Crvena smrt sa Karpata

Piše Nataša Jovanović

Da li bi polemika oko otvaranja rudnika zlata u Rumuniji, u kojoj je, zbog bojazni od ekološke katastrofe, učešće uzela i susedna Mađarska, trebalo da zabrine i potakne na razmišljanje i našu javnost

Cena zlata zna samo za jedan pravac – i to onaj naviše. Teška 31 gram, unca zlata, kako u jednom komentaru primećuje „Dojče vele“, deluje prilično nezanimljivo, kao dva reda table čokolade – ali je uprkos svemu na ceni većoj nego ikada.
Sudeći po polemikama koje čitavu deceniju ne jenjavaju u Rumuniji zlatni prah je u eri globalizacije i njenih pravila, odavno skuplji od ljudskog života. Razdor između političara na vlasti i stručne javnosti počeo je onog trenutka kada je kanadsko preduzeće obznanilo plan o otvaranju rudnika zlata u zapadnom delu Karpata. Rosija Montana, živopisno mesto u Transilvaniji, postalo je tema oko koje su počela da se lome koplja i to ne samo u Rumuniji, već u prstenu država sa kojima se ova pribaltička zemlja graniči. Dok zagovornici ideje otvaranja rudnika tvrde da je reč o jednom od najvećih nalazišta zlata u Evropi, te da vrednost projekta ne ostavlja mesta diskusiji, stručna javnost upozorava na stravične posledice cijanida koji bi se koristio u preradi plemenitog metala.

REKE BOJE KRVI Kompanija „Rosija Montana gold korporejšn“, čiji je većinski vlasnik sa 80 odsto kanadska firma „Gabrijel risorsiz“, a manjinski rumunska država sa 20 odsto, najavila je da bi prerada zlata zahtevala upotrebu velike količine cijanida. Slivom reka Tise i Dunava cijanid bi, upozoravaju stručnjaci, mogao da dođe do Mađarske, Srbije, Bugarske, Moldavije i Ukrajine – kao i zemalja dunavske regije i regiona reke Tisa. Tako priča o rumunskim rudnicima zlata dobija međunarodni karakter.
Korišćenje starih tehnologija za dobijanje zlata koje ne zahtevaju dodatne investicije objašnjavaju se željom zvaničnog Bukurešta i nadležnih kompanija da dobijaju dodatne prihode. Lekar prirodnih nauka Irena Baret u razgovoru za „Pečat“ kaže da je trenutna cena zlata za jedan gram 53.98 dolara i predstavlja jednu od najboljih investicija. Međutim, ove brojke su samo vrednost u dolarima. Prava cena dobijanja zlata cijanidom, smatra ona, kao što je slučaj u ovom projektu je velika ekološka katastrofa.
„Industrijska iskopavanja zlata su jedna od najprljavijih industrija. Masivni, otvoreni kopovi kao što se planira ovde, kreiraju enormne količine otpada: 76 tona na 28,34 grama zlata (http://www.americanhungarianfederation.org/docs/RosiaMontanaMine.pdf ). Iskopavanje zlata uvek je povezano sa ugrožavanjem osnovnih ljudskih prava, premeštanjem čitavih naselja i ugrožavanjem njihovog izvora opstanka. U planu je da se na 600 hektara zemlje izgradi rezervoar za toksičnu masu sa cijanidom. Ovaj opasni materijal curi kroz pukotine u okruženje, uliva se u podzemne vodotokove, a već i količina cijanida veličine zrna pirinča je pogubna. Tok vode u blizini rudnika je crven zbog cijanida, a okolna brda izgledaju kao da su preživela kataklizmu.“
Predstavnici kompanije obećavaju otvaranje oko 3.600 radnih mesta, četiri milijarde dolara ulaganja u rumunsku ekonomiju, a državni prihodi od planirane eksploatacije, kako se procenjuje, u periodu od 16 godina doneće 300 tona zlata i 1.700 tona srebra.

