Rusko-kineska alijansa na Pacifiku

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Tokom posete Pekingu ministra odbrane Rusije Sergeja Šojgua razgovaralo se o ugovoru za isporuku Kini 48 lovaca Su-35BM, za sumu od četiri milijarde dolara, kao i o sistemima zemlja-vazduh S-400

Samo dve nedelje pošto ga je predsednik Rusije Vladimir Putin postavio na odgovornu dužnost, novi ministar odbrane Sergej Šojgu posetio je Kinu – najznačajnijeg političkog, ekonomskog i vojnog partnera Ruske Federacije. Razlog njegove posete, 21. i 22. novembra, nije previše sakrivan: dve zemlje zajednički planiraju osiguranje bezbednosti u Azijsko-pacifičkom regionu, posle zvanične promene američke vojne doktrine početkom ove godine. Tokom prve posete Šojgua Kini u svojstvu ministra odbrane, na stolu se našao zahtev Pekinga za pristupom najmodernijim ruskim vojnim tehnologijama. Pod određenim uslovima, to odgovara i Rusiji, iz najmanje dva razloga. Kina se do sada pokazala kao ozbiljan kupac ruskog naoružanja, spreman da uloži milijarde dolara, čime doprinosi razvoju vojnoindustrijskog kompleksa Rusije. I drugo, snažnija kineska armija predstavljaće veći izazov za Amerikance koji ne kriju svoje hegemonističke planove, ne samo u regionu Pacifika.

AMERIČKA DOKTRINA Administracija predsednika Baraka Obame usvojila je novu vojnu doktrinu SAD-a početkom ove godine. Njome je predviđeno premeštanje fokusa vojnih interesa Vašingtona sa Bliskog istoka na Azijsko-pacifički region, gde je Kina glavni protivnik SAD-a. Kako je najavljeno, Amerikanci planiraju da do 2020. prebace u Azijsko-pacifički region više od 60 odsto svojih vojnopomorskih snaga. Sadržinu i detalje tog plana uticajni neokonzervativni dnevnik „Vašington tajms“ objavio je još 11. novembra prošle godine, o čemu je „Pečat“ tada i pisao (br. 193), pod naslovom „Američki plan za udar na Kinu“. „Vašington tajms“ je objavio da je Pentagon završio izradu plana pripreme vojnih snaga protiv Kine. Novi koncept predviđa zajedničke udare Ratne mornarice, pešadije i avijacije po regionima unutar kineskog kopna, kao i presretanje protivsatelitskih raketa Pekinga i masovne sajber-napade na kineske kompjuterske sisteme. Tom prilikom, citiran je i „visoki izvor iz administracije Baraka Obame“ koji je rekao da „Amerika neće sedeti skrštenih ruku, već će preuzeti inicijativu“, odnosno da je reč o „značajnom događaju koji signalizira o novom pristupu prema Kini, u stilu koji je u doba Hladnog rata praktikovan prema Sovjetkom Savezu“.
Tada je saopšteno da Amerika planira izradu novog bombardera velikog dometa, zajedničke operacije podmornica i „nevidljive“ stelt-avijacije, i korišćenje nove bespilotne letelice sa dometom od 1.000 milja za nanošenje avio-udara. U Pentagonu je formirano specijalno Odeljenje za vojno suprotstavljanje Kini, gde „eksperti razrađuju strategiju borbenih dejstava u vazduhu i na moru“. Osnove nove vojne doktrine SAD-a prema Kini postavljene su još 2005, kada je usvojen strateški dokument Pentagona, pod nazivom „Azija 2025“, u kojem je izražena zabrinutost zbog kineskog prodora u sferi najsavremenijih vojnih tehnologija. Analitičari Pentagona razmatrali su pet mogućih scenarija vojnog sukoba SAD-a i Kine. Jer, do 2025. godine, Peking može da uputi vojni izazov Vašingtonu, a tada će kineska vojnoekonomska moć već da nadmaši američku.

[restrictedarea]

