Beži kišo s prozora!

Piše Vasa Pavković

„Očistimo Srbiju“ – jedan je od slogana koji je donedavni ministar, a sada osumnjičeni u jednoj aferi, širio i raspirivao na „brdovitom Balkanu“. Sve ono što se dešava po medijima oko njega i u vezi s njim, u prizvuku tog „očistimo Srbiju“, dobija desetak novih značenja….

1 Vreme kiša

Verovatno se niko više nije obradovao dolasku prave jeseni i kiša od meteorologa, ne samo u Srbiji, nego i u mnogim drugim zemljama koje je ove godine pogodila suša. Oni više neće morati, iz nedelje u nedelju, da pišu lažne optimističke prognoze, da bi se umirio uspaničeni narod. Neće morati da obećavaju kišu uvek „krajem naredne nedelje“ i uvek „mestimično“. Čarobna reč „mestimično“, naime, verovatno je najlukaviji „meteorologizam“ koji je ikada smišljen i koji je do dolaska jeseni pokrivao sve, a u stvari ništa.

2 Iščeznuće „prajda“

Jedan jedini dan (ili najviše dva!) beše dovoljno da „prajd“ i sve u vezi sa njim nestane iz srpskih medija. Pri tome ne čudi što je on iščezao sa obzorja njegovih protivnika, nego je prosto neverovatno kako su ga „zaboravili“ i njegovi podstrekači i protagonisti. Sad će kao „krtice“ iz špijunskih romana „zaspati“, a buđenje nam sleduje negde pred kraj leta 2013. kada će opet početi priča o „prajdu“, „maršu“, „diskriminaciji LBT populacije“, „ustavnim pravima na okupljanje“ – a to će smesta aktivirati i njihove ljute protivnike, zagovornike „porodičnih šetnji“ itd. I tako iz godine u godinu, kao u nekoj vrsti rituala… koji pogoduje obema stranama.

3 Dulić

„Očistimo Srbiju“ – jedan je od slogana koji je donedavni ministar, a sada osumnjičeni u jednoj aferu, širio i raspirivao na „brdovitom Balkanu“. Sve ono što se dešava po medijima oko njega i u vezi s njim, u prizvuku tog „očistimo Srbiju“, dobija desetak novih značenja, koja će vam pasti na pamet isključivo u zavisnosti od stran(k)e kojoj pripadate. Čak i najava da će postupak biti sproveden „po kratkom „ ili „skraćenom“ postupku, sadrži u sebi snažne zastrašujuće konotacije. Možda nikad kao do sada, u „demokratskoj istoriji“ nove Srbije, nije bilo važno da se utvrdi prava istina.

[restrictedarea]

4 Rijaliti i dalje od njega

Komercijalne televizije su malo pomalo „navukle“ široke slojeve gledalaca na rijaliti programe: u razne kuće, farme, salone, dvorove, teretane etc. A onda su krenule u (de)evoluciju celog procesa, tako da današnji rijalitiji sve manje jesu to, a sve više „nameštaljke“ sa „naturščicima“ koji glume bračne i ljubavne prevare. Parovi se pred očima miliona svađaju zbog „papagaja“ ili „hladnog čaja“ – pa ih ad hok formirane porote osuđuju na 50.000 dinara (ili više ili manje) dobitka – zavisno od raspoloženja porotnika. Bračni parovi se u daljoj regresiji rijalitija obraćaju detektivima, koji uhode nevernike, i onda se pred očima „kamera“ odigravaju fizički obračuni, „psovačine“ pune elektro-pištalica itd. U daljoj procesualnosti rijaliti tokova ove nameštaljke se pretvaraju u „prave“ filmove, u kojima od prevara i obrta ni akteri ni gledaoci ne mogu da se snađu. Posmatrajući sve te lakrdije – čovek se jedino pita – šta je sledeći korak?

