„Insajder” će vam drage volje oprostiti što vas je tukao

Piše Miodrag Zarković

Pojedini televizijski novinari i izvesna novinarska udruženja smatraju da društveno-politički činioci u Srbiji nemaju pravo na samoodbranu od B92

Scena 1: prestoni gradonačelnik Dragan Đilas svečano zatvara radove na kanalizacionoj mreži u nekom prigradskom naselju; obraća se mnogobrojnim predstavnicima medija, koje je njegova služba uredno pozvala na događaj; daje pojedinačne izjave za neke od televizija, među njima i za „Studio B“, zlim jezicima ocrnjen kao glasilo isključivo u službi gradonačelnika; u jednom trenutku, Đilasu prilazi ekipa televizije „Svet plus info“ i postavlja mu pitanje o pravoj ceni mosta na Adi, čija je gradnja nedavno započela; gradonačelnik se, uz ljutitu grimasu, okreće od njih, odbijajući da odgovori na pitanje i nastavljajući da ugodno ćaska sa izveštačima iz ostalih kuća.
Scena 2: Dragan Đilas otvara obnovljenu zgradu osnovne škole u nekom drugom prigradskom naselju; obraća se mnogobrojnim predstavnicima medija, koje je njegova služba uredno pozvala na događaj; daje pojedinačne izjave za neke od televizija, među njima i za „Studio B“, zvanično potvrđen kao glasilo isključivo u službi gradonačelnika; u jednom trenutku, do Đilasa se probija ekipa televizije „Svet plus info“ i postavlja mu pitanje o konačnoj ceni mosta na Adi, čija je gradnja uveliko u toku; naprasno namrgođeni gradonačelnik istog časa im okreće leđa i nadalje ih ignoriše, razgovarajući samo sa zahvalnim izveštačima ostalih kuća.
Scena 3: Dragan Đilas pušta u rad šaht u jednom beogradskom naselju; daje izjavu za „Studio B“; obraća se mnogobrojnim predstavnicima medija, koje je njegova služba uredno pozvala na događaj; daje pojedinačne izjave za neke od prisutnih televizija; daje izjavu za „Studio B“; u jednom trenutku, ispred gradonačelnika staje ekipa televizije „Svet plus info“ i postavlja mu pitanje o ukupnim troškovima izgradnje mosta na Adi; gađajući ih munjama i gromovima iz teških, skupljenih obrva, Đilas se besno okreće od njih, ne udostojivši ih odgovora; daje izjavu za „Studio B“.
Scena 4: Dragan Đilas daje izjavu za „Studio B“; budi se, ustaje, umiva se, pere zube, dere se na četkicu, oblači se; daje izjavu za „Studio B“; izlazi iz kuće i stiže u kancelariju, gde ga članovi Kabineta podsećaju na zakazanu vožnju jednim od novih španskih tramvaja, što će propratiti predstavnici mnogih medija; gradonačelnik hita ka tramvaju i nema vremena da daje izjavu za „Studio B“, pa „Studio B“ mora da reprizira prethodnu izjavu koju je Đilas dao za „Studio B“; gradonačelnik stiže na mesto događaja, tj. ulazi u tramvaj, praćen silnim kamerama i fotoaparatima; naleće na novinara „Pečata“, koji se slučajno zatekao među putnicima u dotičnom tramvaju; poučen iskustvom kolega sa televizije „Svet plus info“, novinar „Pečata“ ne želi da izaziva gradonačelnika pitanjem o mostu na Adi; kako mu usta ne bi bila brža od pameti, novinar „Pečata“ iz predostrožnosti odgriza svoj jezik, žvaće ga i guta; Đilas ga strogo pita: „Šta me gledaš, a? Je l` ima nekih problema, a? Š`a je bilo, a? A?!“; novinar „Pečata“ odmahuje glavom; gradonačelnik se okreće od njega; više ne viče „A?“, nego „B!“, što nije pretnja, nego poziv; pozvani pritrčavaju; gradonačelnik daje izjavu za „Studio B“.
Scena 100: „Studio B“; gradonačelnik u predgrađu; otvara nešto; „Studio B“; Đilas se obraća ostalim medijima: „A?!“; svi su srećni, smeju se; ekipa televizije „Svet plus info“ pokušava da se probije do gradonačelnika i postavi mu pitanje; novinarka „Studija B“ sapliće kamermana sa „Svet plus info“, a ovaj pada niz stepenice i lomi kuk i kameru; gradonačelnik nastavlja ćaskanje sa ostalim predstavnicima medija; svi su srećni, smeju se; svi daju izjave za „Studio B“.
Scena 1.000.000: ushićeni Dragan Đilas otvara most na Adi; i ushićeni „Studio B“ otvara most na Adi; tu su i mnogobrojni predstavnici medija, takođe ushićeni zbog otvaranja mosta na Adi; ekipa televizije „Svet plus info“ zakoračuje prema gradonačelniku, kako bi mu postavila pitanje o ukupnoj ceni koštanja tog ushićenja; Đilas, njegovo obezbeđenje, „Studio B“ i ostali novinari hvataju ekipu televizije „Svet plus info“ i bacaju je preko ograde; silaze dole i uziđuju ih u temelje mosta na Adi; svi su srećni, smeju se; „Studio B“ uz Đilasovo odobrenje daje izjavu za „Studio B“.
Završna scena: ekipa „Insajdera“ dolazi na konferenciju za novinare u sedištu Demokratske stranke Srbije; Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS-a, izlazi pred okupljene izveštače; za reč se javlja novinarka (sic) „Insajdera“, predstavlja se i postavlja Samardžiću pitanje vezano za „dokaze“ (sic) iznete u tekućem serijalu, prikazivanom ponedeljkom uveče na B92; Samardžić joj uljudno, ne mrgodeći se i ne preteći, kaže da DSS odbija saradnju sa B92 sve dok urednik te televizije Veran Matić ne odgovori na pismo koje mu je stranka poslala pre više od dve godine, kada je od njega zatražila da im pojasni histeričnu kampanju protiv DSS-a i Vojislava Koštunice; svemir istog časa eksplodira; nebo pada dole, a crna zemlja propinje se gore; prisutni izveštač „Bete“ solidariše se sa „Insajderom“ i ponavlja isto pitanje Samardžiću; B92 prikazuje snimak sa te konferencije za novinare u informativnim emisijama kasnije tokom dana; predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović daje izjavu za B92, u kojoj poziva sve novinare da ubuduće bojkotuju DSS; (novinarske kuće su, kako se saznaje, do kraja dana zbunjeno odgovarale Obradoviću: „Šta je to DSS?“); Hilari Klinton i Ketrin Ešton, sasvim slučajno na proputovanju kroz Beograd baš u tom trenutku, tajno šalju predlog svim političkim strankama u Srbiji da bojkotuju DSS, a ako stranke odbiju taj predlog, ne ucenu i pritisak, nego predlog, onda će EU da vrati vize za sve srpske građane.
Dragan Đilas daje izjavu za „Studio B“ i, poštujući Obradovićevu volju, ne pominje DSS.