Branko Žujović: Marš na Ist River

Srbija taktičku prednost iz Strazbura i Preševa može kapitalizovati jedino ako svoju politiku vrati u UN, zato što je Savet bezbednosti jedini Staljingrad njene borbe za Kosovo i Metohiju. Iskustvo iz Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, tela sveobuhvatnijeg i znatno šireg od organa EU, sugeriše upravo to.

Kao na filmskoj novogodišnjoj traci, događaje na Ist Riveru od 14. januara do danas smenjivala su zbivanja na jugu centralne Srbije i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Posle dugo vremena, Srbija je u Njujorku, Preševu i Strazburu ličila na državu.

Pokazala je sebe van rastera zapadne propagande, demonstrirajući istovremeno sposobnost upotrebe pametne sile. Albanski ekstremisti, dok pišem ovaj komentar, isterani su na evropski čistac. Vandalizam je jedini autentičan odgovor kojim raspolažu posle Preševa i to niko razuman više ne može da porekne.

Uništavaju preostale srpske spomenike borbe protiv fašizma, spomenike deci u Goraždevcu, koju su sami poubijali i nadgrobne porodične spomenike na pravoslavnim grobljima.

U sred takvih albanskih protesta, oglasio se Savet Evrope. Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu, usvojena juče, sušta je suprotnost mnogih izveštaja organa EU i SAD o nesumnjivom „napretku Kosova“.

Za razliku od, na primer, Međunarodne upravljačke grupe za Kosovo, koja je više puta naglašavala „značajan napredak u izgradnji demokratske, multietničke države na načelima demokratije i ljudskih prava“, recimo sredinom juna 2009. godine, rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od juče konstatuje da je napredak u poboljšanju vladavine zakona na Kosovu i Metohiji spor.

Krajem 2009. godine, u Prištini je, zbog otkrivanja spomenika samom sebi, boravio bivši predsednik SAD, Bil Klinton. On je, obraćajući se tamošnjoj javnosti, izjavio da je „srećan i ponosan zato što je Kosovo napredovalo više nego što su prijatelji to očekivali“, a pred poslanicima albanske skupštine u Prištini dodao je da je „Kosovo uspelo da stvori demokratske institucije, slobodnu štampu i snažno civilno društvo“.

Posle tako ubedljivih pohvala, Parlamentarna skupština Saveta Evrope juče je konstatovala i da je „naročito zabrinuta zbog situacije i bezbednosti srpske zajednice na severu Kosova, gde još izbijaju incidenti i stvaraju se tenzije“.

Za razliku od brojnih slavopojki Prištini, upućenih od Pitera Fejta, Fernanda Đentilinija, Vilijama Vokera, Medlin Olbrajt, Sesilije Malstrom i brojnih drugih zapadnih birokrata, u rezoluciji izvestioca Saveta Evrope, Bjorna fon Sidova, kaže se da je situacija na Kosovu veoma loša, da nema vladavine prava i da je korupcija rasprostranjena u svim delovima društva, te da bezbednost nije dobra.

Najvažnije je sada da Srbija kapitalizuje taktičku prednost, nakon efikasne akcije u Preševu i usvajanja rezolucije u Strazburu. Vandalizam i protesti na Kosovu i Metohiji, nakon Preševa i Strazbura, aktuelizuju pitanje bezbednosti u pregovorima Beograda i albanske nacionalne manjine.

Kakav je smisao dogovora o carinama ili saobraćajnim tablicama, ako je lov na ljude, crkvu i uspomenu na pokojnike obrazac političkog ophođenja jedne od strana, u situacijama kada nema razuman politički odgovor?

Zanimljivo je da je, odmah po uklanjanju spomenika u Preševu i otpočinjanju nasilja na Kosovu i Metohiji, Hašim Tači otišao u Ankaru. Agencija „Anadolija“ javila je 21. januara da je sa premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom razgovarao više od dva sata, ali nije saopšteno o čemu su razgovarali.

Izvesno, nisu razmatrali detalje sportske saradnje. Turska je poslednjih godina jedan od najkorisnijih albanskih saveznika. Osim investicija u infrastrukturu južne srpske pokrajine, tamo gde većinu čine Albanci, ona pokušava da bude uključena u balkanske procese i na druge načine.

Treba podsetiti da je neformalna međunarodna grupa „Prijatelji Sandžaka“ formirana još januara 2009. godine. Predvode je SAD, Velika Britanija, Francuska, Turska i Nemačka sa još nekoliko manje uticajnih zemalja, uz kancelarije EU i OEBS-a u Beogradu.

Problem srpsko-turskog partnerstva, najavljivanog u vreme Borisa Tadića, a koje je toliko nerviralo Milorada Dodika i Republiku Srpsku, predstavlja činjenica da Turska ima nameru da ulaže kapital i politički uticaj isključivo u oblastima sa muslimanskom većinom i otomanskim nasleđem, kao što su Kosovo i Metohija i Raško-polimska oblast.

Zbog svega toga je važno da Srbija vrati kosmetsku politiku u UN. Jučerašnje iskustvo iz Strazbura sugeriše upravo to. Srbija je u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, koja nije deo organa EU, uspevala da pokrene i realizuje pitanja poput trgovine ljudskim organima na Kosovu i Metohiji.

Savet Evrope ima 47 zemalja članica, sveobuhvatnije je i znatno šire telo od organa EU, u čijim se okvirima trenutno vodi dijalog Beograd – Priština. Jasno je da takav jedan sveevropski forum poseduje znatno veći moralni, demokratski i politički kapacitet. A to je upravo ono što je Srbiji potrebno.

Savet bezbednosti UN jedini je srpski Staljingrad u borbi za Kosovo i Metohiju. Ako svoju kosmetsku politiku ne vrati u Generalnu skupštinu i druge organe UN, Srbija će, zbog insistiranja na rešavanju ovog pitanja u za nju kiseloj sredini EU, doživeti da i ova rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope o Kosovu i Metohiji doživi sudbinu rezolucije usvojene povodom izveštaja Dika Martija.

Glas Rusije