Čas beščašća na Pravnom fakultetu

Piše Nataša Jovanović

Kako se desilo da profesor optužen u aferi „Indeks“ postane i prvi pisac komentara o „ustavu Kosova“, a njegova matična kuća Pravni fakultet u Kragujevcu promoter ideje nezavisnosti „Republike Kosovo“

Kvazinaučna monografija „Dogmatske glose o kosovskom ustavu“ dr Srđana Đorđevića i dr Jurija Toplaka, iza koje kao izdavač stoji Pravni fakultet u Kragujevcu, po štetnosti se sasvim može porediti sa onim što je, na primer, Nataša Kandić uradila svojim prisustvom na proglašenju Prištinske deklaracije. Ako nije čak i gora.
Samom temom – ustavom nepriznatog Kosova – sporna knjiga pokazuje ne samo da je jedan od autora, Srbin poreklom sa Kosmeta i profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, spreman da zarad najprizemnijih ličnih interesa deluje u potpunoj suprotnosti sa zakonima, interesima, kao i opštim stručnim i moralnim načelima države u čijoj se službi inače nalazi, već i da je jedna visokoškolska ustanova u Srbiji postala akviziter nezavisnosti Kosova. I to ista ustanova koja već pet godina radi pod sumnjom sudski nezavršene i očigledno procesno opstruirane afere „Indeks“. No, sva otužnost ovakvog, još nekažnjenog delovanja promotera samostalnog Kosova, najbolje se ogleda u tekstu knjige, gde autori i ne skrivaju da im je osnovni cilj da pruže pomoć albanskim separatistima kako bi im ustav efektivno zaživeo i na većinskim srpskim teritorijama.

APOLOGIJA OVK U predgovoru, Đorđević ističe da veruje „da će značenja ustavnih normi, koja smo istakli, biti u funkciji instrumenata za lakšu primenu u procesu podvođenja činjenica realnog života pod ustavna pravila. Pri tome, prvenstveno, mislim na subjekte pravnih odnosa koji potiču iz redova srpske manjinske zajednice…“ („Dogmatske glose o kosovskom ustavu“, str. 24). Izraz „slobodno Kosovo“ u knjizi, u duhu apologije zločinačke OVK nezavisnosti, tumači se kao „klasičan termin kojim se prezentira stav o državnom suverenitetu, pa bi pod njim trebalo razumeti nezavisnost“. Da bi se ovaj jednostrani dokument promotera tzv. kosovske nezavisnosti predstavio kao opšteobavezujući akt, proistekao iz nekakvih međunarodnih pregovora, autori komentara su potpuno prećutali postojanje Rezolucije Narodne skupštine RS, kojim je on odbačen, kao i činjenicu da Ahtisarijev plan nikada nije odobren u Savetu bezbednosti, zbog čega je i danas međunarodnopravno jedino važeća Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, koja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet države Srbije. Rezolucija 1244 je za analitičare tzv. kosovskog ustava nepoželjna koliko i za albanske teroriste i separatiste, pa je nijednom rečju ne pominju u svom spisu.
Nezapamćeni postupak autora knjige i izdavača se, kako listom ističu sagovornici „Pečata“, ne može podvesti pod puku nemarnost.
Da je ovde reč o nečemu opasnijem smatra i profesor doktor Ratko Marković, koji kaže da je nedopustivo da, dok Srbija ističe da je tzv. Republika Kosovo lažna, imamo slučaj profesora na fakultetu koji ustavu lažne države u tumačenju prilazi kao važećem pravnom aktu:
„Da Srbin piše o ustavu Kosova je nezamislivo. Da to radi profesor koji je svojevremeno bio asistent na fakultetu u Prištini još nezamislivije, a budući da je autor i rodom sa Kosova ceo njegov slučaj može da se podvede pod ‚sramotu za nauku‘. Razumeo bih da taj ustav ima rešenja koja bi mogla da posluže kao teorijski kuriozitet, ali reč je o kompromitovanom, oktroisanom ustavu, napravljenom na strani i nametnutom veštački“, kaže prof. dr Marković.
