Zorana Mihajlović: Energetika je baza razvoja Srbije

Razgovarala Nataša Jovanović

Po čemu se Memorandum o saradnji potpisan u Nemačkoj razlikuje od svih prethodnih, koliko ova zemlja finansira u energetski sektor Srbije, da li i kako se mogu pomiriti ulaganja sa zahtevom Berlina da priznamo Kosovo, šta će biti sa EPS-om, a šta sa najavljenom istragom u „Srbijagasu“

„Za Srbiju i ovu vladu veoma značajna bila je poseta potpredsednika Aleksandra Vučića Nemačkoj. Nemačka je država koja je od 2001. godine do danas praktično u razvoj  uložila 1,2 milijarde evra, a od tog iznosa 650 miliona upravo u energetski sektor. U tom smislu nama je bilo veoma značajno da nastavimo ove odnose koji su krunisani potpisivanjem Memoranduma“, kaže u razgovoru za „Pečat“ Zorana  Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine.

U Nemačkoj je potpisan Memorandum o razumevanju i strateškoj saradnji između „Elektroprivrede Srbije“ i nemačkog RWE. Po čemu je on drugačiji od svih ostalih koje smo potpisali?
„Elektroprivreda Srbije“ je u prethodnim godinama potpisala veliki broj memoranduma sa različitim izvođačima i kompanijama, ali razlika između ovog i svih drugih potpisanih memoranduma jeste ta što je ovaj donela i za njega garantovala Vlada Srbije, na predlog ministra energetike. Dakle u Nemačkoj su direktor „Elektroprivrede Srbije“ i direktor RWE potpisali Memorandum koji se tiče izgradnje jednog važnog infrastrukturnog objekta, Termoelektrane „Nikola Tesla” B3, novog bloka od 750 megavata. To je blok koji je trebalo da bude na mreži u našoj zemlji 2007. godine i da su se stvari radile na pravi način, odnosno da se zaista ulagalo u razvoj, Srbija je trebalo da ima ne samo taj nego još nekoliko objekata. Mi smo započeli saradnju sa RWE i nadam se da ćemo taj objekat izgraditi u najkraćem mogućem vremenu. Posle Memoranduma na red dolazi razgovor, radna grupa koja je već formirana, a koju čine predstavnici EPS-a, RWE i predstavnik Ministarstva uradiće studiju izvodljivosti, a kasnije ćemo pristupiti potpisivanju ugovora.

Koliko će Nemci, a koliko Srbija investirati u izgradnju TE „Nikola Tesla “ B3, i koliki će biti naš udeo u vlasništvu buduće termoelektrane?
Sam Memorandum nema nikakvih podataka, delova koji se tiču vlasništva u nekoj budućoj zajedničkoj kompaniji. To je nešto o čemu ćemo tek razgovarati, a  poznato je da su Nemci raspoloženi da grade TENT B3, termoelektranu, a da zauzvrat u određenom broju kilovat časova dobijaju zelenu energiju. Tek u razgovorima koji će biti detaljni i ticaće se svakog kilovat časa i megabajta sledi i dogovor o vlasništvu. Normalno je da je interes Srbije samo jedan, da ima što veći procenat vlasništva i što pre objekat na mreži.

Šta se desilo sa kineskim konzorcijumom koji je, pre Nemaca, trebalo da investira u TE „Nikola Tesla“ B 3, a koga su – kako su tvrdili mediji – u Srbiju doveli Novak Đoković i Vuk Jeremić?
Ono što se u prethodnom periodu dešavalo u energetskom i rudarskom sektoru nije baš za pohvalu, jer od 2000. godina naovamo nije izgrađen ni jedan jedini elektroenergetski objekat, a svake godine smo slušali da će se u energetski sektor uložiti najmanje sedam, osam ili devet milijardi evra. Garant za izgradnju bilo kojeg infrastrukturnog objekta u energetici daju vlada i Ministarstvo. Do sada vlada nikada nije bila garant za izgradnju nekog objekta. Planiramo da vlada uvek bude garant, kao što je to bio sada slučaj sa potpisivanjem Memoranduma. Smatram da kada se sve radi po zakonu i kako je to red, onda cela vlada staje iza toga.

Nemački RWE i EPS već su postali partneri u izgradnji hidroelektrana na Velikoj Moravi. Kako objašnjavate toliko nemačko interesovanje za srpski energetski sektor?
Nije to samo interesovanje Nemaca. Mi znamo malo o tome da su se za naš energetski sektor interesovale velike kompanije, ali nikada nije došlo do realizacije. Nisu to samo Nemci, već i kineske, ruske, američke i druge kompanije su veoma zainteresovane za ulaganje u ovaj sektor. A zašto nikada nije došlo do realizacije, to je pitanje za moje prethodnike. Verujem da nisu postojali jasni kriterijumi, kao i da se nikada nije selo i otvoreno razgovaralo koji su to prioriteti kojima Srbija teži. Srbija mora da ima nove objekte, a drugi prioritet je povećanje energetske efikasnosti. Glavni cilj je da obezbedimo dovoljne količine energije, prvo za nas, za Srbiju, a tek onda da razgovaramo o mogućem izvozu električne energije.

