Marko Jakšić, lider Srba sa Kosmeta: Ne prihvatamo granicu sa Srbijom

Razgovarala Nataša Jovanović

Da li je primena Sporazuma o administrativnim prelazima stavljanje granice između uže Srbije i Kosova, te da li Ahtisari plus znači i gubitak naše tapije na južnu srpsku pokrajinu? 

Poslanici sa KiM moraju da dignu svoj glas protiv uspostavljanja carine između Srbije i njene južne pokrajine, i to na isti način na koji su to uradili u prethodnom sazivu poslanici DS. Govorim o ljudima koji su rodom ili su vezani za Kosmet, i kojima ta činjenica igra više od političkih proporcija i stava stranke kojoj pripadaju. Jer svako od nas se sada nalazi pred izborom: ili da posluša svoju patriotsku svest i opredeli se za Otadžbinu, ili da mu izbor bude politički aparat, koji je u to smo se uverili, ipak, prolazan.

U više navrata istakli ste da svojim pristankom na sprovođenje Sporazuma o integrisanom upravljanju administrativnim prelazima, Srbija pod pritiskom EU postavlja granicu na svojoj teritoriji, i faktički priznaje nezavisnost Kosmeta. Koliko su te tvrdnje opravdane, budući da je vlada istakla da između EU i Kosmeta bira Kosmet?
Tačno je da je predsednik u Atini rekao da je put Srbije ka EU utaban, i da će jedino „ne“ biti ono vezano za Kosovo. Ali ja kažem, kada postavi granice i odrekne se naše tapije na Kosovo, predsednik ne mora više ni da pominje Kosovo. Moram da vas podsetim da je u noći izbora Kosovska Mitrovica slavila pobedu Tomislava Nikolića, čoveka koji je u predizbornoj kampanji obećao da će ukoliko bude morao da bira između Kosmeta i EU – njegov izbor biti Kosmet. I ne zaboravimo Tomislav je obećao da će upravo on voditi dalje pregovore, kao i da će slučaj Kosova vratiti pod okrilje UN. Nažalost, ništa od toga nije se desilo. Naprotiv, sada se, protivno obećanjima, sprovode sporazumi Borka Stefanovića, za koje sam Borko tvrdi da nisu obavezujući. Da se iole drži principa transparentnosti, predsednik bi trebalo da izađe pred građane i otvoreno kaže da sada prisustvujemo sprovođenju Ahtisarijevog plana. A to kolika sredstva Srbija daje Kosovu, koliko srpskim opštinama, bolnicama i školama, o čemu se naglašeno priča, moram da kažem da je to već sadržano u ovom planu i da nije nikakva novina na kojoj se može bazirati politika vlade prema južnoj srpskoj pokrajini. Ne zaboravimo da je još Kraljevina Jugoslavija finansirala sve škole u Makedoniji, na Kosovu i u Raškoj, odnosno Staroj Srbiji. Ali, to je bila turska država.

Novi šef pregovaračkog tima je rekao da će Srbi sa Kosmeta ubrzo da se uvere u dobre strane sprovođenja sporazuma. Nazirete li koje bi to dobre strane mogle da budu?
Jedna od prednosti uspostavljanja granice je valjda deo od prihoda koji je namenjen budžetima opština sa severa Kosmeta. Ali takvi prihodi Srbima nisu potrebni. Mi ne želimo da živimo u granicama nezavisnog Kosova. Mi ne želimo da damo pristanak na Ahtisari plus koji podrazumeva autonomiju za sever u okviru nezavisnog Kosova. Novac koji bi išao opštinama je krvavi novac, zarađen na trgovini organima pobijenih Srba. O boljem životu Srba u državi koja je stvarana na trgovini ljudskim organima suvišno je govoriti. Jedini razuman potez bio bi rušenje i diskreditacija svih potpisanih sporazuma. Ako predsednik Srbije kaže da je domaćin, ja želim u to da verujem. Ali domaćin ne prodaje svoju najbolju njivu. On širi, a ne smanjuje svoje posede. Otuda smatram da odgovornost nije ni na Dačiću koji je u fokusu netrpeljivosti građana, ni na Vučiću, već upravo na predsedniku Srbije koji je ostao dužan da svojim građanima objasni zašto Srbija trči u susret sprovođenju Ahtisarijevog plana, pre nego li dobijem mišljenje Ustavnog suda. Ako je posredi pretnja sankcijama od strane EU ili, pak, nova „Oluja“ i proterivanje Srba sa Kosmeta, predsednik bi trebalo da izađe pred građane i upita ih za mišljenje. Umesto toga on se obraća Srpskoj akademiji nauka i možda najbolje mišljenje dobija od Matije Bećkovića:„Po savet se dolazi na početku, a ne na kraju svršenog posla“.

Rečeno je da će predstavnici Srbije u radnoj grupi za implementaciju sporazuma insistirati na izvršnoj ulozi EULEKS-a. Da li ta nbso online casino reviews činjenica govori u prilog tezi da nije reč o uspostavljanju granice?
Da li je EULEKS izvršan ili nije, da li je reč o standardnoj carini ili montažnim objektima, mislim da nije bitno. Jedino vredno pažnje jeste da li će na Merdare i Jarinje biti dovedeni albanski carinici i policajci ili neće, te ukoliko budu da li je to flagrantno kršenje rezolucije koju je Skupština Srbije donela prošle godine i ko će snositi odgovornost za to. Iako je bilo reči da će Srbija vratiti pitanje Kosova pod okrilje Saveta bezbednosti, nova vlada to nije učinila. Ona je nastavila tamo gde je prethodna stala. Nesumnjivo da je reč o politici kontinuiteta s nepromenjenom retorikom. Predsednik je Srbima sa Kosmeta obećao transparentnu politiku i poništavanje svih potpisanih sporazuma između Beograda i Prištine.

