Kupuju Hrvati – s obe strane Dunava

Piše Nebojša Jevrić

Bio sam u Mladenovu kraj Bačke Palanke. Tu sam upoznao čoveka kojem je jedini posao da kupuje srpsku zemlju za račun Hrvata. Odakle im novci?

Stranci će od 2014. godine moći za male pare da kupuju poljoprivredno zemljište u našoj zemlji, ukoliko Srbija sa Evropskom unijom ne ispregovara prolongiranje zabrane prodaje poljoprivrednog zemljišta stranim građanima. Hektar najkvalitetnije poljoprivredne zemlje u Srbiji danas može da se kupi za 5.000 evra, a cena iste površine zemlje malo lošijeg kvaliteta, odnosno druge i treće klase košta između 1.000 i 2.000 evra po hektaru. Hektar takve ili lošije zemlje u Evropi košta najmanje 50.000 do 100.000 evra.

KUPUJU SVE SEM GROBLJA Bio sam u Mladenovu kraj Bačke Palanke. Bio sam gost kod nepravedno gurnutog u stranu, sjanog pisca, Žarka Zolotića. Tu sam upoznao čoveka kojem je jedini posao da kupuje srpsku zemlju za račun Hravata. Celo selo to zna. Oni ne čekaju 2014. Kupuju zemlju Hrvati iz Plavna, sela koje ima većinsko hrvatsko stanovništvo. Odakle im novci? Kupuju sve što je na prodaju, a na prodaju je sve. Sve sem groblja. Kupuju sa obe strane Dunava. Katastarski zaokružuju spornu granicu. Kad dođe na red sređivanje granice, zemlja sa obe strane biće Hrvatska. Još se cevi od krvavog rata nisu ohladile a već je počela Hrvatska kupovina Srbije. Još su prognanici bili u traktorima, kada je grof Todorić i razni drugi hrvatski tajkuni krenuo u kupovinu.
Svaki dan čujem da je nešto novo kupljeno u Srbiji. Ponosimo se „Ideom“. „Idea“ je osvojila beogradsko tržište. U džakovima odnose novac za Hrvatsku. Dosmanlije su im to omogućile. Gledam ih kako se pred Hrvatima klanjaju. Hrvati ne moraju da traže odštetu za genocid. Već su je debelo naplatili. Pri tome niko ne pita šta je sa srpskim odmaralištima na dalmatinskom primorju. Jedan keks ne može da se proda u Hrvatskoj. Odmah otkrivaju salmonelu. Da o lancu megamarketa i ne govorimo. Srpska stoka luta između „Ideinih“ gondola i bleji, mekeće, rže. Hrvati ne daju nikakav reciprocitet. Treba ispred svake „Idea“ prodavnice postaviti bilbord sa kolonom prognanika koji beže od hrvatskog noža.
A o „Frikomu“ da i ne govorimo. „Nove hale ,Frikoma“ su tolike da se po njima može voziti automobil“ kaže komšija, majstor Pavić, koji je tamo postavljao cevi. Sada će PKB tu da hladi svoje proizvode. Sladoledi su sitnica. Tu se pakuje srpska roba.

[restrictedarea]

SVI ĆE NA NAMA ZARADITI Kupujem samo u “Univeru”. Svakoga jutra uz kafu u kafani „Luda kuća“ pričamo isto. I gledamo nemoćni šta radi korumpirana dosovska banda. Firmu BIGZ prodao je alavi Srbin Hrvatima. Ne volim ni da prođem tuda sećajući se predivnih „Bigzovih“ izdanja i rada u „Bigzovoj“ „Dugi“.
„Svi će na nama zaraditi“ rekla mi je nekoliko godina pred smrt Božica Ćosić, ta premudra žena Dobrice Ćosića. Tutnji kamenolom u Jelen dolu u srcu Šumadije. Prodali su brdo Hrvatu.Srpski kamen prodaju Srbima. A o reciprocitetu ni reč. O ratnoj odšteti za Srbe iz Hrvatske ni reč. Svaki Hrvat ima svog Srbina (kao što je svaki Šiptar imao svog Srbina) na čije ime se vodila firma. Korumpirana ološ im je to omogućila. Na stotine ugovora. Hrvatski tajkun iza kojeg stoji hrvatska država ili Vatikan, nađe poslušnog Srbina i na njegovo ime otvara firmu. Niko im ništa ne može. Mogu jedino da ne kupujem kod njih ono što mi treba.
Jedan nov uključuje se u priču. „Na području Srbije posluje osiguravajuća kuća ,Millenium“ osiguranje. Naoko ništa novo u moru sličnih stranih firmi. Kada osiguravamo automobil, stan ili letinu, najpre gledamo koja osiguravajuća kuća naplaćuje najmanju premiju i nudi najpovoljnije uslove. Da li se zove vako ili nako, ko da i o tome razmišlja.“

RECIPROCITET- DO POSLEDNJEG EVRA Stigoše priganice. Ispekla Darka konobarka.Sto posto srpske.
„Građani Srbije nemaju pojma kakva je osiguravajuća kuća ,Millenium“. I ne obraćajući pažnju, baš prilikom produženja registracije kod njih osiguravaju svoje automobile. A to je ispostava hravatske osiguravajuće kuće „Kroatia“ za područje Srbije.“
„Naravno, da se Srbi ne dosete o kakvoj se firmi radi“. „Kad je već stigla kod nas i ova firma posluje u našoj zemlji u skladu sa pravilima tržišnog poslovanja.“
„Pola- pola, to je naše tržišna privreda“, dobacuje Isus iz Žitnog Potoka.
„Bore se za nove klijente, prostor hrvatski uvećavaju.“
„Nekada je to više, nekad manje fer. Poslovanje je često na rubu zakona. I tu se ništa ne može prigovoriti ovoj hrvatskoj firmi, odnosno njenoj ispostavi kod nas. Čak i kada pokušavaju da hvataju političke veze u pokrajinskoj vlasti Vojvodine, preko kojih bi, naravno uz dobru proviziju ,sklopili ugovore o osiguranju društvenih preduzeća AP Vojvodine.
„Ove domaće kuće mogu da duvaju. „Dunav“ i „DDOR“.
„Šta ti tu vidiš? Sasvim logično poslovno postupanje”.
„Pa, i drugi to rade,i domaći i strani. Tu nema ništa novo.”
Zamisli sad da neko „Dunav osiguranje“ ili neki “Srbos” odnosi novce iz hrvatskog džepa.
Prva jutarnja magla na Novom Beogradu. Tužna priča o sudbini Srbijice. Koji su to gadovi dopustili da se tajkuni hrvatski kote po Srbiji? Može, ali reciprocitet. Do poslednjeg evra, reciprocitet.

[/restrictedarea]