[restrictedarea]

KOLONIJA I PROTEKTORAT Analizirajući položaj Rumunije u geopolitičkoj mreži interesa velikih sila dr Dragan Petrović, viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu, kao važan podatak ističe da ova zemlja nije posebno podigla standard stanovništva od kako je ušla u EU, a članstvo u NATO ne nailazi na oduševljenje stanovništva.
„Očigledno je istrajavanje zvaničnog Bukurešta na nastavku eksploatacije zlata gde je rumunska država posednik samo 19 odsto dobitka od najbogatijih nalazišta u Evropi. Upotreba cijanida ne predstavlja samo najavu ekološke katastrofe za stanovništvo i predele Rumunije već preko vodotoka i za susedne države, Srbiju, Mađarsku i Rumuniju. To nije strateški državnički potez. Istina, knjigovodstveno gledano, vlada će kratkoročno popuniti kasu, ali će se kapitalne zlatne rezerve, za evropske prilike, brzo iscrpeti, a one su neobnovljive, posebno ako se uzme u obzir primitivni način eksploatacije koji je ekološki opasan. Pri tom kanadska firma ubire čak 80 odsto dobitka, što je zaista procenat u rangu odnosa koje su imale nekadašnje kolonije i protektorati u odnosu na metropolu.“
Kompanija „Rosija Montana gold korporejšn“ planira razradu oko 225 miliona tona resursa i vodni rezervoar za čuvanje obrađenih otpada. Ulivanjem reke Someš u Tisu, kako je apelovala Mađarska, voda oko grada Vašarošnamen biće puna industrijskih otpada sa visokim sadržajem teških metala.
Rumunija i susedna Mađarska već su imale loše iskustvo sa cijanidom 2000. godine, kada se desila ekološka katastrofa u rumunskom rudniku zlata usled koje se toksični otpad sa cijanidom izlio u reku Someš i došao do Tise i Dunava. „Posle incidenta“, podseća Beret, „reka Someš imala je 700 puta veću koncentraciju cijanida od dozvoljene. Osim cijanida, u toksičnoj masi bili su i teški metali koji imaju dugotrajan impakt na ekološki sistem. Rudnik zlata industrijskom proizvodnjom zagadio je vodu u rekama: analizama je ustanovljena 110 puta veći nivo cinka, više od 64 puta od dozvoljenog nivoa gvožđa, 3,4 puta više arsena. Sve ovo ima ozbiljne posledice po zdravlje ekološkog sistema i zdravlje lokalnog stanovništva. Ovakvo zagađenje vode izaziva posledice u obliku bolesti organa za varenje, bubrežna oboljenja, srčane smetnje, kao i ugrožavanje normalnog intrauterinog razvoja ploda“.

