Andrej Aleksandrovič Tjunjajev: Šta Evropa duguje Balkanu

Razgovarala Biljana Živković

O prapismenosti slovenskih naroda, i danas naučno nespornom otkriću da je u Vinči postojala pismenost oko 5.000 godina pre Hrista – što je i saznanje koje obara teorije o dolasku Slovena na Balkan u 6, 7. i 8. veku, kao i teorije o počecima pismenosti na ovim prostorima tek sa epohom hrišćanstva

Akademik Andrej Aleksandrovič Tjunjajev u ruskim, ali i svetskim naučnim krugovima postao je poznat po činjenici da se ozbiljno upustio u istraživanje najstarije pismenosti slovenskih naroda. Koristeći naučne principe, doslovno poštujući stroge naučne zahteve, analizirao je stare zapise i sve ono što je današnja civilizacija uspela da sačuva, i tako je došao do interesantnih otkrića i zaključaka koji u potpuno novom svetlu pokazuju početke rane pismenosti, pre svega, slovenskih naroda, Srba na Balkanu, ali i Rusa na istoku.
Najstariji sistem pismenosti na teritoriji drevne Rusije bio je sistem hijeroglifskih znakova. Takvi znakovi pronađeni su na keramičkim predmetima, na delovima oružja i na drugim iskopinama pronađenim na našem drevnom prostoru. Priznavanje ovog najstarijeg staroruskog sistema pismenosti pokušavaju da spreče pojedini naučnici koji smatraju da na teritoriji Rusije nije bilo nikakve civilizacije, kulture, niti pismenosti sve do pokrštavanja, što je apsurd! Slično je i sa prapismenošću srpskog naroda i naroda Balkana! To su reči našeg uvaženog sagovornika, koji je bio jedan od najznačajnijih učesnika nedavno u Beogradu održanog Međunarodnog naučnog skupa „Na izvorištu kulture i nauke“.

Doktore Tjunjajev, imali ste zapaženo izlaganje na Naučnoj konferenciji koja je prvi put organizovana u Srbiji, kako bi se javnost upoznala sa novim pogledima na izvorišta kulture i nauke.
Izložio sam dva naučna referata. U prvom sam govorio o poreklu pismenosti, koja se, naravno, odnosi na kulturu Vinče i Lepenskog Vira. Oni koji su tu živeli jesu, zapravo, praroditelji naše pismenosti, naše današnje civilizacije. Možda pismenost naših predaka Vinčanaca nije bila na visokom stupnju, ali je činjenica da su pre toliko milenijuma postojali znaci pismenosti. Veoma su značajna antropološka istraživanja na teritoriji Balkana i šireg Podunavlja koja su rađena uporedo sa arheološkim iskopavanjima. Rezultati istraživanja u Vinči i Lepenskom Viru nesumnjivo govore o tome da oba nalazišta imaju ogroman značaj za kulturu i pismenost Evropljana, i ne samo njih. Trebalo bi, takođe, da se zna da je stanovništvo Podunavlja i Balkana autohtono! Na pomenutim područjima, naučno je potvrđeno, javila se potreba za pismenim izražavanjem još prilikom prelaska iz paleolita u neolit. U Vinči je postojala pismenost oko 5.000 godina pre Hrista. To je danas neosporno! Baš ovo saznanje obara sve teorije o dolasku Slovena na Balkan u 6, 7. i 8. veku ili teorije o počecima pismenosti Slovena na ovim prostorima tek sa epohom hrišćanstva.

[restrictedarea]

Drugi deo Vašeg izlaganja se odnosio na teme astronomije i njenog porekla.
Stara astronomija je nastala u vreme razvoja proizvodnje i trgovine. Astronomija se u Rusiji javila u poznom paleolitu, i već u tom periodu su se javili precizni kalendari. Po svoj prilici, u neolitu je u značajnoj meri završeno formiranje znanja o sazvežđima. Slike kalendara su poznate ne samo u obliku gornjopaleolitskih skiptara (žezla), već i u obliku razrađenih kalendara koji su ucrtavani na neolitsku keramiku i keramiku gvozdenog doba. Astronomska znanja dosegla su teritorije balkanskih zemalja gde su u njihovim neolitskim kulturama znatno proširena. Ljudi su još u to vreme počeli stacionarno da žive i proizvode, kao i da se interesuju za cikličnost u prirodi. U to vreme su ljudi bili prilično pametni, a to dokazuje i činjenica da su stvorili kalendar. A sam kalendar, to mi naučnici dobro znamo, odraz je astronomskih znanja. U Vinči, sve što je iskopano, pronađeno, upravo govori o tome da su već postojali kalendar i astronomska saznanja. Naravno i u to vreme znanja su se širila, u onoj meri u kojoj je to bilo moguće. Sa Balkana astronomska saznanja, udružena sa kalendarom, dospela su na Bliski istok i dalje u Sumer i Drevni Egipat. Stvoreni su kalendari koje mi danas koristimo! Nezavisno jedni od drugih današnji naučnici su istraživali i došli do istih zaključaka! To je dokaz da smo na pravom putu.

