Филмска интернационала политичке коректности

Пише Владислав Панов

Ново, шездесет треће издање Фестивала у Берлину почело је 7. и трајаће до 17. фебруара, а оквиру обимног програма нуди и седамнаест светских премијера

Берлински фимски фестивал је отворио врата свог шездесет трећег издања (одржава се од 7. до 17. фебруара) с уобичајеном германском уздржаноћу, што ће рећи без прављења спектакла од присуства великих имена какви се подразумевају када је реч о, рецимо, канском или венецијанском фестивалу. Ове године ће се „Берлинале“ подичити са чак седамнаест светских премијера, али и са, чини се, скромнијим присуством великог Холивуда и његових суперзвезда. Можда и зато главни програм, такмичарски и онај ван конкуренције, немају представнике високобуџетског Холивуда, што је уосталом и подразумевајуће за овај фестивал. Један од разлога што је наш ФЕСТ само „наш ФЕСТ“ је управо и тај. Наш незаменљиво успешни програмски концепт је да ударни програм чини ревија холивудских хитова из принудне набавке дистрибутера, а не за ту прилику посебно одабрани јаки, односно барем премијерни наслови независне, ауторске и превасходно европско-ванхоливудске продукције, а што је немачки концепт захваљујући којем је Берлински фестивал постао један од најзначајнијих не само на нашем континенту. А да њихов избор ипак има неку тежину, чак и у Холивуду, доказује и то да су у актуелној конкуренцији за „Оскара“ за најбољи страни филм међу пет номинованих чак два наслова који су прошле године били у такмичарској конкуренцији „Берлинала“ (данска „Краљевска афера“ и канадско „Ратно дете“).

[restrictedarea]

„Кругови“ у програму „Форум“ Ове године с простора старе Југославије ће једини представник у том главном програму бити дело миљеника светских фестивала, Босанца Даниса Тановића „Епизода у животу берача жељеза“, а најављени „тријумфални“ филм нашег Срдана Голубовића, „Кругови“, који је добио једну од награда на недавном „Санденс фестивалу“, а на нашим и, посебно просторима Републике Српске, изазвао полемичке и врло опоре коментаре, добио простор у оквиру пропратног програма „Форум“ и четири термина за приказивање током фестивала. Нека врста новог филма заточеног Иранца Џафара Панахија „Затворене завесе“ је у конкуренцији и као политички савршена прилика за доказивање западне напредне нужде за светском правдом и слободом уметности. Тај његов нови „хит“ из радиности наводног принудног притвора, без права на било какве филмске активности, могао би врло лако да израсте у главног фаворита фестивала за неку од награда. „Обећана земља“ америчког Гаса Ван Санта има тему која је социјално-политички ангажована и провокативна), али је њено извођење типично холивудски стереотипно, наивно и неуверљиво. Ништа бољи није ни нови покушај одавно посрнулог Стивена Содерберга, „Споредни ефекти“, који је у огромној редитељско-продуцентској ангажованости одавно изгубио осећање иза чега би као аутор требало да стане, а шта да препусти колегама који немају потребу да се намећу као аутори. рани лек), чини то на погрешан и неуверљив начин.

Атракција фестивала Ако говоримо о независном америчком филму чији су наслови присутни у другим програмима, сигурно да ће не само у Берлину већ и у свету највећу пажњу привући трећи наставак љубавне приче која и у реалном и филмском времену траје скоро две деценије. Реч је о толико дуго очекиваном новом додатку романсе која је 1995. године почела у Бечу, наставила се 2004. у Паризу и сада добија нови сегмент у Грчкој, а под насловом „Пре поноћи“ (у складу са претходним насловима који су се играли са описом времена у којем се дешава судбински кратких сусрет главних јунака, „Пре свитања“ и „Пре сумрака“). Аутор овог изузетног и од свега другог у том жанру, а и иначе, потпуно другачијег, квалитетнијег и самим тим супериорнијег остварења је Ричард Линклејтер, а тумачи главних улога, као и сарадници на сценарију су опет Итн Хоук и Жили Делпи. Пошто је ово нека врста друге премијере , дакле филм још није нигде у дистрибуцији и изгледа неће бити све до јуна, његове пројекције у Берлину ће сигурно бити врло посећене. С обзиром на не баш импозантну конкуренцију у такмичарском делу програма заиста је чудно што овај филм није међу њима.
У концепцији осталог програма је направљена мала измена, па ће ове године први пут сегмент „Ретроспективе“ бити допуњен са одељком „Класици Берлинала“ у оквиру којег ће бити емитовани рестауирани класици или новооткривене копије филмова који су из неког разлога били, или и данас јесу значајни, а у међувремену су можда заборављени или скрајнути. Уобичајени сегменти фестивалске понуде су и ове године „Кампус талената Берлинала“, „Панорама“, „Форум“, „Перспективе немачког филма“, омажи, „Европски филмски маркет“ и „Светски филмски фонд“ који ће представити своје програме финансирасња све до 2018. године. Као председник овогодишњег интернационалног жирија „Берлинала“ који ће одлучивати о наградама ангажован је кинески режисер Кар Ваи Вонг, а остали чланови су данска режисерка Сузана Биер, немачки синеаста Андреас Дрезен, америчка ауторка Елен Курас, њена иранска колегиница Ширин Нешат, славни амерички глумац и синеаста Тим Робинс, и грчка режисерка и продуценткиња Атина Рејчел Цангари. Као и програм, тако је и састав жирија еклектично установљен и поносно интернационално разноврстан до (политичке) неспојивости, али баш зато дично политички коректан. Надајмо се и довољно стручан и објективан када се буде одлучивало о наградама.

[/restrictedarea]