Devojke iz Bondstila

Milorad Vučelić glavni urednik

Došao je konačno i taj dan. Da i nas jednom ogreje Sunce. U Srbiju zajedno su došle Keti Ešton i Hilari Klinton. Mučnom svakodnevicom utučeni, građani su se obradovali dolasku prijateljica srpskog naroda. Pohrlilo i staro i mlado da pozdravi dobrotvorke. Lepa slika beogradskih ulica na kojima neopisano mnoštvo naroda toplo i od srca pozdravlja gošće. Nigde se ovako narod nije obradovao dolasku Keti i Hilari. A one su uzvratile kako i dolikuje, i od srca su podržale Srbiju. U inat srpskim nacionalistima i zatucanim neprosvećenim likovima, Keti i Hilari su pokazale i dokazale iskrenu ljubav prema srpskom narodu.
A sve je i počelo kako bi trebalo. U čast dolaska Keti i Hilari, devojke iz Bondstila su na slobodnoj televiziji, koja nosi slavno ime američkog bombardera B92, napravile serijal kakav i priliči kada nam u goste stižu drage prijateljice. Dokazano je da su Srbi na Kosovu najobičniji lopovi i da se samo kleptomani mogu zalagati da Kosovo ostane srpsko. Šta je prirodnije nego uspostaviti međudržavnu granicu između Kosova i Srbija i tako sprečiti Srbe da švercuju. O, ima li makar i grama razuma među tim Srbima? Moraju li Keti i Hilari da nam govore da napravimo tu granicu ili ćemo se i sami setiti kada vidimo serijal devojaka iz Bondstila na B92?
Uz ove glavne darove, pale su i one male divne đakonije koje uvek posebno obraduju. Ima jedan grad na svetu i zove se Zagreb. E baš tu je našao Boris Tadić da zapečati suvu istinu kako je Draža bio kvisling. Dirljiv je njegov izoštreni senzibilitet da konačno odbrani napaćeni hrvatski narod od srpskih četnika. Neprosvećeni Srbi odmah će skočiti na Tadića što je Dražinu glavu posthumno izručio Hrvatima, ali šta taj kolos od čoveka mari za te primitivne Srbe.
I konačno dođosmo do glavne stvari. Naše drage prijateljice Keti i Hilari zapravo su došle da pozdrave Srbiju i srpski narod, i zapitaju šta ono bi sa Tadićevim sporazumima, onim koje je postigao sa Tačijem. Znam da će ti zatucani Srbi odmah skočiti kako su ovi sporazumi Borkova kukavičja jaja koje je ostavio sadašnjoj vlasti. Ali narod zna. Narod dobro zna da nema većeg nacionalnog i državnog interesa od uspostavljanja granice ili kako se to lepo kaže IBM između Srbije i Kosova. Dokle ćemo se samo pred svetom brukati i otezati sa uspostavljanjem granice. Zamislimo tu radost da smo već uspostavili lepe granične prelaze, pa da smo ih ofarbali u žuto, u čast Borisa Tadića. I onda smo mogli da organizujemo doček dobrih gošći na samom graničnom prelazu. Tu bio i B92 i svojim imenom simbolično spojio legendarnog američkog bombardera i granicu sa Kosovom. E to bi bila prava narodna svečanost, em bi bila iskrena radost u narodu, em bi i Hilari, a posebno Keti, bila srećna. O Srbijo, dokle ćeš da nas sramotiš u očima prijateljica?

I pored svih ovih naših nedopustivih aljkavosti i propusta, Hilari je lepo i onako humanistički rekla u Beogradu da podržava evropske integracije Srbije. Već vidim nezahvalne Srbe koji govore: ma kakva EU, kome je i kakvu sreću ona donela. Trenutne i prolazne teškoće u Grčkoj Srbi vide fatalistički, kao da se radi o nekom stvarno velikom problemu. Pa što Grci ne prodaju neko od tih silnih ostrva koje imaju makar stotinak i više Nemcima, i mirno more. Nema više ni govora da se mogu ponoviti stare gluposti tipa Nemačka radi, a Grčka se gradi. Evropska unija je moderna i efikasna organizacija. To je bre Filadelfija. I nama bi trebalo da bude čast da pripadamo takvoj organizaciji i svaka priča o državnim i nacionalnim interesima samo je retrogradna kampanja poraženih snaga koje dižu glavu i hoće da nas zadrže u mraku vizantizma. Srbija ako ima grama mozga i ako drži do naših iskrenih prijateljica Keti i Hilari, platiće svaku cenu samo da se konačno dočepa Evropske unije i tog svežeg evropskog vazduha za kojim svim bićem čeznemo.
Jedina zaista svetla tačka u danu dolaska Keti i Hilari jeste inicijativa da se na osnovu emisija B92 formira Anketni odbor Skupštine. Taj Anketni odbor može biti novi i pravi početak Srbije, očišćene od Kosova i svega nazadnog, kako bi se konačno širom otvorila vrata evropskog puta. Jednom za uvek trebalo bi raskrstiti sa tim Kosovom, jer Kosovo je drugo ime za krađu. Kosovo služi samo da se narod zaglupljuje prošlošću, umesto da se okrene budućnosti. Kada uđemo u EU, uživaćemo u svetlima Pariza i pravićemo neumorno ekskurzije da bi naše vitalnije penzionerke ispunile svoj san u čarima „Mulen ruža“.
Lepo je rekla, i pored svih naših gluposti i brljotina, nama uvek draga i naklonjena Keti. Bez pritiska i ucena Keti nam je saopštila da je EU budućnost. Srbija je prošlost. I ko bi normalan izabrao prošlost umesto budućnosti, ko bi pri zdravoj pameti izabrao Srbiju umesto EU? Kada prilike sazre ili što bi rekao Tadić kada promenimo istorijski kod srpskog naroda, tada će i Srbija promeniti ime i zvaće se Evrolend. Beograd će promeniti svoje ružno srpsko ime u Evrograd. A Srbobran biće Evrobran. I tada ćemo biti srećan i divan narod. Tada više neće biti potrebe ni da Keti i Hilari, u svom skedžulu, imaju problem koji se zove Srbija.