5 Antologija Starost

Na poziv Davida Albaharija i Srđana V. Tešina dvadesetak srpskih pisaca je napisalo priče sa temom starosti, koju je nedavno objavio beogradski Arhipelag. Neki od njih su na pragu starosti – Albahari, Jovica Aćin, Žarko Radaković… , drugi su počeli da je „osećaju u kostima“, ali još uvek im je zgodna pripovedna tema, a ne suštinski doživljaj – Ljubica Arsić, Basara, Mihajlo Pantić, Jelena Lengold…, dok treći, mladi, bivaju tek posmatrači tuđih starosti kao Borivoje Adašević, Enes Halilović ili Mića Vujičić. „Ceniti starost. Provocirati mladost“, kaže u pismu – eseju Milica Mićić Dimovska. Teško da bi se bolje mogao odrediti smisao književnog angažmana (u mojim godinama!).

6 Brana Jovanović,
veliki ilustrator

Na stripskoj sceni se pojava izdavačke kuće „Omnibus“ može posmatrati i kao momenat kada su kvalitetni, umetnički stripovi sistematski stupili na ovdašnju scenu. Iza celog projekta stoji kolekcionar stripova i izdavač Živojin Tamburić, koji kroz nekoliko biblioteka dovodi među relativno malu publiku vredna dela devete umetnosti. U taj niz spada i pojava izdanja o Brani Jovanoviću, najboljem beogradskom novinskom ilustratoru u drugoj polovini prošlog veka. Za ediciju „Nikad robom“ Jovanović je u drugoj polovini 60-ih nacrtao i tri strip sveske, dve o Drugom srpskom ustanku, a jednu o Prvom svetskom ratu. Monografija o kojoj govorimo, predočava ta tri sjajna ostvarenja na stotinak strana, a onda na 60-ak čitamo osvrt Slobodana Ivkova na stripove velikog umetnika ilustracije. Odavno nisam pročitao nenaklonjeniji tekst u nekom našem strip izdanju. Čovek se pita: zašto je pisac pogovora uopšte uzeo da piše o tri stripa ako mu se nijedan ne dopada. A kad čitalac vidi da govoreći o stripu „Kad mitraljez umukne“ pogovornik nigde ne pominje tri sveske koje prethode Jovanovićevoj, i koje su s njom u vezi (nacrtao ih je Radivoj Bogićević) – neke stvari mu postaju tužno jasnije.

7 Kineski nobelovac

Kako ponekad čini, Nobelov komitet je iznenadio svetsku javnost nagradivši za književnost kineskog prozaika Mo Jana (1955). Oni koji pamte kontroverzne odluke iz Stokholma (a čini se da su nagrade u književnosti najmanje problematične), setiće se da je na ovakvu zabunu naišla i odluka da visoko priznanje dobije pisac jidiša Isak Baševis Singer. Kada su Singerove priče i romani počeli da se šire svetom – između ostalog i preko engleskih prevoda Sola Beloua – čitaoci su mogli da se slože da je reč o velikom piscu. Nadam se da će i Mo Jan opravdati nagradu i da će mu knjige biti još bolje od Gao Sjingđijana, njegovog zemljaka, koji je nagradu dobio 2000. godine, opet po „iznenađujućem receptu“ iz Švedske. U odgovoru na zamerke što podržava aktuelnu kinesku državu i socijalizam, Mo Jan je poželeo ono što bi trebalo da želi svaki pravi pisac: da ga ljudi procenjuju samo na osnovu njegovih knjiga.

8 Sva ta ravnica

Fenomen je nepoznat za „naše televizije“ ali vredi ga zapaziti. Na Javnom servisu, kojeg plaćaju građani Srbije, posle mnogih repriza serija Siniše Pavića i Zdravka Šotre, počela je repriza serije „Sva ta ravnica“ – koja je premijerno prikazana na TV Pinku pre dve i po godine! Tako su naši gledaoci u prilici da plaćaju program koji su već gledali na besplatnoj televiziji! Možda bi RTS pre ovih repriza trebalo da emituje džingl: „Sve što ste gledali na Pinku džabe, gledajte sad na RTS-u za pare! I ne verujte sopstvenim očima!“

9 Kišo, ispadaj se
u narednih 7 dana!

Lepim čudom može se smatrati pojava da oktobarske kiše već godinama preskaču poslednju nedelju oktobra dok traje Sajam knjiga! Dobro bi bilo da tako bude i ove godine, kad ljubitelji knjige nagrnu da se od apsurdno komplikovanog stepenišnog ulaza u Sajam peške prebacuju do apsurdno udaljene Hale 1!

[/restrictedarea]