POLITIČKI OBOJEN POMOR Ekološki sistem, upozorava Baret, posebno je bio ugrožen u Tisi, skoro sav živi svet u reci bio je uništen. U daljem toku Tise, na teritoriji Srbije, uništeno je 80 odsto ekološkog sistema Tise. Kada je cijanid došao do Dunava, on se razredio, ali je još uvek ostao 50 puta iznad dozvoljenog nivoa.
„Ovo je ugrozilo 62 vrste riba, od kojih su 20 zaštićene vrste. Trebalo je da prođu dve duge godine da bi život počeo da se oporavlja. Odgovorni su odbili da to ima bilo kakve veze sa rudnikom, naveli su da je izveštaj preuveličan i da se radilo o odumiranju ribe zbog nedostatka kiseonika u zaleđenoj reci, a da su izveštaji iz Srbije o pomoru ribe politički obojeni.“ Posle te katastrofe EU je pooštrila zakone i upotreba cijanida pri eksploataciji ruda je dozvoljena pod vrlo strogim uslovima. Nemačka, Mađarska i Češka su, međutim, u potpunosti zabranile korišćenje cijanida u rudarstvu, a 2010. Evropski parlament je zatražio da se zabrana proširi na celu Evropu kako bi se zaštitili vodni resursi i biodiverzitet.
Evropska komisija je, međutim, iznela stav da takva opšta zabrana ne bi bila opravdana sa stanovišta zatvaranja rudnika koji posluju pod strogim uslovima i da bi to dovelo do otpuštanja. Dalja sudbina kompanije koja je izazvala ekološki potres, i njeni planovi poslovanja nude objašnjenje za ovakvu odluku Evropske komisije. Preduzeće je najpre proglasilo bankrot, da bi 2008. godine, posle promene nekoliko vlasnika, 100 odsto akcija preduzeća kupila kompanija za proizvodnju zlata „Polijus gold“ koja ga je preimenovala u „Romaltym mining“. Stara kompanija novog imena sada planira da obnovi proizvodnju zlata sa korišćenjem cijanida. Osim toga predviđa se da će „Romaltym mining“ koristiti ne samo svoje resurse, nego i otpade od rudarske industrije iz zemalja Evrope.
Beret kaže da je i ovaj primer samo pokazatelj da svet u kojem živimo danas predstavlja biznis.
„Mi želimo da verujemo da smo duhovno bogat narod i da ćemo sačuvati i negovati u našim potomcima humanost u surovoj stvarnosti u kojoj obitava ovaj svet. Finansijska kriza današnjice dovela je do eksplozije cene zlata: 28 grama zlata početkom 2000. imalo je vrednost 200 evra, sada je 1.254 evra i zlato je veoma poželjna investicija, pa je tako i područje Rosija Montana dragulj za korporacije – to je najveće nalazište zlata u Evropi.“
Kako Beret navodi, Svetska trgovinska organizacija omogućava velikim korporacijama da posluju u celom svetu, pa tako i u Rumuniji. STO su osnovale najbogatije zemlje sveta i ona zastupa interese korporacija i bankara.
„Možemo na primeru Rumunije da vidimo šta može da se i nama desi ako napravimo pogrešan izbor i uđemo u STO. Kao što je poznato, Rumunija je u STO od 1995. Inostrane korporacije koje vade zlato su na nalazištima u Rumuniji od 1997. i poseduju 80 odsto dobiti. Kada je Rumunija uvidela opasnosti ovakvog otvorenog kopa i industrijskog načina proizvodnje zlata posle izlivanja cijanida u vodotokove, zahtevala je da se rudnik zatvori 2006. Međutim, korporacija je izvela na sud one koji joj nisu dalje omogućili rad, zbog opstrukcija u ostvarivanju profita, i suočila Rumuniju sa čitavim nizom sankcija. Dakle ovo je važan momenat u priči o STO. To će se desiti i u Srbiji ako uđemo u STO: privatizacija i poslovanje korporacija stavlja profit na prvo mesto, a ne čoveka i životnu sredinu. STO nije forum za trgovinsku razmenu, to je način kako da velike korporacije zaobiđu zakone zemlje u kojoj posluju, globalni Ustav kojem sve zemlje moraju da se potčine.“