U ovom slučaju nije sporan samo predmet istraživanja – „ustav“ tzv. Republike Kosovo, već način na koji je on u knjizi obrađen. Naime, navedeni autori nisu ovaj protivpravni akt albanskih pobunjenika analizirali u kontekstu pozitivnog međunarodnog prava i političko-istorijskih prilika u kojima je on donet, već su sačinili jedan komentar normi sadržanih u „ustavu“.
Nazivajući pomenuto delo takozvanom knjigom, profesor doktor Marko Pavlović kaže u razgovoru za „Pečat“ da ova nazovi monografija prvenstveno nameće pitanje ko je taj što je imao vremena da sedne i piše o jednoj efemernoj tvorevini međunarodnih siledžija:
„Kad se bolje pogleda naslov knjige o ‚ustavu Republike Kosovo‘, prvo što pada u oči je da je ona temi posvećena u vrlo redukovanom obliku, tj. da je ograničena tzv. dogmatskim metodom, što će reći da se svodi na prepričavanje pojedinih članova tzv. ustava tzv. Republike Kosovo. Dovoljno je da se prelista ova štampana stvar, pa da se o njoj, sa naučnog stanovišta, izvede zaključak koji se svodi na jednu englesku reč: rubbish. Dakle, radi se o bezvrednom tekstu koji se kod nas označava kao đubre.“
Vredi podsetiti da je drugi autor Slovenac Jurij Toplak. Na sajtu „Alma Mater Europea“ – evropski centar, Maribor, kao važan podatak objavljeno je da je Jurij Toplak koautor prvog komentara o kosovskom ustavu.

DOGMATSKI KOMENTATOR U mnoštvu ličnosti koje su sebi dozvolile da se bave Kosovom u ime Srbije ili Srbijom u ime Kosova, ova nadriakademska pojava u liku Đorđevića, koji je kompromitovan u aferi „Indeks“, a upamćen pre toga kao progonitelj krivih i pravih u histeričnoj akciji DOS-ovih žandara pod imenom „Sablja“, zaslužuje posebno mesto. Profesor Pavlović ističe da je Srđan Đorđević, koji je studije Pravnog fakulteta u Kragujevcu završio za nekih sedam-osam godina, kao asistent pripravnik počeo da radi na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici, što je predstavljalo svojevrsni povratak zavičaju. Posle izvesnog vremena, kao predstavnik sa Kosmeta izabran je i u Ustavni sud Srbije(!), a odatle je prešao na Pravni fakultet u Kragujevcu gde se ubrzo našao među uhapšenima u aferi „Indeks“. Optužen je, između ostalog, da je prikrivenom isledniku Tomislavu Spasiću prodao dva ispita za 1.400 evra. U martu ove godine, Spasić je na suđenju podrobno opisao kako mu je Đorđević u kabinetu upisao ocene.
„Ovih nekoliko važnih činjenica iz Đorđevićeve karijere objašnjavaju zašto se on javlja kao ‚dogmatski‘ komentator ‚kosovskog ustava‘. Objašnjenje leži u sferi krajnje amoralnosti. Naime, sve što je postigao u univerzitetskoj karijeri Đorđević duguje činjenici da je rođen u Kosovskoj Mitrovici i kasnijem eksploatisanju ove činjenice, iako se sa roditeljima ‚na vreme‘ preselio u okolinu Kraljeva. Danas, na pristojnom odstojanju od strašne zbilje kosmetskih Srba, on je napisao nekakvu škrabotinu koja bi trebalo da ‚pomogne‘ Srbima da prihvate NATO državu ‚Republiku Kosovo‘. On to i kaže u predgovoru, sa nekontrolisanom dozom cinizma, navodeći da se nada da će njegovo pisanije ‚biti u funkciji instrumenta za lakšu primenu u procesu podvođenja činjenica realnog života pod ustavna pravila‘. Te ‚činjenice‘ realnog života koje bi trebalo da se ‚podvedu‘ pod pravila ‚kosovskog ustava‘ su Đorđevićevi bivši zemljaci – Srbi na Kosmetu. Drugim rečima, Đorđević, koji se sklonio sa Kosova, proglašavajući sebe za ‚značajnog pravnog autoriteta‘ šalje poruku Srbima koji su ostali na svojim kosovometohijskim ognjištima da se bespogovorno podvedu pod ustavna pravila šiptarske NATO države“, zaključuje profesor Pavlović.
