Sve pričajući o članstvu u EU, o datumu pregovora i kandidaturi, a zahvaljujući Borisu Tadiću i njegovim podrepašima poput današnjih pečenih Đilasovaca Borka Stefanovića i Božidara Đelića (sa sve penkalom), stigosmo sada dotle da nas stave pred izbor: ili skidanje sa bele šengenske liste, ili priznanje teritorijalnog integriteta „nezavisnog“ Kosova. Sve drugo, uključivši i međunarodno integrisanu granicu, žuti kartel je manje-više već obavio. Nema te državne štete koju žuti kartel nije napravio, a u istoriji Srbije nema veće pljačke, zuluma, korupcije i zloupotreba vlasti od one koju je on počinio. Delovanje žutog kartela u poslednje četiri godine može se mirne duše kvalifikovati kao zajednički zločinački poduhvat. Malo je za taj popis jedna crna knjiga, i pravo je čudo kako sadašnja vlada još nije napravila bar njen prvi tom.
Hoće EU države, na inicijativu Nemačke, da nam ukinu bezvizni režim za putovanja u inostranstvo. Ucena za Kosovo pretvara se u pitanje prekomernog broja azilanata. I u staroj dobroj tradiciji na spisak ulaze Srbi i Cigani kao najveći pretendenti na azil. To je tradicionalno prepoznatljivo i manje-više očekivano. Kada pogledamo na stratišta u Kraljevu i Dragincu, gde su ovih dana održane komemoracije, sa gotovo pet hiljada civilnih žrtava nemačkih okupatora, dobro je da Srba uopšte ima, pa čak i ako su lažni azilanti. Zvanična Srbija se nudi da finansijski pomogne Nemačkoj i drugim članicama EU u zbrinjavanju tobožnjih azilanata, ne bi li je poštedeli sankcija. A izvesna Tanja Fajon je već u kontaktima sa „Otporom“ i predlaže da se većina srpskih azilanata smesti na ono ostrvo na Maldivima koje je na poklon dobio Srđa Popović. Naravno, sačekaće se da predsednik te zemlje, koji je i darivao Popovića, izađe iz apsa. Na hapšenja ćemo se vratiti, ali otkud sada na spisku azilanata i najomiljeniji evroatlantski narod – Šiptari? Njih kao azilanata je najviše. Zar njihov dolazak u EU zemlje ne bi oplemenio i oduhovio Zapad? Pa, po svemu sudeći, to „nezavisno“ Kosovo će odmah posle Hrvatske ući u tu „evropsku porodicu“, te će ionako mlatiti po evropskim prestonicama koliko im bude volja i kad im padne na pamet. Zašto oni njih tretiraju kao azilante kada su Šiptari u Berlinu, Minhenu i Parizu kod svoje kuće, i pravi građani EU. Što ih vređaju i trpaju na spiskove sa nama i Ciganima. Pa Nemci su oduvek znali kako s nama, a što sada sa Šiptarima prave problem? I s njima im je išlo kad god su nas okupirali. Čak se i ne veruje da su ovi podaci tačni, jer ko bi bežao od blagostanja na Tačijevom Kosovu i to upravo onda kada je ono, zbog visoko ostvarenih standarda i uvažavanju prava i sloboda građana, na pragu početka pregovora o pristupanju EU? Sa jasnim naznakama da je to i takvo Kosovo već daleko odmaklo i preteklo Srbiju. Ima čak i nekih ozbiljnih signala da bi Tačijevo Kosovo moglo postati i nova država članica SAD-a.
Veliku sumnju u verodostojnost podataka o azilantima bude i podaci iz poslednjeg istraživanja o omiljenosti EU u Srbiji. U odnosu na prošlu godinu, broj onih koji su za ulazak Srbije u EU smanjen je za 13 odsto (procenat građana koji su za EU je ispod 47 odsto), a deo u procentima onih koji su protiv NATO-a ( preko 65 odsto) da i ne govorimo. Iz toga se može izvući i zaključak da EU pokušava da onemogući Srbe da putuju kako ne bi širili evroskepticizam i antinatovsko raspoloženje, a pre svega da ne bi ometali Albance u njihovoj idiličnoj integraciji u evropski način života.
Britanski potomci onih koji su Indijancima na ciči zimi delili ćebad zaraženu velikim boginjama i koji su nas bombardovali osiromašenim uranijumom i kasetnim bombama sada, posle utakmice u Kruševcu, napadaju Srbe za tobožnji rasizam. Kameron priprema teren za dolazak Hejga koji bi trebalo da srpskim vlastima utera pamet u glavu.
Više je nego odurno slušati donove žutog kartela kako kukaju zbog „medijskog linča“ koji se navodno nad njima vrši i kako se pozivaju na brigu za svoje porodice koje bi, kažu, trebalo ostaviti na miru. Prolazeći kroz njihovu vladavinu mnoge su majke zakukale i mnoge su porodice, usred mira, zavijene u crno. Medijski linč je bio i ostao njihov patent naširoko primenjivan na (njihove) političke protivnike ili na samo one koji im se nisu dopadali. Što propusti Miki, to dočeka Džesi. Nema nikoga ko se njima zamerio, a da nije prošao kroz toplog zeca. Ako nije zaglavio u pritvor, onda je bar saslušavan. Ako neko nema nikakvo moralno pravo da se poziva na uvažavanje ličnog integriteta i na svoja navodno ugrožena prava, onda su to funkcioneri DS-a. U vreme vladavine žutog kartela, svakodnevno su se, iz Kabineta, širile najgore pretnje i ucene, raskidani i odobravani ugovori, davala odobrenja za državnu pljačku. Zloupotreba pritvora dostigla je monstruozne razmere. Bez optužnica, ljudi su čamili i još uvek čame u višegodišnjim pritvorima. Za to se mora platiti račun, i on je tek počeo da se plaća. Naravno, izgrađujući pravnu državu koju je žuti kartel gotovo satro. Napredak je vidljiv i po tome što nikom od onih koji su ogrezli u zloupotrebu vlasti još nije određen pritvor. Neko će možda reći da su članovi žutog kartela još uvek dobro raspoređeni i da će čuvati jedni druge. I u tome ima istine. Vidi se to i u novom paktiranju pojedinih tajkuna sa političarima i medijima koji su im u svojini, a kojima je na meti Aleksandar Vučić. Na meti im je Vučić upravo zato što je očigledno, predano i najiskrenije ušao u borbu protiv zloupotreba vlasti i korupcije. Polako, iz prikrajka, kao da se čuje kako pevuše: „Ko se boji Vučka još, tri za groš…“ Osnovana je nada da će im u grlo zapasti ovo pevušenje.
Najvažnije ipak izdvajamo za sam kraj. Iz gorepomenutog istraživanja, izdvaja se naime podatak da je među učenicima i studentima čak 53,6 odsto onih koji su protiv toga da Srbija uđe u EU.
Feliks Baumgartner je skočio sa ivice svemira i svojim podvigom bez daha ostavio celu planetu. Nije imao šengensku vizu, ali je imao ikonu Bogorodice Trojeručice sa Hilandara.