BRZA ODLUKA, SPORO OTREŽNJENJE Rad na rudokopu preuzela je korporacija posebno osnovana zarad ovog rudnika. Prethodni i sadašnji projekat imaju nešto zajedničko: istog promotora, rumunskog biznismena Veslija Franka Tamiša, glavnog vlasnika „Rosija Montana gold korporejšn“. Glavni investitor je „Eldorado gold korporejšn“, sa sedištem u Vankuveru, u Kanadi. Zašto velikim korporacijama odgovara da posluju u malim zemljama? Baret odgovor nalazi u činjenici da sa jedne strane imamo moćnu korporaciju koja nesmetano pljačka prirodne resurse jedne nestabilne ili periferne zemlje, odnoseći 80 odsto dobitka i ostavljajući zemlji domaćinu toksični otpad, koji kao što je to slučaj i na mnogim drugim primerima ostaje tu da trajno zagađuje prirodu i kada se rudnik iscrpe. Sa druge strane su, kaže ona, starosedeoci, u slučaju područja Rosija Montana, koji ne žele da napuste svoje kuće najstarijeg naselja u celoj Rumuniji koje bi sa ekološkim etno turizmom i sa 2500. godina starom istorijom, arheološkim iskopinama drevne civilizacije moglo da kreira dugogodišnje prihode.“
Problem oko rudnika zlata u Rumuniji, upozoravaju demonstranti, zaoštrava se pošto je Bukurešt usmeren na dobijanje dodatnih prihoda po bilo koju cenu. Rumunski zvaničnici su zainteresovani da dovedu u budućnosti Rumuniju u status evropskog centra za proizvodnju zlata od otpada iz industrijske proizvodnje zemalja Evropske unije, u kojima je prema nacionalnom zakonodavstvu zabranjeno korišćenje ekološko opasnih tehnologija, i korišćenje cijanida.
Oglušujući se o stav Rumunske akademije nauka Trajan Basesku je istakavši da bi svaka zemlja koja ima resurse trebalo da ih koristi za sopstvene građane, stavio tačku na dalju javnu diskusiju. „Mora da se donese brza odluka da bi investiranje ovde počelo.“
Petrović ističe da je opšti utisak da se rumunska elita tokom većeg dela savremene istorije malo obazirala na stavove širokih masa svog stanovništva, i prilično lako menjala svoju podređenost različitim velikim silama.
„U poslednje dve decenije Rumunija je nastavila dobre odnose sa Srbijom, međutim poslednjih godina sa izborom predsednika Trajana Baseskua kao da zvanični Bukurešt vodi neku novu politiku. Basesku, koji je drugi mandat dobio na neobičan način, jer je imao gotovo izjednačen broj glasova kao protivkandidat, pa je došlo do međunarodne, odnosno zapadne arbitraže kojom je on proglašen za predsednika, pokazuje dotle neviđenu za rumunske prilike vezanost upravo za Vašington i pored toga što je Rumunija članica EU. Tako je svet iznenadila pre nekoliko godina vest da je Basesku prihvatio da u Rumuniji u perspektivi bude instaliran tzv. raketni američki štit, uperen zapravo prema Rusiji, i to posle načelnog odustajanja Vašingtona da on bude instaliran u Poljskoj (a radari u Češkoj), zbog čega je Obama i dobio najviše odlikovanje ‚Nobelovu nagradu za mir‘“ .
I dok tempirna ekološka bomba odbrojava minute do aktiviranja, korporacija „Rosija Montana gold korporejšn“ je posegla za uslugama američke kompanije „Pablik stratedžik inc“, sa kojom je 2009. godine potpisala ugovor vredan 191 hiljadu dolara.
Zanimljivo je da je pomenutu kuću zvanično registrovalo Ministarstvo pravde SAD-a kao kompaniju za lobiranje interesa „Rosija Montana gold korporejšn“. U prezentaciji kompanije stoji bogato iskustvo u bavljenju procenom situacija u različitim oblastima: zonama vojnih konflikata, korporativnog menadžmenta, formiranja koalicija i njihove delatnosti, upravljanja tokom kriznih situacija, odnosa sa vladom, zakonodavnih inicijativa, procene mogućih vojnih konflikata i ratova.
U sastavu rukovodstva i top-menadžmenta su iskusni eksperti koji su u prošlosti bili na dužnostima u administracijama predsednika SAD-a Klintona i Džordža Buša u vezi sa pitanjima planiranja odnosa sa javnošću i formiranja javnog mnjenja.
Zahvaljujući „pažljivom“ radu ove kuće, iako još nije počela eksploatacija, kanadska kompanija je u Rosiji Montani postavila svoj logo na stotine kuća koje je kupila u centru, a desetine zaposlenih šetaju u zelenim uniformama.
Ne podizanje glasa protiv nadolazeće ekološke nemani, smatra Beret, isto je što i saučestvovanje.
I ne zaboravimo Martina Lutera Kinga koji je rekao: „Naš život počinje da se završava onog dana kada izaberemo da ne preduzmemo ništa o onim stvarima koje su važne.“

[/restrictedarea]