Ćirilizacija i panonski fašisti

Piše Branko Radun

„Demokratska i vojvođanska“ halabuka digla se u Novom Sadu protiv promene latiničnog natpisa u ćirilični na Kulturnom centru grada. Promenu je inicirao dr Andrej Fajgelj, direktor Kulturnog centra, protiv koga je potom na društvenim mrežama pokrenuta ljigava i prljava kampanja

Vest za Srbiju u 2013. godini jeste da se u gradskom prevozu displej na kojem se očitavaju podaci o liniji gradskog autobusa prebacuju sa latinice na ćirilicu. Posle gradskih preduzeća i institucija poput „Spensa“, „Informatike“ i Kulturnog centra, i Gradsko saobraćajno preduzeće će preći sa latinice na ćirilicu. Ovo je pokušaj da se pomogne povratak ćirilice u Novi Sad, odnosno da se pomogne očuvanje tradicije i duha ovog grada.
Bugari probili briselski led
Nalog da službeni natpisi budu na ćirilici, dakle nešto što bi bilo normalno za svaku zemlju i što nalaže da se poštuje Ustav koji definiše ćirilično pismo kao službeno (kao i nacionalna tradicija koja je čitav milenijum usko vezana za ćirilicu), kod nas je vest dana. Dok je sasvim normalno da, posle višegodišnje borbe, ćirilica stekne ove godine status službenog pisma na teritoriji EU, u Srbiji ona nažalost još nema taj status. Tek bi trebalo da se za pomenuti status izbori, i tek možemo očekivati izjave poput bugarskog poslanika u Strazburu koji je podsetio da je „ćirilica stara preko hiljadu godina i da predstavlja važan deo bugarskog identiteta“.
Kako je sve počelo sa procesom ćirilizacije Novog Sada? Kao što to često biva, jedan potez novih vlasti je pokrenuo promene barem u ovoj oblasti. Naime bivši direktor Kulturnog centra Laslo Blašković je smenjen od strane Upravnog odbora, između ostalog, jer nije poštovao Ustav, zakonska rešenja i sam statut KC u vezi sa ćirilicom. Naime, natpisi i logo KC su bili na latinici. Ovo je prvi put da neko snosi konsekvence zbog diskriminacije službenog pisma. Do sada to nije bilo nikada procesuirano, a kako vidimo iz ovog slučaja bilo je potrebno. Posle ovog slučaja stvari se menjaju utoliko što će sada direktori različitih institucija najverovatnije„dva puta da razmisle“ oko toga koje će pismo da favorizuju. Kako je ćirilica bila izuzetno ugrožena od globalne ekspanzije latinice, poštovanje ustavnih odredbi se pokazuje kao poslednja odbrana našeg tradicionalnog pisma.