Da li bi ovo uvođenje nemačkog partnera u srpski elektroenergetski sektor moglo da predstavlja uvod u privatizaciju EPS-a?
Što se EPS-a tiče stav vlade je više nego jasan i decidno iznesen u ekspozeu premijera. Identičan je i stav Ministarstva, privatizacije Elektroprivrede neće biti, jer to je jedino preostalo ovoj zemlji. EPS ima ogroman potencijal, a s druge strane i ogromne probleme, kao što su niska profitabilnost, loša efikasnost i visoka korupcija. Ove tri stavke su poslužile kao argument zagovaračima prodaje EPS-a.  Ipak, trebalo bi znati da mi možemo da gradimo objekte, proizvodimo električnu energiju, i to ne samo za Srbiju i naše potrebe, već i za izvoz. Tako nešto prodati jednostavno nije u interesu države. Dakle EPS se neće prodavati, niti će se praviti strateške kombinacije, u smislu da neko uloži u ovo preduzeće i postane njegov deo. Ono što će se sigurno promeniti u EPS-u jeste način upravljanja i u najavi je  korporatizacija. EPS će postati zatvoreno akcionarsko društvo, a neke stvari unutar samog preduzeća postaće centralizovane.

Šta bi ova srpsko-nemačka energetska saradnja mogla da znači za naše bilateralne diplomatske i političke odnose? Ima li izvesnog paradoksa u tome što, s jedne strane, privredni odnosi naše dve zemlje očigledno idu uzlaznom putanjom, dok je, s druge strane, upravo Nemačka najdirektnija, pa možda i najangažovanija u prisiljavanju Srbije da prihvati nezavisnost Kosova?

[restrictedarea]

Neke paradokse moramo da pomirimo. Bilateralna saradnja na polju energetike sa Nemačkom postoji dugi niz godina. U toku je realizacija projekata na polju energetike i obnovljivih izvora energije u vrednosti od oko 400 miliona evra. Nemačka država je preko svoje KfW banke od 2001. sklopila nekoliko projekata vezanih za podizanje efikasnosti rada toplana i to je pomoć koja je nama bila preko potrebna. U narednoj godini očekujemo ulaganje Nemačke u visini od 120 miliona evra i to je u odnosu na ostale zemlje u okruženju, zemlje bivše Jugoslavije, najveći iznos koji ova zemlja daje. Što se tiče našeg energetskog sektora nama je to preko potrebno, jer jedan od zadataka Ministarstva je energetska efikasnost, a tu dolazi novac iz Nemačke, a drugi – toplane, a i tu dolazi novac iz Nemačke. Cilj je da toplane počnu da koriste neki drugi izvor, recimo biomazut umesto mazota, gasa ili uglja.

Jedan od „dogovora“ koji bi Beograd trebalo da postigne s Prištinom jeste sporazum o energetskoj zajednici; i najzagriženiji zagovornici srpskih EU integracija priznali su da bi takav sporazum, praktično, značio srpsko priznanje nezavisnosti Kosova. Možete li da nam objasnite zašto je tako, i zašto je Evropskoj uniji toliko stalo da Beograd i Priština sklope (i) ovaj dogovor?
Srbija je potpisnica, član energetske zajednice zemalja jugoistočne Evrope. To je praktično prvi ugovor koji je Srbija potpisala u Parlamentu sa EU i njime smo se obavezali na određene stvari koje bi trebalo da uradimo u energetskom sektoru, kao i na početak razgovora o međusobnim odnosima sa Kosovom. Mislim da o tome moramo da razgovaramo, imajući u vidu energetske potencijale koji jesu na Kosovu, ali isto tako ne zanemarujući ni naše objekte tamo, čija vrednost se procenjuje na oko četiri, pet milijardi evra. Ne možemo mi da ostanemo sa strane. Na ministarskom savetu, koji će biti održan idućeg meseca u Budvi, jedna od tema u kojoj će učestvovati i ostali prisutni ministri biće i ta. O energetskom potencijalu Kosova bilo je reči i ranije, i to nije pitanje samo Srbije. To je pitanje cele Evrope.

Da li je neko iz vašeg Ministarstva učestvovao u pregovorima oko energetskih potencijala na Kosovu i ako ne, da li je to u planu?
Postoje ljudi u Ministarstvu koji pripremaju materijale o tom pitanju, sastanci i koordinacija sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju je živa i svakodnevna, i mi svakako ništa nećemo uraditi bez dogovora sa našom vladom.