Dokaz da je pismenost nastala na ovim prostorima jeste od epohalnog značaja i teško se probija kroz zamagljeni zid doktrine anglosaksonske nauke, pre svega istorije. Čuveni rusko-američki naučnik dr Anatolij Kljosov, osnivač Ruske akademije DNK genealogije, zatim poznati italijanski istraživač dr Đankarlo Tomecoli i Vi, načinili ste značajan iskorak u dokazivanju stuba praslovenske pismenosti. Kada se može očekivati da zvanična nauka usvoji ove dokaze?
Često u Rusiji učestvujem, ali i po svetu, na različitim naučnim skupovima, konferencijama, naučnim dešavanjima zvaničnog, oficijelnog karaktera. Tokom vremena, uvideo sam da svi ili većina naučnika, poštuju nove dokaze. Jer, nauka ne može ništa protiv činjenica. U čemu je razlika u naučnom poimanju arheologije, istorije – danas i pre stotinu godina? Pa pre stotinu godina arheolozi su kopali na Bliskom istoku. Na pomenutim lokacijama je bilo toplije, pristupačnije i jednostavnije vršiti iskopavanja, i zato je bila stvorena drugačija teorija. A sad kopaju na drugim područjima, po celom svetu i isplivavaju novi arhifakti. Normalni ljudi od nauke, arheolozi, antropolozi, genetičari, lingvisti to danas uveliko čine i uvažavaju nove rezultate. A onih drugih, tvrdokorno suprotstavljenih, e njih je relativno malo. Vidite kako je, i u kojim uslovima, organizovana konferencija u Beogradu! Svi su je podržali, osim jednog čoveka. Ali, Međunarodna konferencija „Na izvorištu kulture i nauke“ bila je uspešna. O njoj se sa velikim uvažavanjem govori u ruskom znanstveno-istraživačkom svetu, i takođe piše u medijima. Naučna istina o praporeklu slovenskih naroda, samim tim, poreklu kulture i pismenosti, bez obzira na to koliko se ne dopadala nekim krugovima, pronalazi svoj put.

Tvrdite da je prošlost slovenskog naroda bila vekovima u zapećku istorijske nauke?
Duboko sam uveren da je vekovima marginalizovana prava istorija slovenskih naroda. Pisana je neka sasvim druga prošlost. Nažalost, ispostavilo se to i kod nas u Rusiji, i evo kod vas u Srbiji. Na naučnom skupu ste čuli da se decenijama, stotinama godina u Rusiji učila istorija po kojoj smo mi, Rusi u 7. veku došli sa ovih vaših prostora, a vas, u Srbiji na Balkanu, ubeđivali su da ste u istom tom veku stigli sa Karpata! A do tada, apsurda li, neki tvrde da ni vi Srbi, niti mi Rusi – nismo postojali! Zašto je to tako pokušaću da vam odgovorim prostim primerom. U ruskim udžbenicima istorije decenijama je pisano i učilo se da je car Ivan Grozni 1552. godine zauzeo Kazan. Odnosno, zauzeo neko selo kod Kazana i počeo da „zida“ sam grad Kazan. Ali, kada uzmemo sačuvane, veoma stare ruske karte koje su postojale stotinu godina pre toga, (1552) već postoji Kazan u sastavu države Moskovije. Slično je i sa drugim ruskim gradovima, poput Perma, koji je osnovan tri stotine godina pre nego što to zvanična istorija tvrdi. Takvih slučajeva je unedogled. Meni to, prirodno, miriše na zaveru.