Kako ocenjujete sastanke Dačić-Tači i verbalni rat koji se odvija preko štampe?
To je puki marketing. Dok Dačić i Tači iz šančeva sopstvenih medija obasipaju paljbu jedan na drugog, sledeći susret je zakazan, i nisam primetio da se i jedan od njih dvojice osetio dovoljno uvređenim da odbije dalju saradnju. Taj virtuelni rat rečima nije ništa drugo nego dimna zavesa koja bi trebalo da posluži skretanju pažnje javnosti sa glavnog događaja – uspostavljanja granice. Pa, iako im to pođe za rukom, loša je to rabota. Ako se Vlasi ne dosete do 10. decembra šta nam vlasti rade, ostaće zabeleženo u istoriji da je predsednik Nikolić na Stogodišnjicu oslobođenja Kosova, prvi predsednik koji je na Merdarima kuda je nekada hrlila srpska vojska upomoć svojoj braći, postavio granicu i odrekao se dela svoje teritorije. Isto tako smatram da se Dačić sastaje sa Tačijem na savet predsednika. Jer ko bi u drugačijim okolnostima naterao onakvog „nacionalistu“ da na divanu sa Tačijem pije rujno vino i plete dogovore o izgradnji autoputa Niš – Priština.

Jedini način da se narod izjasni jeste referendum. Iako najavljen od njega se odustalo. Zašto?
Jedna od četiri tačke dogovora DSS-a i SNS-a bila je organizovanje referenduma na kojem bi se građani Srbije izjasnili da li su za EU ili Kosovo. Danas se ideja o referendumu raspršila kao balon od sapunice. U okolnostima kada se Ahtisarijev plan sprovodi u delo, referendumu i nema mesta. Isto tako četvrta tačka dogovora je čuvanje Ustava države Srbije. Uprkos tome nedavno je najavljena mogućnost menjanja Ustava, zbog navodnog obračuna sa korupcijom, kao da im važeći zakon i Ustav ne daju dovoljno mogućnosti da se na pravi način bore protiv kriminala.

Kakav će biti odgovor Srba sa severa posle implementacije Sporazuma o administrativnim prelazima?
Tri meseca predsednici opština sa severa Kosova pokušavaju da zakažu prijem kod predsednika, u nadi da će iako mu se, kako kaže, srce cepa, da nas pogleda u oči i kaže koje su to obaveze koje Srbija mora da ispuni. Ali on to isto mora da kaže i svojim glasačima, od kojih, po istraživanju, 88 odsto njih između Kosmeta i EU bira Kosovo. Što se strategije posle 10. decembra tiče, Srbi će održati sastanak četiri odbora severa Kosmeta i napraviti predlog mera kako bi mirnim otporom na barikadama i granicama pokazali da ne žele da uzmu tuđe lične karte i državljanstvo. Pozvaćemo i misleće Srbe iz Srbije da nam se pridruže s druge strane granice, i da tako na saboran način pokažemo da je Srbija starija od svake vlasti i da nije šaka pirinča koju svaka vrana može da pozoba.

Jedan od organizatora barikada na mostu kod Rudara nedavno je uhapšen. Ne mislite li da je to najava da će svako sledeće okupljanje imati isti epilog?
Poniženje je da srpska Žandarmerija sa fantomkama dolazi u Kosovsku Mitrovicu i u krugu bolnice hapsi momka koji je organizovao protest na mostu Rudare. Cilj hapšenja jeste bio da se oslabi otpor Srba. Istu funkciju imalo je i hapšenje Zvonka Veselinovića. No, uprkos ovim tihim pretnjama, Srbi sa severa spremiće svoj odgovor na pilot projekat koji će zaživeti 10. decembra.

Kakvu poruku bi posle oslobađanja hrvatskih generala imala eventualno oslobađajuća presuda haškog suda Ramušu Haradinaju?
Dok će oslobađanje Ramuša Haradinaja koje već sada najavljuje kosovska štampa biti proslavljeno, u to ne sumnjam, na dostojanstven način, Srbija će pričati da EU nema alternativu. Činjenica je da je izostao adekvatan odgovor Srbije na presude Haškog suda, i samo mogu da konstatujem da sadašnja vlast ima obaveze prema EU. U protivnom Srbija je morala da, posle sramnih presuda, preusmeri kurs svoje spoljne politike.

Mislite na okretanje ka Rusiji?
Stav južne srpske pokrajine istovetan je sa onim Ruske Federacije koja predlaže zamrznuti status KiM. No, kako vlast žuri u susret željama i pritiscima Zapada, ova solucija je odbačena s objašnjenjem da bi problem trebalo rešavati odmah. Tu bi valjda trebalo i tražiti razlog prilično hladnih odnosa koje Srbija ima sa Rusijom. Posle uvođenja sankcija Belorusiji koje su sada produžene do oktobra 2013, zatim Siriji i Iranu koji su ruski saveznici, plašim se da je Srbija okrenula leđa Istoku i da će na kraju puta shvatiti da je jedini geostrateški bitan komad zemlje predala, i da kao takva više nije interesantna Evropi.