Dve balkanske smrti čoveka

Piše Vladislav Panov

Smeh na račun smrti je privlačan obračun sa strahom od umiranja. To je slučaj  i sa filmom „Smrt čoveka na Balkanu“, trećem rediteljskom ostvarenju Miroslava Momčilovića, trenutno aktuelnom u našim bioskopima. Ali prava namera autorova sasvim je drugačija: on govori o smrti čoveka u čoveku, naravno ovdašnjem, i tako se pridružuje zidarima srbofobije svih zemalja

Beogradski režiser i scenarista Miroslav Momčilović, scenarista za jedan deo publike možda i kultnog filma „Kad porastem biću kengur“ i „Ivkove slave“, te kompletni autor filmova „Sedam i po“ i „Čekaj me ja sigurno neću doći“ je svojim novim režisersko-scenarističkim poduhvatom, trećim u poslednjih šest godina, što je za naše prilike odličan tempo, dospeo do svog prvog, za sada bar tako izgleda, velikog bioskopskog hita. Uz balkansko crnilo, s etiketom „mejd in Srbija“, koje je udarnički, ašovima i bagerom, prikupio u crnom antiljubavnom filmu „Čekaj me ja sigurno neću doći“, on je u najnovijem navratu iznošenja balkanskog kala ljubav zamenio elementima tragikomedije, odnosno takozvane crne komedije, pa i komedije situacije. On je kroz „Smrt čoveka na Balkanu“, narodu instalirao „ogledalo samospoznaje“ o našoj novokomponovanoj postsocijalističkoj stvarnosti u kojoj više nema dobrog komšije, brige za bližnjega, a još manje pravih prijatelja u betonskim džunglama i dalje, doduše, makar na prvi pogled, socrealističke strukture. U tom njegovom produkcijskim mikromalenom (ukoliko postane hit u bioskopima i zaradi neki veći novac mogao bi da postane naša „Veštica iz Blera“, kao delo koje je u odnosu na uloženo zaradilo najviše) ostvarenju sve se dešava u jednom stanu, ispred objektiva statične kamere, tokom osamdeset minuta „realnog vremena“. Od trenutka kada se pred internet-kamericom ubija kompozitor (Nikola Kojo) pred nama defiluje Momčilovićeva balkanska menažerija koja je možda nekome i smešna, ali kojoj, vidi se odmah, nije toliko do izazivanja smeha već do sasvim suprotnih emocija. Reč je o smišljenoj provokaciji ovdašnjeg gledaoca i njegovom primoravanju da prepozna svoj čemerni svet, loše ljude oko sebe, beznadežni život, turobnu dramu komšija koje i ne poznaje i za koje ga nije ni briga.

[restrictedarea]

Balkanski stereotipi Momčilovićeva namera nije da bude kovačevićevski ingeniozan u mešanju balkanskog temperamenta i dramske komedije, pa ovo sigurno nikada neće doći čak ni blizu savršenoj satiri na račun ovdašnjeg mentaliteta ovekovečenoj u filmovima po štivu Dušana Kovačevića „Ko to tamo peva“ ili „Maratonci trče počasni krug“, ali je, posebno u poređenju sa ovim drugim, upravo iznošenje prljavog veša iz duša ovdašnjih ljudi preko sprdanja na račun smrti poslužilo da se izmami po koji osmeh gledalaca. S druge strane, ovo je takođe jedan od filmova iz naše novije produkcije koji najpre odgovara na zahtev onoga što se pretpostavlja da je zahtev strane publike i, pre svega, žirija svetskih festivala. A to je negativni komentar na naš račun u svakom pogledu. Likovi Momčilovićevog filma su primitivci, uglavnom potpuno bezdušni u odnosu prema drugima i njihovim mukama, lenji i nesposobni, okupirani egoističnim porivima, nestručni, nemarni, otuđeni, asocijalni, skloni, naravno, svim porocima i manama balkanskog stereotipa. U najkraćem, u ovom ćete filmu, baš kao i skoro svim drugim koji nastaju u srpskoj kinematografiji poslednje decenije, na silu prepoznavati sve te stereotipe i poželjno ih i sami prihvatiti kao odrednicu našeg bića koja nas čini nižerazrednim stanovnicima „Starog kontinenta“. A da je tema pun pogodak i da su stereotipi opet isporučeni na pravu adresu govori podatak da je film već prikazan na brojnim evropskim festivalima i da je, uključujući i nekoliko naših na kojima je pretpremijerno letos prikazivan, osvojio, kako ponosno rekoše njegovi autori, već sedamnaest nagrada – reklo bi se, zadatak obavljen.

Eksploatacija moralno-socijalnog sunovrata Doduše, humor donekle spasava stvar, pa se uz ovaj film ne osećate baš toliko loše kao što je slučaj sa nekim drugim festivalskim stremljenjima naših autora. „Smrt čoveka na Balkanu“ ima dobrih momenata, odličnih glumačkih vinjeta i vrlo neobičnu stilsku formu, te ozbiljnost koja daleko nadmašuje jedva deset radnih dana snimanja uloženih u njega i skoro nepostojeći budžet s kojim je okončan. Momčilović trenutno na sve strane verbalno ispraća svoje delo pričajući o ljudima ovdašnjim koji su, kako primećuje, tokom poslednjih dvadesetak godina doživeli katastrofalno lošu transformaciju i svakovrsnu degradaciju. On bar misli, za razliku od brojnih kolega, da smo nekada bili bolji. U suštini taj drastični moralno-socijalni sunovrat našeg sveta jeste bio motivacija za nastanak ovakvog filma. On pretežno govori istinu, ali u tom ludom smenjivanju svih nijansi ljudske bezobzirnosti, pa i zla, ispred veb-kamere samoubijenog kompozitora, nije nešto što bi trebalo da se prikaže kao savremeni srpski stereotip. Možda je, ipak, toga dosta. Možda je vreme da se stvori malo prihvatljiviji kalup čoveka ovdašnjeg. Uz ovakvu ponudu modernog srpskog filma se prikladno nadovezuje nadgradnja s one strane gvozdene zavese koja nas deli od „ostalog normalnog sveta“. Pa je tako postalo podrazumevajuće da je krvoločni Srbin sada najupotrebljiviji negativac u filmovima. Kao što je, recimo, slučaj u svuda u svetu aktuelnom britanskom rimejku kultne TV serije iz sedamdesetih godina prošlog veka, „Svini“, u kojem bandu okrutnih kriminalaca predvodi brutalni kukavički ubica Srbin, sublimat svih ratnih srpskih zločinaca zatočenih u Hagu, kao i onih koji su na nesreću poštenog sveta uspeli da ostanu na slobodi. Uz naše filmove koji izdašno nude podlogu u sveopštoj izgradnji srbofobije, sva je prilika da će predstavnici naše male zemlje zauzeti veliko i vrlo važno mesto u galeriji celuloidnih negativaca spodoba svetskog filma. Dvosmisleni naslov Momčilovićevog filma (najpre smrt čoveka u čoveku balkanskom, a onda i samog čoveka), kao i sve ono što je u njemu prikazao, makar i nehotično, pruža solidan prilog za još jednu negativnu prezentaciju Divljeg Balkana i njegove neukrotive menažerije.

[/restrictedarea]