Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Piše ALEKSANDAR ĐAJA
Da sve svoje najviše političke i vojne rukovodioce nismo transportovali u Hag, a zatim ih prepustili njihovoj sudbini, ne bi ni Gotovina i Markač bili oslobođeni, ne bi nam „najvernija supruga na svetu“ Hilari Klinton i „baronesa“ Ketrin Ešton crtale granicu prema Kosovu i Metohiji, ne bi oni „tranžirali“ Srbiju na delove…
Posle sramnog oslobađanja ratnih zločinaca, Gotovine i Markača iz Haškog tribunala, svi zaljubljenici u „hašku pravdu“ i ljubitelji „suočavanja sa (samo srpskom) sopstvenom prošlošću“ – zavukli su se u mišje rupe. Računajući na, inače, poslovično kratko pamćenje srpskog naroda, nadaju se da će kada ogromno nezadovoljstvo građana Srbije ovom presudom prođe, opet nekažnjeno moći da nastave izdajničku propagandnu delatnost.
U TUZLU, U HAG, U SMRT… Međutim, ironija sudbine jeste da nama suočavanje sa sopstvenom prošlošću zaista tek predstoji. Ali, ne po scenariju zapadnih neokolonizatora u kojem su Srbi krivi za sve, a njihovi ovdašnji janičari zaduženi da za dobar novac o tome šire laži po svetu – nego da u tom „nacionalnom samopročišćenju“, ovog puta, definitivno pođemo od prave istine. A ona glasi, da je naše pogubno nacionalno, istorijsko i političko posrtanje, gubljenje svakog državničkog dostojanstva i uspostavljanje strahovlade DS-a i njenih satelita, počelo – kukavičkim, sramnim slanjem na haško gubilište predsednika Srbije Slobodana Milioševića, na Vidovdan 28. juna 2001. godine!
Zoran Đinđić, premijer Vlade Srbije iz 2001, potpredsednici Vlade Jožef Kasa, Dušan Mihajlović, Žarko Korać, Momčilo Perišić, Nebojša Čović, ministri Vladan Batić, Dragan Veselinov, Aleksandar Vlahović, Dragoslav Šumarac, Dragan Milovanović, Slobodan Milosavljević, Dragan Domazet, Vojislav Milovanović, Božidar Đelić, Goran Novaković, Marija Rašeta- Vukosavljević, Goran Pitić, Gordana Matković, Gašo Knežević i Branislav Lečić, zatim savezni ministri Vojislava Andrić, Zoran Živković, Boris Tadić, Rasim Ljajić, kao i ministri koji su tada bili u Briselu, Miroljub Labus, Goran Svilanović, Momčilo Grubač i Saša Vitošević – svojim su potpisima, na osnovu nekakvog člana 90, tačka druga, i člana 135, stav drugi Ustava Republike Srbije, odlučili da u saradnji sa Tribunalom postupe prema haškom statutu i kidnapuju predsednika Miloševića iz Centralnog zatvora u Beogradu, da bi ga u pratnji britanskih specijalaca helikopterom transportovali u Tuzlu, u Hag, u smrt!
Posle toga podneto je mnoštvo krivičnih prijava Javnom tužilaštvu protiv ovakvog, jedinstvenog po svojoj sramoti, čina u novijoj političkoj istoriji sveta, a među prvima, krivična prijava Udruženja dramskih pisaca Srbije. Ali, ono što najviše vređa jeste podatak da do današnjeg dana nijedna od tih krivičnih prijava nije aktivirana, kao da je za ovu zemlju i njen narod sasvim normalna stvar da glavu svog bivšeg, do tada na demokratskim izborima više puta direktno izabranog predsednika – kao, svojevremeno, glavu Karađorđa – u džaku pošalje „briselskom sultanu“! Jer, Miloševića je neko mogao da voli ili da ne voli, da podržava njegovu politiku ili da bude protiv nje, da mu eventualno sudi i presudi (ali u Srbiji!), ili čak da na njega izvrši politički atentat – sve bi bilo dostojanstvenije od bogohulnog čina izručenja zapadnoj Inkviziciji, namerno tempiranog da se desi na najsvetiji srpski dan. Ubeđen sam da nijedno urođeničko pleme u zabitima amazonske džungle nikada svog poglavicu nije predalo drugom plemenu. Možda ga je pojelo, ali u odnosu na postupak srpske vlade iz 2001. godine – to bi predstavljalo visoko moralni i demokratski čin!