PODRŠKA IZ MOSKVE Ovi strahovi Vašingtona sada su, posetom Šojgua, dobili još jednu potvrdu. Jer, da bi zaštitila svoje teritorijalne interese (podsetimo se samo letošnje krize sa Japanom oko ostrva Senkaku, koja umalo nije prerasla u rat) i da bi preuzela od Amerikanaca kontrolu nad plovnim putevima u zapadnom Pacifiku, Kini je neophodna snažna i napredna mornarica – kako nadvodna, tako i podvodna. U ovom poslu, Peking se obratio za pomoć Moskvi, između ostalog i zato što je pristup zapadnom oružju i tehnologiji za Kinu blokiran još od uvođenja sankcija 1989. godine. A kako se pokazalo, Rusija je voljna da pomogne…
Boraveći u junu u Pekingu, u prvoj državnoj poseti nekoj zemlji posle ponovnog izbora za predsednika Rusije, Putin je, govoreći o odnosima dve države, naglasio: „Važnu ulogu mi pridajemo zajedničkoj inicijativi za učvršćivanje bezbednosti u Azijsko-pacifičkom regionu. U tom kontekstu, naravno, mi ćemo podsticati odnose između naših vojnih resora“. I upravo je Šojgu u Kini boravio kako bi učestvovao na 17. zasedanju rusko-kineske mešovite Međuvladine komisije za vojnotehničku saradnju. Šojgu je u Pekingu dočekan na najvišem novou: od odlazećeg lidera Hu Đintaoa, preko zamenika predsednika Centralne vojne komisije Kine Sju Čilana, pa do kolege, ministra odbrane Lan Guanleja. Već je i sam ovaj spisak ukazivao da se radilo o konkretizaciji strateških dogovora o vojnotehnološkoj saradnji.
Predsednik Hu Đintao istakao je da je nedavni Kongres KPK postavio zadatak transformisanja Kine u pomorsku državu radi širenja „mogućnosti eksploatacije morskih resursa, zaštite interesa Kine i morskog prava u Azijsko-pacifičkom regionu“. Ovi procesi su već pokrenuti, što je od izuzetnog značaja za Kinu, koja se oduvek oslanjala isključivo na kopnene snage, zanemarujući razvoj Ratne mornarice. Prvi od tri planirana kineska nosača aviona već je porinut u vodu, a na njegovoj palubi nalaze se avioni izrađeni na osnovu modela ruske kompanije „Suhoj“. Peking sada može da patrolira u zonama teritorijalnih sporova koje, osim sa Japanom, ima i sa Filipinima, Vijetnamom i drugim zemljama u okruženju.
Đintao i Šojgu saglasili su se da je vojna saradnja dve države dostigla „nezapamćen nivo“. To se poklapa sa ocenama analitičara da se prvi put pojavljuje mogućnost realnog savezništva dve zemlje, koje su do sada uvek sklapale taktičke saveze po ovom ili onom pitanju. Upravo neophodnost obuzdavanja Amerike u Azijsko-pacifičkom regionu jeste pitanje koje duboko ujedinjuje dve zemlje. Prvi signali dati su još u aprilu, kada je Moskva pritekla u pomoć Pekingu i održala zajedno s njim vojnopomorske vežbe u Žutom moru, upravo u trenucima kada su SAD i Filipini imali iste takve manevre u susednom Južnokineskom moru. A dva meseca kasnije, Rusija i Kina održale su i kopnenu vežbu „Mirovna misija 2012“, u okviru Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS), koja se sve više pretvara u realnu vojnopolitičku alijansu, sposobnu da uputi izazov Zapadu.
Udeo Kine u ukupnom prošlogodišnjem ruskom izvozu naoružanja i vojne opreme iznosi oko 15 procenata, odnosno dve milijarde dolara. A u 2012. Kina je kupila od Rusije helikoptere Mi-171, kao i avionske motore AL-31F, za ukupno 1,3 milijarde dolara. Dve zemlje već su potpisale ugovor o isporuci helikoptera Mi-131E u naredne tri godine, za dodatnih 600 miliona dolara. Važna tema Šojguove posete jeste konkretizacija planova za prodaju Kini 48 moćnih lovaca Su-35BM generacije 4++ (mada mnogi eksperti tvrde da je reč o mašini koja ispunjava većinu kriterijuma za avione pete generacije), za sumu od četiri milijarde dolara, što bi bio najveći vojni ugovor dve zemlje u protekloj deceniji. Međutim, Moskva ističe uslov – da se Peking obaveže da ovu nabavku neće iskoristiti za kopiranje ruskih aviona, pre svega motora i pojedinih elektronskih sistema. Jer, upravo sa ovim elementima je Kini zapelo kod proizvodnje sopstvenih aviona pete generacije, čiji je već drugi prototip izveo probni let krajem oktobra.
Ruska zabrinutost je potpuno razumljiva ako se ima u vidu da je Peking, koristeći dosadašnje ugovore o isporukama ruskih aviona, već prekopirao u potpunosti modele Su-27, Su-30 i MiG-29. S obzirom na to da je Su-35 još uvek najbolji avion koji Rusija serijski proizvodi, Kremlj ne želi da dopusti Pekingu da za relativno mali novac dobije kompletnu najsavremeniju tehnologiju. Uslov, za koji Moskva traži pismene garancije, jeste da Kina može da proizvodi sopstvene avione po ruskim nacrtima, ali da pojedine vitalne komponente i dalje proizvode kompanije iz Rusije. Isto tako, Kina je zainteresovana i za druge vrhunske proizvode ruske vazduhoplovne i protivvazdušne tehnologije, kao što je najnoviji transportni avion Il-76MD-90A ili sistem zemlja-vazduh S-400 „Trijumf“. U vezi sa isporukama S-400, smenjeni ruski ministar odbrane Anatolij Serdjukov je najavljivao da se to ne može desiti pre 2017. godine, ali Šojgu je u Kinu i putovao da bi ponovo razgovarao o ovoj temi.
Osim vojne sfere, od posebnog interesa za Rusiju i Kinu je, naravno, i energetika. Nije isključeno da Moskva izađe u susret zahtevima Pekinga kojem su neophodne vrhunske vojne tehnologije, a da zauzvrat Kina (koja takođe ima i ogromne energetske potrebe) bude fleksibilnija kada je reč o cenama za ruski prirodni gas, što je pitanje oko kojeg se već godinama lome koplja. U svakom slučaju, utisak je da Vašingtonu nije uspelo da privuče Moskvu na svoju stranu u rivalitetu protiv Kine, što u budućnosti može skupo da ga košta. Zaoštravajući godinama igru protiv Putina na svim poljima, Amerikanci će veoma brzo da se suoče sa čvrstom rusko-kineskom alijansom na Pacifiku i u čitavoj Aziji.

[/restrictedarea]