Ali, na putu ka izdavanju ovog „monumentalnog“ dela, Đorđević se stručnoj javnosti još prošle godine predstavio kao „tumač“ ustava Kosova. Na „Kopaoničkim susretima“, koji tradicionalno okupljaju imena best online casino iz pravne nauke, Đorđević se preporučio svojim radom, za koji profesor doktor Vladan Petrov, urednik sekcije „Kopaoničkih susreta“, kaže da nije zadovoljio nijedan naučni argument kojim bi mogao opravdati bavljenje ustavom tzv. države Kosovo:
„Sama činjenica da neko proučava taj ustav znači da takvom pravnom aktu daje legitimitet koji isti ne poseduje. Pre svega, kako možemo pričati o ustavu jedne države koja nije država?! Ovde nije reč o dobronamernosti ili ne, ili pak o razlici u stavovima, već o činjenici da je, pored svih naših unutrašnjih ustavnopravnih pitanja, uredaba koje se sada nalaze pred Ustavnim sudom, nezamislivo da se neko bavi ustavom Kosova. Pitanje je kakvu je naučnu aparaturu autor mogao da ima, jer pitanje je ko je uopšte o tom ustavu pisao, osim samih Šiptara na Kosovu, i to možda“, ocenjuje profesor Petrov, dodajući da se u Srbiji od 2006. do danas nije pojavila nijedna celovita monografija o važećem Ustavu Srbije, ali zato „sada vidimo da postoji monografija o ustavu Kosova i to pod pokroviteljstvom Univerziteta“. „S druge strane, monografija predstavlja naučni pristup, a ja se pitam kakav naučni pristup može da postoji kod jednog akta koji ne ispunjava nijedan kriterijum ustavnopravne nauke! Konačno, monografija zahteva godine rada, a od pukog pisanja ustava Kosova nije prošlo više od četiri godine“, smatra profesor Petrov.

OCENA ETIČNOSTI Priroda ovog spisa otvara problem njegovog izdavača i postavlja pitanje koje su granice naučne slobode. Tekst je, kako tvrde ugledni profesori upravnog prava i pravne istorije, nenaučan i kao takav on dobija obrise propagandnog proseparatističkog pamfleta. Da li kao takav može uživati naučnu slobodu, tim pre što postoje indicije da se radi o krivičnom delu iz člana 309, tj. podsticanju albanskih separatista da nastave sa rušenjem ustavnopravnog poretka Srbije?
Da niko, pogotovo ne naučnik, nema slobodu da ide mimo zvaničnih dokumenata države, smatra i profesor doktor Milan Brdar:
„Nema govora o tome da sloboda ide mimo osnovnih postavki, zakona i akata države. Ali, akademska sloboda podrazumeva objektivnost. Neki tekst o OVK može da bude predmet naučne analize i to nije sporno, ali ne može pod vidom drugog mišljenja, jer je u pitanju teroristička vojska, neprijatelj Srbije. To onda nije drugo mišljenje, već neprijateljski akt. I sada imamo profesore akvizitere nezavisnosti Kosova, čija pristrasnost očito govori o odsustvu objektivnosti. To sa naukom nema nikakve veze! Motiv pisanja je teško nazreti. Autori možda na taj način pokušavaju da provociraju okolinu. Možda su i zagovornici nezavisnosti Kosova. Ali, ponavljam, to nema veze ni sa naukom, ni sa naučnim slobodama“.
