17. oktobar – VEĆI BROJ EVROSKEPTIKA

BEOGRAD, 17. oktobar 2012. (FoNet) – Broj evroskeptika porastao je od juna do septembra ove godine za deset odsto, dok članstvo Srbije u Evropskoj uniji podržava 47 odsto ispitanika, izjavila je danas direktor Beogradskog Centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Sonja Stojanović Gajić, predstavljajući rezultate istraživanja “Građani Srbije između EU, Nato i Rusije”. Istraživanje koje je BCBP u saradnji sa CesiD sproveo od 16. do 24. septembra na uzorku od 1.203 građana sa teritorije Srbije bez Kosova, pokazalo je da je 47 odsto stanovništva i dalje za članstvo, da je broj evroskeptika sa 25, koliko je bio u junu porastao na 35 odsto, a da je broj neopredeljenih građana 18 odsto. Stojanović Gajić je, predstavljajući rezultate istraživanja, naglasila da članstvo u EU najviše podržavaju osobe starosti od 30 do 39 godina, kao i stariji od 60 godina sa višom ili visokom stručnom spremom, sa teritorije Vojvodine i iz Centralne Srbije, kao i glasači Demokratske stranke (70 odsto) i Preokreta (72 odsto). Među onima koji u najvećem broju podržavaju članstvo su i pripadnici mađarske nacionalne manjine, Bošnjaci i građani sa primanjima od oko 100.000 dinara po članu domaćinstva. Najveći protivnici ulaska Srbije u EU su osobe starosti od 18 do 29 godina, građani sa primanjima od 10 do 40 i iznad 60 hiljada dinara (40 odsto), kao i glasači Dveri(81 odsto), Srpske radikalne stranke (66 odsto) i Srpske napredne stranke (48 odsto). “Porastu evrosketpicizma doprinela su uslovljavanja našeg daljeg napretka ka članstvu, ali i izjave domaćih političara koji uglavnom daju negativne izjave o EU i odlukama donetim u Briselu”, smatra Stojanović Gajić. Istraživanje je pokazalo da 44 odsto građana očekuje da se članstvom u EU poveća bezbednost države, 40 odsto da se smanji opasnost od organizovanog kriminala, a 44 odsto da se efikasnije sprovede borba protiv korupcije. Kada je reč o bezbednosti države da 46 odsto građana smatra da je bezbednost države ugrožena, 34 odsto da nije, a 21 odsto ne zna. “Najveći procenat građana 59 odsto ne zna šta spolja ugrožava bezbednost Srbije, 28 odsto misli da su to NATO i politika velikih sila prema Srbiji, a 10 odsto da je to nešto drugo”, rekla je Stojanović Gajić i dodala da kada je reč o nezavisnosti Kosova čak 62 odsto građana smatra da Srbija ne treba da je prizna ni po koju cenu. Građani su ocenili i da su Sjedinjene Američke Države (43 odsto) najveći “neprijatelj” Srbije, na drugom mestu je Nemačka (25 odsto),a slede Albanija (24 odsto), Velika Britanija (12 odsto) i Hrvatska (12 odsto), dok su “najbolji prijatelji” Srbije Rusija (47 odsto), Grčka (23 odsto), Kina 21 odsto),Japan(9 odsto) i Italija (5 odsto). Saradnik BCBP Zoran Krstić rekao je da ulazak Srbije u NATO pakta podržava 14 odsto građana, 65 odsto je protiv, a 21 odsto je neopredeljeno. Čak 33 odsto građana smatra da bi NATO da bi poboljšao odnose sa Srbijom trebalo da plati ratnu odštetu, rekao je Krstić, 23 odsto da prestane sa intervencijama u drugim državama, 19 odsto ne zna, 15 odsto smatra da treba javno da se izvini za bombardovanje, a 10 odsto da više ne interveniše bez odobrenja Ujedinjenih nacija. Krstić je istakao da je podrška NATO u Srbiji na niskom nivou i da polako opada, podsećajući da je 2011. godine 16 odsto građana bilo za ulazak u NATO, kao i da jačanje vojne saradnje sa Rusijom građani vide kao korisno spoljnopolitičko opredeljenje koje ne predstavlja pretnju po bezbednost države. On je zaključio da je ipak najveći broj građana, njih 44 odsto za vojnu neutralnost, a da je čak i 38,5 odsto birača LDP koja zagovara članstvo u tom savezu, za vojnu neutralnost, dok je taj procenat kod glasača drugi stranaka znatno viši.