našem kontinentu. A da njihov izbor ipak ima neku težinu, čak i u Holivudu, dokazuje i to da su u aktuelnoj konkurenciji za „Oskara“ za najbolji strani film među pet nominovanih čak dva naslova koji su prošle godine bili u takmičarskoj konkurenciji „Berlinala“ (danska „Kraljevska afera“ i kanadsko „Ratno dete“).

[restrictedarea]

„Krugovi“ u programu „Forum“ Ove godine s prostora stare Jugoslavije će jedini predstavnik u tom glavnom programu biti delo miljenika svetskih festivala, Bosanca Danisa Tanovića „Epizoda u životu berača željeza“, a najavljeni „trijumfalni“ film našeg Srdana Golubovića, „Krugovi“, koji je dobio jednu od nagrada na nedavnom „Sandens festivalu“, a na našim i, posebno prostorima Republike Srpske, izazvao polemičke i vrlo opore komentare, dobio prostor u okviru propratnog programa „Forum“ i četiri termina za prikazivanje tokom festivala. Neka vrsta novog filma zatočenog Iranca Džafara Panahija „Zatvorene zavese“ je u konkurenciji i kao politički savršena prilika za dokazivanje zapadne napredne nužde za svetskom pravdom i slobodom umetnosti. Taj njegov novi „hit“ iz radinosti navodnog prinudnog pritvora, bez prava na bilo kakve filmske aktivnosti, mogao bi vrlo lako da izraste u glavnog favorita festivala za neku od nagrada. „Obećana zemlja“ američkog Gasa Van Santa ima temu koja je socijalno-politički angažovana i provokativna), ali je njeno izvođenje tipično holivudski stereotipno, naivno i neuverljivo. Ništa bolji nije ni novi pokušaj odavno posrnulog Stivena Soderberga, „Sporedni efekti“, koji je u ogromnoj rediteljsko-producentskoj angažovanosti odavno izgubio osećanje iza čega bi kao autor trebalo da stane, a šta da prepusti kolegama koji nemaju potrebu da se nameću kao autori. rani lek), čini to na pogrešan i neuverljiv način.

Atrakcija festivala Ako govorimo o nezavisnom američkom filmu čiji su naslovi prisutni u drugim programima, sigurno da će ne samo u Berlinu već i u svetu najveću pažnju privući treći nastavak ljubavne priče koja i u realnom i filmskom vremenu traje skoro dve decenije. Reč je o toliko dugo očekivanom novom dodatku romanse koja je 1995. godine počela u Beču, nastavila se 2004. u Parizu i sada dobija novi segment u Grčkoj, a pod naslovom „Pre ponoći“ (u skladu sa prethodnim naslovima koji su se igrali sa opisom vremena u kojem se dešava sudbinski kratkih susret glavnih junaka, „Pre svitanja“ i „Pre sumraka“). Autor ovog izuzetnog i od svega drugog u tom žanru, a i inače, potpuno drugačijeg, kvalitetnijeg i samim tim superiornijeg ostvarenja je Ričard Linklejter, a tumači glavnih uloga, kao i saradnici na scenariju su opet Itn Houk i Žili Delpi. Pošto je ovo neka vrsta druge premijere , dakle film još nije nigde u distribuciji i izgleda neće biti sve do juna, njegove projekcije u Berlinu će sigurno biti vrlo posećene. S obzirom na ne baš impozantnu konkurenciju u takmičarskom delu programa zaista je čudno što ovaj film nije među njima.
U koncepciji ostalog programa je napravljena mala izmena, pa će ove godine prvi put segment „Retrospektive“ biti dopunjen sa odeljkom „Klasici Berlinala“ u okviru kojeg će biti emitovani restauirani klasici ili novootkrivene kopije filmova koji su iz nekog razloga bili, ili i danas jesu značajni, a u međuvremenu su možda zaboravljeni ili skrajnuti. Uobičajeni segmenti festivalske ponude su i ove godine „Kampus talenata Berlinala“, „Panorama“, „Forum“, „Perspektive nemačkog filma“, omaži, „Evropski filmski market“ i „Svetski filmski fond“ koji će predstaviti svoje programe finansirasnja sve do 2018. godine. Kao predsednik ovogodišnjeg internacionalnog žirija „Berlinala“ koji će odlučivati o nagradama angažovan je kineski režiser Kar Vai Vong, a ostali članovi su danska režiserka Suzana Bier, nemački sineasta Andreas Drezen, američka autorka Elen Kuras, njena iranska koleginica Širin Nešat, slavni američki glumac i sineasta Tim Robins, i grčka režiserka i producentkinja Atina Rejčel Cangari. Kao i program, tako je i sastav žirija eklektično ustanovljen i ponosno internacionalno raznovrstan do (političke) nespojivosti, ali baš zato dično politički korektan. Nadajmo se i dovoljno stručan i objektivan kada se bude odlučivalo o nagradama.

[/restrictedarea]