Dmitrij SEDOV: Hilari Klinton kao dijagnoza odsustva savesti

Reklo bi se da vojni udar, koji je grunuo u aprilu ove godine u Gvineji-Bisao, nema nikakve veze sa situacijom u Srbiji? Te dve zemlje nisu povezane ni bliskim političkim niti ekonomskim vezama, a nalaze se i na različitim kontinentima.

Ali ako pažljivo razmotrite stvar, pojaviće se okolnosti koje će vas dovesti do veoma iznenađujućih zaključaka.

Da počnemo od toga da su na vlast u Gvineji-Bisao došli vojnici povezani sa narkotrgovinom. Sa njihovom pojavom u predsedničkoj palati, počeo je pravi pir lupeža, koji je dao povod međunarodnim stručnjacima da prevrat nazovu “heroinskim”. Počevši od aprila ove godine, laki avioni dvomotorci koji su u stanju da preseku Atlantik, povezali su vazdušnim mostom Gvineju-Bisao sa Latinskom Amerikom. Istina, njihovi letovi nisu praćeni jakom reklamom i oni svoj teret isporučuju ili na nenaseljenim ostrvima ili u slabo naseljenim priobalnim rejonima zemlje.

Po podacima Pjera Lapaga (Pierre Lapaque), predsednika regionalne kancelarije UN za borbu protiv narkotika i drugih zločina u Centralnoj i Zapadnoj Africi, tokom proteklih pola godine izvršeno je 20 letova i isporučeno 20 tona heroina, za njegov dalji plasman u Evropu. Po toj računici, za godinu dana će biti isporučeno 100 tona smrtonosnog opijuma, što u potpunosti pokriva rastuće potrebe Evropljana.

Zvaničnici UN kažu da u Evropi potražnja premašuje ponudu, tako da treba očekivati povećanje ovog protoka.

Vojnici u Gvineji-Bisao već odavno su sinonim za narkotrgovinu, a sada će se tim zločinačkim biznisom u toj zemlji rukovoditi sa samog vrha. Po priznanju američkih boraca protiv narkotika, “Gvineja-Bisao je u potpunosti postala narko-država”.

Jedan od rukovodilaca Agencije za borbu protiv narkotika u UN (The senior D.E.A. official) kaže: “Ako u drugim afričkim državama vlade predstavljaju samo deo narko-problematike, to u Gvineji-Bisao sama vlada predstavlja narkotički problem”.

Ovde je umesno prisetiti se šale, koja je pre dve godine kružila internetom: “Svetski proizvođač heroina zvanično je priznao nezavisnost svoje globalne raspodele”.

Šala se pojavila posle zvaničnog priznavanja nezavisnosti Kosova od strane Kabula.

U tom trenutku čitavom svetu je već bilo jasno da se stotine tona heroina proizvedenog u Avganistanu, prebacuje američkim vojnim transportom u bazu Bondstil na Kosmetu, a dalje se širi po Evropi putem mreže narko-dilera kosmetskih Albanaca. Po podacima tog istog D.E.A., preko Kosmeta u Evropu stiže oko 90% heroina iz Avganistana. Čak štaviše, kanali funkcionišu pod okriljem zvaničnih službi SAD. Tako predstavnik kanadske specijalne službe Stjuart Kelog ukazuje da američke diplomate ne dozvoljavaju međunarodnim snagama da uhapse najpoznatije narko-dilere. On čak tvrdi da kosovski premijer Hašim Tači predvodi najveći klan kosmetskih Albanaca, koji se bavi trgovinom narkotika. Po tajnim izveštajima KFORA, taj klan ima tri nelegalne laboratorije za proizvodnju heroina.

Ko su kupci avganistanskog heroina? Uglavnom ti narkotici idu Evropljanima srednjeg i nižeg imovnog stanja. To su sredstva za ljude koji preživljavaju socijalne stresove zbog teških uslova života, posledica krize, nezaposlenosti i beznadežnosti.

U privilegovanim slojevima u Evropi, heroinska zavisnost je izuzetno retka.

A sada da postavimo sebi pitanje – zbog čega u Evropi raste potražnja kokaina?

Za specijaliste taj odgovor je jednostavan, kokain je narkotik za bogate ljude, pa ako hoćete i za bogate nacije. On ne donosi tako užasne “mamurluke” kao heroin, polagano ruši zdravlje i što je najvažnije – od kokaina se može i izlečiti. Na primer, to je pošlo za rukom ser Elton Džonu, ali se u priči ne pominje koliko mu je za to bilo potrebno novca.

No, kokain je u prodaji znatno skuplji. Njegova distribucija je isplativija ali on zahteva dobrostojećeg kupca. I za tog kupca se zna u Evropi. Naravno, naivno je misliti da njegova potražnja u Evropi raste bez razloga. Da bi smo obrazložili te razloge, iskoristićemo otrcanu frazu: “Bogati takođe plaču”. Krizne pojave tržišne demokratije u celini i svetska ekonomska kriza delimično, u ozbiljnoj meri su potkopali duhovno stanje bogatih nacija. A to stanje su sejači cveća zla uvek koristili za svoje interese. Bilo bi zadivljujuće ako kokainska mafija ne bi iskoristila situaciju i ne bi potražila kanale za masovnu isporuku u bogatu Evropu. Zbog toga se može sa sigurnošću tvrditi, da iza prevrata generala crnokožaca u Gvineji-Bisao stoje narko-dileri apsolutno bele kože iz Latinske Amerike i Evrope. U Gvineji-Bisao oni su stvorili placdarm za isporuku velikih partija heroina u Evropu. Nešto poput onih robnih terminala koji se grade u blizini velikih gradova.