Vaše izjave u medijima o javašluku u energetskom sektoru koji je uzrokovao porast cene struje mnogi su ocenili populističkim. Da li je reč o lošoj interpretaciji ili…?
To jeste loša interpretacija i ništa slično nisam izjavila. Rekla sam da kad god EPS ili „Srbijagas“ zatraže poskupljenje bilo gasa, bilo električne energije, a poznajući poslovanje ta dva preduzeća, mogu da tvrdim da najveći deo toga novca odlazi za pokrivanje javašluka i lošeg rada preduzeća. I „Srbijagas“ i EPS danas su preduzeća koja su u velikim dugovima i ogromnim obavezama, a trebalo bi da budu profitabilna. Ako pogledate u našem okruženju, u Evropi, druga državna preduzeća iz oblasti energetike, nećete naći nijedno koje posluje sa tolikim gubicima. Slažem se da jedan deo jeste cena, ali nije sve. Postoje stvari koje nisu rađene, a koje su mogle da budu urađene u okviru tih preduzeća. Cena jeste takva kakva jeste, ali 70 odsto građana Srbije nije u mogućnosti da plati svoj račun. Prema tome džaba ta cena ili ta struja kada niko ne može da je plati. S druge strane, trebalo bi razmotriti koji su to faktori koji utiču na poslovanje pomenutih preduzeća. Jer, „Srbijagas“ ne bi smeo da se bavi posrednim delatnostima, a da ne radi glavnu stvar zbog koje je osnovan. Isto važi i za EPS. Oba preduzeća moraju efikasnije da rade. Ministarstvo će uvek da pomogne u reorganizaciji, ali nikada neće dozvoliti  korupciju i neefikasnost.

I Aleksandar Vučić je najavio istragu u „Srbijagasu“. S obzirom na to da je na čelu „Srbijagasa“ Dušan Bajatović, mislite li da bi ove najave mogle da poremete odnose sa SPS-om i Ivicom Dačićem?
Meni je sasvim svejedno ko je direktor kog javnog preduzeća, kakvi su personalni odnosi i da li je neko i koje stranke član. Interes Vlade Srbije i Ministarstva jeste da sva preduzeća unutar mog sektora, pre svih „Srbijagas“, „Transnafta“, „Elektromreža Srbije“, EPS i druga moraju da posluju efikasnije i profitabilnije. To je pored izgradnje objekata koju sam pominjala, jedan od prioriteta rada Ministarstva. Ova preduzeća moraju da budu uređena, tamo moramo da znamo šta se radi i gde novac odlazi, koje preduzeće se zadužuje više nego što je potrebno, i ono što je najvažnije, mora da postoji sistem prioriteta. Sem što postoje ogromni dugovi tih preduzeća, postoje i njihovi međusobni dugovi, kao i dugovi sa gradovima i toplanama, i to je začarani krug iz kojeg se ne može izaći bez uvida u pravo stanje.  Pozvala sam određene organe da prekontrolišu rad svih javnih preduzeća u sektoru energetike, jer je u pitanju ogroman novac koji ide preko tih preduzeća. S druge strane, imamo to da su ona ruinirana i da nemaju ono što moraju da imaju,a to je uređen sistem, dovoljno gasa ili struje.

Šta ste zatekli u Ministarstvu kada ste došli, dokle je stigla istraga protiv vašeg prethodnika na mestu ministra za zaštitu životne sredine?
Ovo Ministarstvo je sada obuhvatilo dva teška sektora, koja mogu biti izvor problema, ali i pomoć ovoj državi da krene napred. Smatram da je energetika baza razvoja svake zemlje i u tom smislu je taj sektor značajan. Kada smo došli u ovo Ministarstvo tražili smo budžetsku inspekciju koja bi pregledala svaki dokument, jer se pod ingerencijom ovog Ministarstva nalazio Fond za zaštitu životne sredine koji je pokretao razne akcije, poput one „Očistimo Srbiju“, kao i druge agencije. Konkretno kroz pomenuti fond godišnje je prolazilo oko četiri, pet milijardi dinara, a sredstva su odobravana određenim organizacijama ili privatnim preduzećima. Iako je zadatak Fonda bio rad na poslovima koji se tiču životne sredine, od reciklažnih centara, sređivanja otpada, do novih tehnologija i načina na koji se otklanja farmaceutski otpad, uvid u projekte svedoči da je mnogo veći novac odlazio na promocije i ostale aktivnosti koje nisu unapredile životnu sredinu. Da se novac koristio  svrsishodno mi bi danas imali uređene sve deponije u Srbiji. U međuvremenu je ukinuta akcija „Očistimo Srbiju“ i pošto ovo Ministarstvo nije istražni organ, naše je bilo da potražimo da neko pogleda dokumenta i ugovore, i da da svoje mišljenje. Mi smo to i uradili.

