Tajkunska posla

Piše Nikola Vrzić

Hoće li Dragan Đilas i Miroslav Mišković srušiti Vladu Srbije ili Mišković „od države nije jači i država će pobediti“, kako je obećao prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić

Boris Tadić, i dalje aktuelni predsednik Demokratske stranke, otkrio je još početkom septembra ono što ovih dana postaje sve očiglednije: „Najveći predstavnici krupnog kapitala, gospodin Mišković i njemu slični, imaju interes da se umešaju u politiku i zašto bih ja to sada krio.“ Ne krije to više ni Aleksandar Vučić, predsednik Srpske napredne stranke i prvi potpredsednik Vlade Srbije, navodeći da za to, da Miroslav Mišković radi (i) protiv njega i njegove stranke, nije saznao juče: „O tome znam već više od mesec dana i ćutim i ćutim, vidim kuda i kako se stvari kreću, ali zašto bih o tome govorio i objašnjavao ljudima kakvi se kružoci stvaraju, ko gde šta želi i na koji način želi da sprovede da bi zaustavio promene u Srbiji.“

PRELIVANJE SUKOBA Kako to vlasnik „Delta holdinga“ pokušava da se uključi u (pre)komponovanje srpske političke scene? Ponajpre, preko gradonačelnika Beograda i kandidata za predsednika DS-a Dragana Đilasa. I tako se unutrašnji sukob u DS-u, sukob između Tadića i Đilasa, prelio na čitavu srpsku političku scenu… (Pri svemu tome, naravno, ne bi trebalo zaboraviti da je Boris Tadić možda i poslednji koji ima moralno pravo da vlasniku „Delta holdinga“ prigovara na „mešanju u politiku“, s obzirom na značajnu ulogu koju je Mišković imao 2008. godine, prilikom sabiranja prethodne vladajuće koalicije). A da neke tajne veze između Đilasa i Miškovića, zaista, ima, ne govore samo Tadić i Vučić, već i otkriće „Kurira“ da su se „dvojica najbogatijih ljudi“ (citat: Aleksandar Vučić) sastali prošle nedelje u sedištu „Delta holdinga“ i u četiri oka razgovarali duže od dva sata. „Politika“ pak tvrdi da se, osim sa Đilasom, Mišković sastao i sa „još dvojicom političkih lidera koji pripadaju vladajućoj koaliciji“, ali da potvrdu ovih sastanaka „od samih aktera priče“ nisu uspeli da dobiju…
Nije zgoreg podsetiti i da je, pre dve nedelje, Vučić već (pro)govorio o Miroslavu Miškoviću, polemišući sa liderom Liberalno-demokratske partije Čedomirom Jovanovićem:„Političari i tajkuni su se udružili protiv mene. Jedna stranka je svojevremeno samo kritikovala Miroslava Miškovića, posle toga kao da im je maca pojela jezik, više njegovo ime nisu smeli da izgovore. Jedina nada našim političkim oponentima je da zastupnici tajkuna, kao što je Jovanović, kažu: ‚Vučić je opasan po državu.‘ Da, veoma sam opasan po državu, veoma sam opasan po one koji misle da pljačkaju i kradu ovu zemlju.“ No, ostavimo, zasad, LDP po strani, jer operacija (pre)komponovanja srpske političke scene do LDP-a još nije stigla.