Ali ovde se javlja logično pitanje: na koji način će u Evropu dospeti 100 tona kokaina istovarenih tokom godine u Gvineji-Bisao? Jer Agencija UN za borbu sa narkoticima uspešno je ispratila njegovu isporuku u Bisao. Znači u sledećoj etapi on treba da nestane, kako bi se ponovo pojavio, samo u rukama evopskih trgovaca narkoticima. Tradicionalni putevi isporuke opijuma iz Afrike – civilne avio-linije i morske maršrute, kao i barže sa emigrantima preko Sredozemnog mora, već odavno su pod kontrolom evropskih specijalnih službi. Kakav trik je pripremila mafija, jer ovaj put se radi o desetinama, ako ne i stotinama tona “robe”?

Možda su odgovori na ovo pitanje nepoznati autoru. No jedan je očigledan – taj kokain će prvo dospeti na Kosmet, a onda će uporedo sa partijama heroina, po kanalima narkotrgovine ući u zemlje Zapadne Evrope. A na Kosmet on će dospeti zaobilazeći međunarodne specijalne službe, jer vlasti dve narko-države mogu organizovati isporuke putem državnih kanala, specijalnim avionima.

Dalje sve ide po već razrađenoj šemi. Albanska mreža distributera u Evropi dejstvuje jasno i efikasno. Još niko nije pokušao da na nju digne ruku. A ko je podigao, zbog toga je zažalio, naravno ako je uspeo…

I tako, mi stojimo pred činjenicom: stvara se dosad neviđena u istoriji saradnja dve narko-države. Vlada Gvineje-Bisao i kosovska vlada će potpuno svesno uspostaviti avio-letove sa ciljem isporuke heroina i staviće ga pod zaštitu svojih specijalnih službi!

A Evropa će dobiti to što joj je potrebno, u potrebnim količinama i po prihvatljivoj ceni. Kako kažu, svaki hir za novac kupca.

Samo jedno uznemirava ljude iz narko-mafije – aktivnosti zlih Srba, koji nikako neće da pristanu na nezavisnost Kosova i Metohije.

I kakva mi je to delimična nezavisnost? To nije samo kontrola suvozemnih i vazdušnih granica od strane Beograda i carinski organi na putevima uvoza robe. Tu je još i rad srpskih antinarkotičkih službi na Kosmetu. Koji uopšte nije onakav kakav je rad međunarodnih vojnika u pokrajini. Jer Srbe je moguće i ozlojediti. A u tom slučaju nećeš proći bez problema sa isporukama heroina.

I tu se ponovo treba vratiti politici SAD prema Kosmetu.Svojevremeno, kada je video kako su Amerikanci za sebe isposlovali eksteritorijalnost za svoju vojnu bazu Bonstil (to jest, pravnu nezavisnost prema lokalnim vlastima), autor više nije imao nikakvu sumnju da se iza velike američke politike kriju najprljaviji finansijski interesi visokih američkih političara. Danas se preko Bondstila valja ogroman narko novac i autor je spreman da veruje da se u Vašingtonu on raspoređuje uglavnom na nekoliko porodičnih klanova, koji su započeli rat u Jugoslaviji, a potom u Avganistanu.

Kako ovde ne pomenuti Bila Klintona, “pobednika” nad Slobodanom Miloševićem, koji je stajao na izvorištima srpske tragedije i kako ne primetiti da upravo njegova supruga danas svim silama cedi iz Beograda priznanje nezavisnosti Kosova.

Verovatno je takođe tačno, da će poput Bilovih liberalnih lagarija o zločinima Srba, koje su već otišle na smetlište istorije, u takvom blatu završiti i žalopojke Hilari o patnjama kosovara na putu sticanja slobode od Beograda. I to blato će imati zelenu nijansu – nijansu boje američkog dolara.

Ovaj par, kao i mnogi drugi lideri najslobodnije od savesti zemlje na svetu, zarađuju na tragediji Srba.

Sada se njihovim dohocima dodaje i priliv od latinoameričkog heroina. Upravo zbog toga je Hilari Klinton, poput jastrebice sletela u Beograda, ponovo zatraživši od vlade Srbije konačno i potpuno priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije. Čoveku sa slabim nervima ne preporučujem slušanje licemerne retorike mis Klinton. Njen glas se raznosio nad planinama i dolinama Kosmeta, u kojima se još nije stišao eho od stenjanja proteranih, silovanih i ubijenih Srba, gde vetrovi još prenose miris zgarišta od spaljenih srpskih obitavališta.

Ova žena nema savesti – i to je nasledna dijagnoza američke politike.

Teško se protiv toga može nešto uraditi. Ovde je sve jasno, sve je očigledno, ali ipak treba primetiti:

Evropskim rukovodiocima koji aplaudiraju mis Klinton, dobro je poznato da za (po dužnosti “premijerom Kosova”) Hašimom Tačijem (a do zaposlenja zločincem, narko-dilerom i trgovcem ljudskim organima) odavno plače krivični sud i najveća kaznena mera. Naravno da je i ekipa Klintonove o tome dobro obaveštena, čak i Medlin Olbrajt, politička majka-čuvarka “malog Hašima”.

Ali su oni prema tome apsolutno ravnodušni. Geostrateška koncepcija vladajuće elite Zapada je takva: narkotici – to je instrument za upravljanje i sredstvo za bogaćenje. Niko te ljude neće moći odvući od tog slatkog i strašnog izvora.

Zar je to Istorija.

Izvor: “Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)