Šupljem džepu spasa nema

Piše Brankica Ristić

Monopolistima ne odgovaraju carinske olakšice, trgovci i uvoznici odlučuju o cenama i očekuju se veliki lomovi na tržištu, ocenjuju ekonomisti 

Iako prosečan stanovnik Srbije blage veze nema šta je Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU, zna da je to nešto što direktno ima veze sa debljinom njegovog novčanika. Upravo zato odmahuje rukom kada u medijima vidi da će se od 1. januara iduće godine iz EU bez carine uvoziti testenina, pasta za zube, pasta za brijanje i još štošta.
Vlast nas uverava da je naša privreda dovoljno spremna za takvu vrstu konkurencije, opozicija se pak pribojava da za tržišnu utakmicu nismo spremni. Zajedničko im je to što ni jedni, ni drugi ne mogu da kažu da li će ove najnovije carinske olakšice za proizvode iz EU oboriti cene u maloprodaji.

ODBRANA MONOPOLA Ekonomista Boško Mijatović smatra da je liberalizacija uvoza uvek korisna stanovništvu, ali ne i trgovcima, jer, kako navodi, oni su pogođeni time:„Moraće da brane svoje monopolske položaje, i naravno da time neće biti zadovoljni. Ukoliko roba iz EU bude jeftinija i kvalitetnija, to će nagnati domaće trgovce i proizvođače da se prilagode njima. Normalno bi bilo da veća konkurencija bude ta koja će voditi boljem tržištu i nižim cenama.“
Već naredne godine ćemo, sa tri odsto nameta manje, uvoziti jabuke, pasulj, jogurt, sir, maslac, junetinu, dok će carina na krompir biti manja za pet odsto To, nažalost, ne znači i niže cene za konačne kupce, jer trgovci već sada najavljuju da će se nastaviti trend povećanja cene te robe. Kažu, suša je uticala na smanjen rod, a to je već dovelo do, recimo, poskupljenja krompira za 50 casino online odsto, pasulja za 66 odsto, živine i jaja za best online casino 26 odsto, a voća za 55,7 odsto u odnosu na prošlu jesen.
Ni Saša Đogović sa Instituta za tržišna ispitivanja ne može sa sigurnošću da kaže da li će se buy cheap cialis online zbog carinskih olakšica, koje nas očekuju od Nove godine, smanjiti i cene:„Da li će u punoj meri doći i do sniženja cena proizvoda, uporedo sa snižavanjem carinske stope, zavisi od toga da li će uvoznik ići na povećanje svoje dobiti ili će imati u vidu kupovnu moć stanovništva. Ako govorimo na osnovu prethodnih iskustava, verujem da će smanjenje cena biti samo delimično, dakle, ne u celini prema sniženim carinskim stopama.“
Problemi koji nastaju spuštanjem carina između EU i zemalja koje u njoj nisu, kompenzovani su sredstvima finansijskih fondova EU koji su u tom momentu dostupni. Primer za to casino je Hrvatska, koja bi kao drugi stub pomoći od EU dobila oko 370 miliona evra. Međutim, ona casino online svoj sporazum nije počela da primenjuje jednostrano, kao što mobile casino je to uradila Srbija i samim tim nema pun pristup ovim fondovima koji online slots bi eventualnu nestabilnost cena ublažio.

[restrictedarea] Upravo zbog takvih „sitnica“ Milan Prostran, savetnik u Privrednoj komori Srbije, smatra da je obaranje cena vrlo diskutabilno. „Lično ne verujem u to, i smatram da će biti velikih lomova na tržištu“, kaže Prostran. „Još 2001. godine EU je nama otvorila bescarinsko tržište sem za robu koja je na kvotama. Bez carine ne možemo izvoziti juneće meso, vino, neke vrste ribe i šećer do određene kvote. Pošto su oni nama, osim za ove četiri vrste robe, otvorili svoje tržište, od nas su tražili da mi njima otvorimo tržište za njihovu robu. Međutim, postavlja se pitanje da li smo mi kao zemlja uspeli da za ovaj period postupne liberalizacije postanemo konkurentni robi iz EU. Moje mišljenje je da nismo. Oni će juriti da osvoje naše tržište, a mi ako se snađemo biće dobro.“
Carinske stope za testeninu, čokolade i šampone iz EU sada su 12, 10 i tri odsto. Od iduće godine uvoziće se bez carine. Carina na gelove za brijanje i tuširanje biće prepolovljena i iznosiće tri odsto…
Očekuje se da od naredne godine, zbog snižavanja i ukidanja carina na neke proizvode iz Evropske unije, pojeftine pojedini artikli uvezeni sa tog područja. Od 1. januara 2014. neće se plaćati carina na uvoz industrijskih i većine poljoprivrednih proizvoda iz zemalja Unije.
To znači da bi trebalo da pojeftine bela tehnika, kućna hemija, nameštaj, tehnički uređaji. Bez carine, koja sada iznosi 2,5 odsto, uvoziće se automobili sa benzinskim motorom od 1.000 do 1.500 kubika i dizelaši od 1.500 do 3.000 kubika, a sa pet na 2,5 odsto biće smanjena carina na ostala vozila.
Uvoznici automobila, međutim, očekuju da smanjenje carina neće uticati na cene, a kao razlog navode nedavno povećanje PDV-a od 20 odsto, kada takođe nije došlo do korekcije cena. „Kada je PDV povećan sa 18 na 20 odsto, većina uvoznika je smatrala da nema smisla nakratko podizati cenu, da bi je od januara opet smanjili, tako da su teret povećanja privremeno preuzeli na sebe, računajući da će se taj gubitak anulirati smanjenjem carinske stope“, kaže Miloš Petrović, predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova. [/restrictedarea]