POVRATAK, SA LAŽI U ISTINU Nije prvi put da o ovome pišem. Niti je ovo personalno pitanje. Svaku reč napisanu ovde ponovio bih da je u pitanju bio, na primer, pokojni Zoran Đinđić ili bilo koji drugi predsednik, ili premijer Srbije. To se, jednostavno, ne radi. Ali, političari izbegavaju da ovo pitanje stave na dnevni red. Za prethodnu šizofrenu vladavinu „žute ekipe“, to je bilo logično. Ali, za novu vlast, više nije. Nažalost, nisam siguran da su i danas, mnogi građani Srbije svesni koliku smo političku, ekonomsku i svaku drugu štetu za ovih jedanaest godina pretrpeli zbog takvog bezumnog čina. Jer, da se to nije dogodilo, da sve svoje najviše političke i vojne rukovodioce nismo transportovali u Hag, a zatim ih prepustili njihovoj sudbini (kao stado ovaca na vučjoj teritoriji!), ne bi ni Gotovina i Markač bili oslobođeni, ne bi nam „najvernija supruga na svetu“ Hilari Klinton i „baronesa“ Ketrin Ešton crtale granicu prema Kosovu i Metohiji, ne bi „tranžirali“ Srbiju na delove kao zaklanu stoku! Ali, takve političke greške istorija ne oprašta. Pa, iako lično podržavam, a verujem i većina građana Srbije, vidne napore nove vlasti na čelu sa SNS-om da zemlju izvuče iz živog blata u koju je potopila prethodna vladavina DS-a, da koliko god može sačuva integritet zemlje (koji je svojim dogovorima sa EULEKS-om ugrozio prethodni režim), da se obračuna sa korupcijom i kriminalcima koji su se enormno obogatili na grbači građana Srbije, najzad, da prekine neprekidni lanac ucena sa Zapada uslovljenih pretnjom potpune secesije KiM – mora da se krene od istine o Slobodanu Miloševiću, kao jedinim pravim, autentičnim, istorijskim i političkim korakom povratka dostojanstva Srbiji, srpskom narodu i svim građanima Srbije.
A taj povratak, sa laži u istinu, mora da prethodi samo jednom – ispravljanju strašne, groteskne nepravde prema pokojnom predsedniku Srbije, učinjene na Vidovdan, 28. juna 2001. godine – njegovoj potpunoj rehabilitaciji, kao i ispitivanju političke ili procesuiranju krivične odgovornosti svih potpisnika odluke o njegovom izručenju u Hag!
Hvala bogu! Godinama čekam da neko javno prozove i pozove na odgovornost ove ljude koji su potpisali početak naše neviđene sramote i samoponiženja! Bravo, gospodine Đaja! Valjda ovo neće ostati samo “glas vapijućeg u pustinji!
Nadam se da je ovo jedan novi pocetak za SRBIJU. ISTINA OSLOBADJA.Dok SRBIJA ne opere najvecu sramotu,izrucivanje vlastitog predsjednika HAGU , nema sanse da bilo sta krene ka boljem. Svi potpisnici sramnog akta,moraju biti predoceni javnosti a zatim i pravno formalno optuzeni za jedan od najvecih zlocina – VELEIZDAJU.
Sa sudjenjem ne treba zuriti,sjetimo se samo koliko se dugo sudi Seselju, i koliko se dugo sudilo Milosevicu. Ono sto treba uciniti odmah, jeste podignuti optuznice za VELEIZDAJU i potpisnike ovog gnjusnog cina strpati u ZATVOR!!!!!!!!!!!!!
Apsolutno se slažem da je izručenje predsednika Miloševića zaista pravi početak za naše “suočavanje sa sopstvenom prošlošću” – odnosno, sramotom! Bez toga, svi “počeci obnove Srbije” za ovih 12 godina, bili si lažni i samo su služili za zamajavanje javnosti. Nisam za odmazdu, već za pravdu. Možda je krivica potpisinka ove sramne odluke samo politička, možda je krivična, možda je i jedno i drugo – ali, jasno je da krivica jeste! Pa, zamislite, jedan od potpisnika ovog gnusnog čina je Rasim Ljajić, čovek koji je bio u svim vladama od tada, pa čak, na moj užas, i u ovoj najnovijoj! Čuvajte se njega ponajviše, prijatelji iz SNS-a, on je napodmukliji, radi samo za sebe, priča čistu demagogiju i nikada ništa konkretno nije uradio za građane Srbije! Inače, svaka čast Aleksandru i redakciji “Pečata” što je načela ovo bolno pitanje, jer je i to hrabrost. Za istinu treba hrabrost, ali bez istine, sve je ostalo besmisleno.