Tokom boravka u Srbiji imali ste priliku da posetite arheološka nalazišta Lepenski Vir i Vinču. Kakve utiske nosite, i šta po Vama govore ova nalazišta?
Odavno sam želeo da dođem i obiđem i Vinču i Lepenski Vir, u prvom redu, zbog toga što sam profesionalno, kao svaki istraživač, veoma zainteresovan da vidim nalazišta toliko poznata u svetu. Te prvobitne dragulje, arhifakte do tada sam imao prilike da vidim samo „iz druge ruke“. U Vinči i Lepenskom Viru nalazi se izuzetno dragocen materijal za dalja naučna istraživanja. Za mene je dovoljno što sam ovde došao i u sve to se uverio. Takođe, ova arheološka nalazišta u Srbiji su veliki čuvari i spomenici svetske kulture, civilizacije, pismenosti. Ljudi iz sveta nauke koji se bave izučavanjem prastare istorije, porekla pismenosti su u auri svog proučavanja i njima je mnogo toga poznato i dostupno, za razliku od običnog sveta, koji zna veoma malo ili skoro ništa. Potrebno je da se obični ljudi upoznaju sa činjenicom da žive OVDE – na prostoru drevne kulture i civilizacije. Područje Vinče, Lepenskog Vira, Podunavlja, lokaliteti Đerdapske klisure o tome govore milenijumima! Zahvaljujući pomenutim nalazištima mi danas znamo kako su živeli, stvarali, pisali naši preci pre sedam ili osam milenijuma. To je sjajan podsetnik za „vučje glave“ i za one nezainteresovane, ali i za znanstvenike. U međunarodnoj stručnoj javnosti mnogo više se govori o Vinči, nego o Lepenskom Viru. Mada je utisak da su se o Lepenskom Viru – vaša država, društvo mnogo više brinuli, jer ovo nalazište ima sve prateće sadržaje i glamurozne objekte, sale, dvorane, muzej, zavidan arheološki materijal, pranaselje koje je znalački predstavljeno posetiocima na impozantnom pokrivenom prostoru. Lično se nadam da će se blagovremeno stvoriti slični uslovi i u Vinči, koja to zaslužuje! Uostalom, svaki dobar domaćin će da se pobrine da ono što mu je posebno i vredno podarila istorija sveta, pokuša na najbolji način da sačuva od propadanja u korist budućih naraštaja i nauke.

Vi ste akademik, naučnik, glavni urednik i osnivač lista „Prezident“!
Još u vreme Jeljcina počeo je da se štampa „Prezident“. List i danas izlazi, namenjen je Upravi predsedničkoj. Naravno, u pitanju je časopis čija je tematika visoka politika, geopolitika, međunarodne aktivnosti, zanimljivosti i novosti iz predsedničkog okruženja. Bavim se, inače, multidisciplinarnim istraživanjima. Kod nas postoji Fakultet koji se zove Računarski centar, pri Ruskoj akademiji nauka, radim u Naučno istraživačkom Institutu pri RAN-u. Sa stanovišta Instituta našeg Računskog informacionog centra, koji se bavi rešavanjem teških zadataka, enigmi koje su naizgled nerešive; poput teorija upravljanja, teorija stvaranja, seoba, dakle, obrađujemo sve moguće teorije, gde nema mnogo podataka. Tako sam i u oblasti daleke istorije odlučio da se posvetim naučnom istraživanju seoba naroda. Vrlo sam uveren u svoja naučna istraživanja, jer su matematički utemeljena. Ali, malo se koristi matematički jezik, i u arheologiji, istoriji, antropologiji… Ako počnem još da plašim, recimo, arheologe, nekim komplikovanim formulama, tek onda mi oni neće poverovati. Zato je potrebno prevesti matematički jezik na jezik određene nauke, odnosno konkretno razgovarati na jeziku arheologije. Ako se bavim lingvistikom, onda govorim njihovim jezikom. To je ta multidisciplinarnost o kojoj svi govore i koja daje odlične rezultate!

     Biografija

Andrej Aleksandrovič Tjunjajev je diplomirao i usavršavao se na Odseku za mlazne motore Ruskog politehničkog univerziteta. Član je Ruske akademije prirodnih nauka, osnivač Ruske akademije fundamentalnih nauka, direktor Instituta istorijskih simbola i antičke slovenske civilizacije, osnivač društveno-političkog časopisa „Prezident“, urednik Međunarodnog naučnog časopisa „Organizmika“, savetnik predsednika Sveruske federacije. Dobitnik je brojnih ruskih državnih priznanja iz najrazličitijih oblasti za izuzetne rezultate: „Velike gramate“ Ruske Federacije Saveta odbora za odbranu, Zlatne medalje „Čehov“ za dostignuća u razvoju ruske književnosti, Zlatne medalje 2011. Instituta za ruski jezik „A. Puškin“ – za studije „Faze ruskog jezika i pisma“ – „Od arheologije, antropologije i do DNK-genealogije“, ove godine; Zlatne medalje „300 godina Lomonosova“ – za naučni razvoj prirodnih sistema elementarnih čestica, Medalje Instituta RJ „Puškin“ – za studiju „Ruski jezik, istorija u svetu arheoloških i genetskih otkrića“…

[/restrictedarea]