Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Problem obnavljanja pregovora između Beograda i Prištine, polako ali sigurno dobija sve izraženiji opšteevropski karakter. Kao da postojano “proklizavanje” procesa preti da dovede do ozbiljnih razlika ne samo na nivou EU, nego i u organima kosovske vlasti. Dok se najviši zvaničnici Srbije i pokrajine Kosovo, ograničavaju na diplomatske izjave u duhu podrške dijalogu na visokom političkom nivou, u Briselu i Prištini se sve jače čuju i drugi glasovi – od potpunog negiranja potrebe za bilo kakvim pregovorima, do obelodanjivanja nekih modela koji mogu biti obostrano prihvatljivi za problem rešavanja statusa Kosova i Metohije.
Najjasnije je to neprihvatanje pregovora ovih dana izrazio Ismet Bećiri, lider parlamentarne frakcije opozicione “Demokratske lige Kosova” u kosovskom parlamentu. U intervjuu radio stanici “Slobodna Evropa”, koju su preneli prištinski mediji, Bećiri je izjavio da ne vidi svrhu bilo kakvog dijaloga, jer je pitanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Kosova već rešeno. “Nikakvi politički pregovori nisu potrebni, pošto je status Kosova i svih pitanja koja se njega tiču, već rešen u Beču” – podvukao je on, aludirajući na pregovore između delegacija Srbije i pokrajine Kosovo, koji su održani u prestonici Austrije 2007. godine.1
Tako oštra retorika bliska je tradicionalno radikalnim izjavama kosovskog pokreta “Samoopredeljenje”, što ukazuje na to da se u ovom slučaju radi pre svega o predizbornoj propagandi. Kriza koja je izbila na kosovskoj političkoj sceni, potencijalno je najoštrija i najnepredvidljivija od 2008. godine i momenta samoproglašenja nezavisnosti Kosova. Po podacima “Koha Ditore”, najtiražnije prištinske gazete na albanskom jeziku, zaljuljala se čak i fotelja potpredsednika tzv. kosovske vlade Bedžeta Pacolija, koga je kosovska Agencija za borbu protiv korupcije optužila za lopovluk. Prerogativ kontrole nad istragom je u rukama Civilno-policijske misije EU u Prištini (EULEKS), ali u ovim događanjima mnogi na Kosovu vide svođenje političkih računa. U svakom slučaju, navodna inkrimišuća epizoda sa Pacolijem (okolnosti u vezi sa potpisivanjem Memoranduma o saradnji sa Nigerijom) izgleda nebitna za kosovske standarde.2 U takvim uslovima možemo očekivati pojačan intezitet diskusije i aktivno korišćenje pregovora sa Beogradom kao adut za kupovinu predizbornih bonusa. Predsednik “Demokratske lige Kosova” koji očigledno pokušava da ublaži isuviše oštru retoriku svog partijskog saradnika Ismeta Bećirija, govorio je o potrebi sprovođenja referenduma o suštinskim pitanjima političkih pregovora sa Beogradom.
Ta ideja je već dobila podršku “Samoopredeljenja”. Jedan od lidera te parlamentarne frakcije Gljauk Konjufca, uveren je da pitanja na takvom referendumu ne treba da se tiču samo pregovora sa Beogradom, nego i unutrašnjo-političkih problema od “vitalnog značaja”.
Međutim, vlada Hašima Tačija ne vidi neophodnost organizovanja plebiscita. Po rečima potpredsednika Hajredina Kučija, referendum može biti organizovan samo u jednom slučaju: ako se pregovori sa Beogradom završe potpisivanjem sporazuma koji “izlazi izvan ustavnih okvira i koji predstavlja udaljavanje od nezavisnosti”.3
Dok kosovski političari raspravljaju o Pacoliju, referendumu i potrebi održavanja vanrednih izbora, u zapadnim prestonicama kao da raste sumnja kako će se dalje razvijati situacija oko Kosova. Veoma je zapažena i izjava britanskog diplomate u Prištini Jana Klifa. On je u intervjuu gazeti “Koha Ditore” stavio do znanja da London i EU “na ovoj etapi” ne traže od Srbije priznavanje nezavisnosti Kosova. “Mi nećemo govoriti o statusu jer znamo da po tom pitanju neće biti nikakve saglasnosti. Umesto toga, mi ćemo razmatrati mogućnosti normalizacije odnosa. Neki koriste primer modela dve Nemačke i to nije loša ideja” – podvukao je britanski diplomata.4
Ideja rešavanja kosovskog problema na osnovu modela suživota Zapadne i Istočne Nemačke, prvi put se pojavila upravo prilikom pomenutih statusnih pregovora u Beču, održanih krajem 2007. godine. Ona pripada tadašnjem posredniku EU, nemačkom diplomati Volfangu Išingeru. On je ukazao na Osnivački ugovor koji je 1972. godine potpisan između Berlina i Bona, koji priznaje suverenitet dve nemačke države u zatečenim granicama. Dokument im je omogućio da uspostave tesne ekonomske i političke veze i istovremeno nije isključio buduće mirno ujedinjenje Nemaca – što bi trebalo da privuče Srbe za taj projekat. Pri tom je ugovor omogućio i jednoj i drugoj Nemačkoj da 1973. godine dobiju mesto u UN, a to bi, kako je ukazivao Išinger, moglo da se dopadne kosovskim Albancima. Na taj način po mišljenju Išingera, kao i niza evropskih stručnjaka, mogla bi se prevazići “paraliza” po kosovskom pitanju, koja po njihovom mišljenju nije “održivo rešenje”.5
Tada, 2007. godine, međunarodni posrednici nisu uspeli da izgrade odnose između Srbije i Kosova po modelu Zapadne i Istočne Nemačke – prevashodno zbog otvoreno proalbanske pozicije SAD. Međutim u današnjim okolnostima, ovaj model bi se ponovo mogao naći na pregovaračkom stolu.
1 Epoka e Re, 28.09.2012
2 http://www.koha.net/?page=1,13,116903
3 Koha Ditore, 01.10.2012
4 Koha Ditore, 28.09.2012
5http://www.crisisgroup.org/~/media/Files/europe/188_kosovo_countdown___a_blueprint_for_transition.pdf
Izvor: “Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)