Nedavno ste izabrani za guvernera Srbije u „Evropskoj banci“. Možete li nam reći koliko tačno EBRD procentualno drži Srbiju u dužničkom ropstvu?
Rekla bih da je to političko mesto. Vlada imenuje jednog od svojih članova za predstavnika u bordu guvernera. Srbija sa EBRD-om sarađuje 12 godina i imajući u vidu koliko ova banka finansira kod nas, trebalo bi reći da su ti odnosi ozbiljni. Samo prošle godine finansirano je 66 projekata, u državnom i privatnom sektoru. Očekujem da će ta saradnja da se nastavi u svim ne samo u mom sektoru, jer novac koji dolazi iz EBRD-a je uzet pod veoma dobrim uslovima, kamate su niže nego što je to kada se zadužujete na samom tržištu i postoje određeni konsultantski timovi iz Ministarstva i EBRD-a koji pomažu oko izrade projekta. Problem je kada nema pripremljenih projekata i kada novac stigne, a mi ne možemo da ga  usmerimo na pravu stranu. Kada govorimo o projektima koji se ovde rade ne mogu da kažem da smo u dužničkom ropstvu, ali mogu da kažem da je u prethodnom periodu država od ove bake uzimala kredite, za kojima nije imala realnu potrebu. Jedan od primera je kredit od 80 miliona evra koji je EPS uzeo za brojila, a da pri tom još uvek nije napravljen ni projekat za brojila. A vreme teče. Uvek dođe trenutak kada se kamate naplaćuju, a u ovom slučaju garant je država, i ona je ta koja trpi posledice loših odluka onih koji su vodili javna preduzeća.

Jedan od razloga posete Tomislava Nikolića Rusiji jeste početak izgradnje „Južnog toka“. U vreme prodaje NIS-a bili ste jedan od najglasnijih protivnika sklapanja gasnog sporazuma. Da li bi i danas zagovarali tu ideju?
Energetski sporazum između Rusije i Srbije napravljen je u tri segmenta i ono što sam i tada rekla, a i danas ponavljam, pregovarači sa srpske strane morali su u tim pregovorima da budu agresivniji. I danas mi je žao što u zajedničkoj firmi za „Južni tok“, kao i za „Banatski Dvor“ Srbija nema partnerski odnos, već odnos 49 naspram 51 odsto. To kažem jer ostale države koje su napravile sporazum sa Rusijom, kao što su Bugarska i Rumunija, a vezano za „Južni tok“, imaju partnerski odnos. Plašim se da je to bio problem ne u ruskoj, već u našoj strani koja mora da ima jasan cilj. Isto mislim za NIS, ali ugovor je potpisan, i „Gaspromnjeft“ danas ima jednu modernu kompaniju. Da li je Srbija mogla da dobije više ili manje, to sada nije tema. Tomislav Nikolić je bio u Rusiji ne samo zbog „Južnog toka“, već i zbog sporazuma o nabavci gasa i odnosima između RF i Srbije u ekonomskoj i energetskoj sferi. „Južni tok“ je drugi pravac dotoka gasa i kao takav je potreban jer mi ne možemo da nabavljamo gas samo pravcem  Rusija- Ukrajina-Mađarska-Srbija jer to nije bezbedno, a drugo ta količina ako želimo da idemo ka gasifikaciji i gasnim elektranama nije dovoljna. Dakle nama je potreban drugi pravac. Srbija nikada nije ni koristila drugi, već upravo ruski gas, i sigurno je da će ga i u budućnosti koristiti.

Pod kakvim okolnostima ste napustili G17 i ušli u SNS, a pod kakvim je došlo do ponovne saradnje sa liderom G17?
Iz G17 sam izašla 2006. godine i bila sam nezavisni analitičar i nezavisni ekspert u oblasti energetike. Posle mnogo godina ušla sam u SNS. Danas ne samo sa Dinkićem već sa svim članovima vlade imam odličnu saradnju. Kao Ministarstvo mi smo upućeni na ministra finansija. Tako da su odnosi korektni i stručni. Ali saradnja u vladi je sa svima dobra i o svim tačkama se razgovara.

Kada je reč o ekosistemu u Srbiji šta planirate i hoće li doći do otvaranja reciklažnih centara u većim gradovima u Srbiji?
Ovo Ministarstvo planira da u najskorije vreme završi dokument koji će se zvati „Plan prioriteta investiranja u energetiku i zaštitu životne sredine“. U oblasti zaštite životne sredine to su reciklažni centri u većim gradovima. Prerada otpada je za nas veoma značajna ne zbog same prerade, već zbog dobijanja toplotne energije. Postoje projekti već pripremljeni, koji će biti predstavljeni u tom planu prioriteta investiranja, a to su reciklažni centri, prerada otpada i odlaganje medicinskog otpada.

[/restrictedarea]