Dr Brdar kaže da u ozbiljnoj državi takve stvari mogu da se dogode, ali obavezno, bez obzira na to da li se radi o profesoru Univerziteta ili ne, slede sankcije:
„Ukoliko ta knjiga profesoru Đorđeviću omogući i unapređenje u red redovnih profesora, to će biti akademski skandal! Što se samog fakulteta tiče, njega bi trebalo zatvoriti. Prvo smo imali aferu ‚Indeks‘, pa ih je šefova (Tadićeva – prim. nov.) kilava država oslobodila, da bi se naknadno optuženi osvetili profesorima koji su ih tretirali kao sumnjive. Pitanje je da li ta publikacija uopšte ima recezente. Ako ih ima, i ako su to uradile njegove kolege, onda je to kriminalna radnja širih razmera. Nažalost, naša akademska zajednica je u tako bolesnom stanju da najverovatnije niko ne bi reagovao.“
Sa njim se slaže i profesor Marković, pozivajući etički odbor da iznese svoj sud:
„Toliki su ljudi otkriveni u prepisivanju tuđih radova na oči etičkog odbora, ali se on nijednom nije oglasio. Ovo je prilika da se on najzad čuje.“
Ukoliko ovaj odbor bude uzeo u razmatranje ocenu etičnosti monografije o ustavu Kosova, ne bi trebalo, smatra dr Pavlović, da zanemari ni minuli rad autora, koji umnogome objašnjava kako se kao koautor ove knjige pojavio strani državljanin i šta vezuje „Srbina s Kosova“ i Slovenca Toplaka:
„Prvo, i najvažnije, vezuje ih jedna falsifikovana isprava iz 2010, na osnovu koje je Srđan Đorđević izabran u zvanje vanrednog profesora na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. Naime, za izbor u više univerzitetsko zvanje potrebno je imati radove objavljene u časopisima određene kategorije. Poželjno je imati rad objavljen na tzv. SSCI listi (odnosno američkoj ‚Tomsonovoj listi‘ časopisa). Pošto nije imao nijedan relevantan članak, docent Đorđević rešenje za svoj izborni problem je našao u Mariboru gde izlazi ‚Lex localis‘, časopis sa SSCI liste. Naime, njemu je u vreme izbornog postupka za vanrednog profesora stiglo pismo potvrda, sa potpisom člana uređivačkog odbora Jurija Toplaka, da mu je jedan članak prihvaćen za objavljivanje u ovom časopisu, i da će taj članak biti publikovan u 2011. godini. Pošto je uveliko prošla 2011, negde sredinom 2012, cirkularnim pismom sam se, na engleskom, obratio članovima uređivačkog odbora. Jedan od njih, čestiti ljubljanski profesor, poslao mi je obaveštenje, na engleskom, da članak na osnovu kojeg je Đorđević izabran u zvanje vanrednog profesora nikada nije prihvaćen za objavljivanje u ‚Lex localis‘-u, niti je glavni urednik ili neki član uređivačkog odbora poslao bilo kakvo zvanično pismo u pogledu pomenutog članka.“
Udeo Toplaka u falsifikovanju isprave na osnovu koje je njegov koautor Đorđević izabran u zvanje vanrednog profesora prepušta se međunarodnoj istrazi. Bilo bi dobro da ovaj zemljak i nesumnjivo istomišljenik Jelka Kacina, rado viđen gost Vladimira Goatija i, kako piše u njegovoj biografiji stručnjak za borbu protiv korupcije na prostorima Balkana objasni otkud njegov potpis na falsifikovanoj ispravi.
U međuvremenu, ako država ne bude reagovala, Đorđević će svojim bivšim zemljacima prepričati pravila „kosovskog ustava“, jer tobože oni bez njega ne bi mogli da ga razumeju. S druge strane, zvaničan izdavač nije izneverio očekivanja evroatlantista. Jer njihov cilj nije teško prozreti: evroatlantistima je potrebno da se, u srpskoj pravnoj nauci, ustav nakazne NATO države legitimiše kao jedan od komšijskih ustava vredan naučne pažnje. Onda je sve lakše…