Vidite, danas se donosi Proglas protiv uspostavljanja granice uzmeđu Srbije – i Srbije! Naravno da se to ne sme dozvoliti i ja ću taj proglas da potpišem. Ali, znate li kada je ta granica uspostavljena. Pa, baš onoga dana – o čemu Đaja i piše – kada je predsednik Milošević isporučen Hagu! Tada je prestalo svako uvažavanje srpske države – i Amerika i NATO i EU su shvatile da imaju posla sa političkim patrljcima i bednicima, koji će za “šaku dolara” sve da prodaju. Međutim – nije fer za to danas optuživati SNS, koji ne zna na koje će stranu prvo da pogleda i da zapuši rupe pretodnih “žutih” vlada!… Ako ćemo pošteno, nije fer i od Koštunice da ni reč ne progovori o svojoj odgovornosti za sve – a bio je i predsednik i premijer države – i za njegovg mandata najveći broj Srba je isporučen Hagu! Tobože, po nekom “zakonu o saradnji”koji je on doneo. Kakve ima veze da li ubijaš nekoga po nekom kvazizakonu ili bez zakona?!… Koštunca je nema sumnje patriota, ali političar “salonskog tipa, i u redu je Proglas, ali nije u redu ne pominjati ni jednom rečju svoju krivicu za gubljenje KiM, koja je očigledna…!
Kad smo već kod krivica i povratka u istinu, naravno da nije kriv Milošević za sve ono što nam se desilo, ali ni “žuti” ne snose baš 100% krivice za Hrvate i Gotovinu. Prvi je granice Hrvatske iscrtao – srpski kralj, Aleksandar Karađorđević, stvarajući prvo Kraljevinu SHS, a posebno Kraljevinu Jugoslaviju. Banovina Hrvatska je tada dobila sadašnje granice (ja mislim čak i veće, koje je, verovali ili ne, Tito smanjio)- a potom su sve ostalo bile “nijanse”. I to je gorka istina, dopadala se ona nekome, ili ne. Naravno, to ne amnestira “žute” za deportaciju predsednika Miloševića u Had, kao i za sve ostale srpske rodoljube, koje su poslali na haško stratište. Pozdrav Pečatu i jednoj od njegovih perjanica, Đaji – samo neka istraju.
Zaljubljenici i ljubitelji “hadske pravde” ce i dalje da nastave sa izdajstvom svoje rodjene zemlje sve dok na vlast ne dodje drzavnik,ne politikant,kakvih je Srbija prepuna,svestan svojeg nacionalnog bica!Onaj koji ce da kaze evropi DOVIDJENJA!A ne kao vrli “cetnicki vojvoda” Vucic koji kaze “bicemo gladni ako ne udjemo u EU”???!!!Mozete misliti….gladni….Srbija koja ima jednu od najplodnijih zemalja u evropi da bude gladna!Pa ako je tako onda i ne treba da postoji ta i takva Srbija!Ko god umre od gladi u Srbiji to je i zasluzio!Mislim na radno sposobne!Ako Srbija ne moze sebe da prehrani onda treba da nestane!Ovo najozbiljnije mislim!
Ne tvrdim da Zorbas nije dobrim delom u pravu, ali “fama” o beskrajno plodnoj srpskoj zemlji, na žalost, danas jeste – samo fama! Srpska poljoprivreda je uništena, desetine hiljada hektara su zarasla u korov, obrađivanje zemlje se gotovo nikome ne isplati, sela su pusta, pristojno žive samo oni “seljaci” koji primaju doznake iz Austrije i Nemačke! To jeste surova realnost, ali je realnost! Naravno, nisam za ulazak u EU po svaku cenu, više bih voleo da saradnja sa Rusijom i Kinom bude na daleko višem nivou, da investicije dolaze najviše odande, ali je stvar suprotna. Ubedljivo najviše ih je sa Zapada. Zašto je to tako, možda bi bi velika majka Rusija mogla da odgovori. Nisam za poniznost, ali ni za mitomaniju. Mismo danas mala i siromašna zemlja sa uništenom industrijom i poljoprivredom i preskupom hranom! To je strahovito opasno po opstanak nacije!