[restrictedarea] Zato što se, pre svega, čeka rasplet situacije u DS-u. Kako sada stvari stoje, sukob s dvojcem Đilas-Mišković, Tadić je izgubio i pre odlučujuće bitke; bitka – Izborna skupština DS-a – doduše, odložena je sa 10. na 25. novembar, i Tadić još nije definitivno povukao svoju predsedničku kandidaturu (konačnu odluku, najavio je, doneće 4. novembra, kada se održava sednica Glavnog odbora DS-a), ali njegova ponuda da povuče svoju predsedničku kandidaturu ako se ispune tri uopštena i samo jedan konkretan uslov (da DS bude „jasno profilisana kao socijaldemokratska stranka, da Predsedništvo DS-a dobije veća ovlašćenja, da ne bude revanšizma i da Nataša Vučković i Goran Ćirić budu potpredsednici stranke) već je navela Đilasovog saveznika Bojana Pajtića, šefa vojvođanskih demokrata, da na pitanje ko će biti novi predsednik DS-a odgovori kao da je to nešto što se podrazumeva:„Pa, predsednik će biti gospodin Đilas.“
Šta sledi pošto gospodin Đilas postane predsednik DS-a? Sudeći po tvrdnjama Aleksandra Vučića, naredni korak mogao bi da bude pokušaj razvrgavanja aktuelne vladajuće koalicije i formiranje nove, drugačije parlamentarne većine, što nas vraća i na ponašanje LDP-a i njenog lidera Čedomira Jovanovića. Jer, kako je u dve različite prilike ustvrdio Vučić „Miroslav Mišković hoće da se formira drugačija vlada. Njegova želja je da vrati deo bivšeg režima (…) Nisam neko koga mogu da uplaše, niti neko koga će moći da kupe novcem. Vidim i da Mišković ima želju da mene i SNS skloni iz vlasti. Videćemo ko će pobediti.“ I: „Mišković se veoma angažovao da sklopi saveze sa svima na srpskoj političkoj, medijskoj i privrednoj sceni koji bi mogli da naškode meni lično i Srpskoj naprednoj stranci.“ Dodao je Vučić i da želi da spreči stvaranje novih, „četvrtih saveza“: „Ne interesuje mene hoće li Mišković ili neko drugi moći, želeti, hteti da pravi saveze između Đilasa, Jovanovića, Dačića i Dinkića. Verujem svojim partnerima i ne verujem da bi oni u tako nešto ulazili.“
S druge strane, međutim, činjenica je i da ovi partneri kojima Vučić veruje – prvenstveno partneri okupljeni oko Socijalističke partije Srbije – i dalje odbijaju da sa SNS-om i Demokratskom strankom Srbije formiraju novu većinu u Skupštini Beograda, koja bi sa funkcije smenila aktuelnog gradonačelnika Dragana Đilasa…

Korupcija motiva Šta leži u osnovi ove Miškovićeve želje da „mene i SNS skloni iz vlasti“, kako tvrdi Vučić? U nedostatku nekog drugačijeg objašnjenja, zasad je u javnosti prisutno objašnjenje lidera SNS-a, koji kaže da je uzrok svemu borba protiv korupcije u kojoj neće biti pošteđen ni vlasnik „Delta holdinga“. Rekao je i da se, među 24 „velika predmeta“ na kojima policija radi, nalazi i „Delreal, u okviru kojeg se pominje Miškovićevo ime“ (reč je o konverziji prava korišćenja u pravo svojine nad zemljištem na Novom Beogradu, gde je ispalo da bi država trebalo da plati preduzeću „Delreal“ oko milion evra). S druge strane, kompanija „Delta holding“ saopštila je da „pruža punu podršku Vladi Srbije“, ocenjujući da je Srbiji „neophodan nastavak reformi i ekonomskih promena, za šta je preduslov da vlada deluje u stabilnim političkim uslovima“…
(Ne)očekivan, a svakako neočekivano javni sukob Aleksandra Vučića i Miroslava Miškovića, može da se okonča na tri načina; ili će Miroslava Miškovića pobediti Aleksandar Vučić, ili će Aleksandra Vučića pobediti Miroslav Mišković, ili će pak čitava priča utihnuti sama od sebe, što će značiti da je nekakav džentlmenski sporazum o nenapadanju načinjen daleko od očiju javnosti. Ukoliko je tačna ključna Vučićeva optužba – da mu Mišković radi o vladi zbog vladine borbe protiv korupcije – ostvarenje dva od ova tri moguća scenarija značiće da je država ipak kapitulirala.

[/restrictedarea]