[restrictedarea] Kao što Zoran Milošević u tekstu „Ćirilica i EU“ („Pečat“) primećuje, da će odlukom EU o ćirilici kao službenom pismu biti rehabilitovani i borci za korišćenje ćirilice, jer su „često etiketirani kao fašisti, kao zagovornici necivilizovanih i antievropskih vrednosti itd. Slično se dešava i kod nas – odluka o promeni vizuelnog identiteta Kulturnog centra i prelazak na ćirilicu su izazvali pravu malu histeriju kod ekstremista i zagovornika antisrbizma koje ćirilica asocira na fašizam, što im je povod i da govore o povratku antievropskih snaga. Sada, kako vidimo da Briselu ne smeta ćirilica, propada i stavljanje povratka ćirilice u kontekst sa „politički nekorektnim“ pojavama na čemu insistiraju parapolitičke formacije Antisrbije.
Gotovina i Pajtić protiv ćirilice
U Hrvatskoj koja očekuje ulazak u EU odlučili su da popuste i promene rigidan odnos prema „manjinskim pravima“, u šta bi, kako se čini, spadao i povratak ćirilice u krajeve koji su naseljeni Srbima. Tako su vukovarski hrvatski nacionalisti najavili za 2. februar veliki miting protiv povratka srpskog i ćirilice u službenu upotrebu u Hrvatskoj. Organizatori su pripadnici veteranskih organizacija „hrvatskih domoljubnih postrojbi“, a očekuju i dolazak Markača i Gotovine koji bi trebalo i da govore na tom skupu. Predstavnici HDZ kažu da im je neprihvatljiva ćirilica čak i ako bi u Vukovaru živelo 90 odsto Srba.
U Novom Sadu se digla „demokratska i vojvođanska“ halabuka protiv promene natpisa na Kulturnom centru koji je inicirao dr Andrej Fajgelj, direktor Kulturnog centra. Pokrenuta je i čitava ljigava i prljava kampanja protiv ovog mladog i izuzetno obrazovanog čoveka na društvenim mrežama. Njegova „krivica“ je upravo to što je odlučio da pokrene stvari sa mrtve tačke i za početak poštuje Ustav i hiljadugodišnju tradiciju svog naroda.
Tako nešto nije bilo moguće dok su gradom vladali Pajtić i Čanak. Kako nisu mogli otvoreno da kažu da ih iritira ćirilica na zidu zgrade, „vojvođaneri“ su izmislili da ih novi ćirilični logo podseća na kukasti krst. Tako se Gradskom odboru DS-a pridružila Čankova Liga u optužbama da nova gradska vlast „troši milione na nove logoe koji po formi podsećaju na stilizovani kukasti krst“. Da bi to potkrepili „dokazima“ oni su fotošopom izmenili logo i pretvorili ga u kukasti krst, pa su na taj način doveli u zabludu mnoge koji su tu fotografiju videli u medijima. Tako je izgledala stranačka ostrašćenost koja gleda da poentira na bilo čemu sa „vojvođanskim“ prezirom prema ćirilici i svemu onom što ona znači.
Istovremeno sa medijskom kampanjom je pokrenuta kampanja protiv ćirilice na društvenim mrežama, gde su „vojvođanski“ tviteraši optuživali Kulturni centar i direktora dr Andreja Fajgelja za fašizam, a hrvatski aktivisti osnovali „Fejsbuk“ grupu „Vukovar nikada neće biti Vukovar“, koja je za nekoliko sati okupila 3.000 ljudi.
Kako je razumljivo da se u Vukovaru podignu snage najcrnje hrvatske desnice – Hrvatske stranke prava i drugih proustaških organizacija koje baštine antisrpsku ideologiju Ante Starčevića, teško je razumeti kako je toj antićiriličnoj histeriji podlegao i DS. Ne čudi takav stav Čankove Lige koja je imala uvek simpatije prema „hrvatskoj strani rata“, pa je često u javnosti, uz beogradski NVO kružok Antisrbije delovala kao ispostava hrvatske „promidžbe“, no ipak se nije očekivalo od Pajtićevog DS da se tome tako jasno pridruži. Barem su do sada, iako su preuzeli autonomašku ideologiju Čankovu, bili u tome diskretniji i „puštali su“ da to drugi odrade za njih. Tako se oko ćirilice sve razotkriva – kao kad napada sneg da otkrije trag svih zverki. Ćirilica nije samo pismo, ona je deo našeg identiteta i napad na nju je napad i na samo biće nacionalnog identiteta, i to je poznato protivnicima ovog pisma, kao i drugim neprijateljima.
Moramo biti zahvalni protivnicima i neprijateljima ćirilice, jer nam oni svojom harangom na svoj način signaliziraju da jeste ćirilica važna i da se moramo za nju boriti. Zanimljivo je kako oni koji baštine hrvatski i evropski fašizam slede stari fašizam u borbi protiv ćirilice i srpske tradicije, ali to sada zaodevaju u ruho antifašizma i borbe za evropske vrednosti. Na taj način se ostvaruje Orvelovo proročanstvo da će se budući fašizam zvati antifašizam. Odgovor na ovu gnusnu fašističku klevetu protiv Srbije i ćirilice mora biti ćirilizacija naših gradova i sela, ali i svojevrsna i kompleksna „ćirilizacija“ našeg načina života i pogleda na svet. [/restrictedarea]