Putinu interes Rusije važniji od Zapada

Piše Bogdan Đurović

Vladimir Putin je dao prvi veliki intervju od njegove inauguracije 7. maja. Odgovori koje je tom prilikom dao novinaru ruske televizije na engleskom jeziku „Raša tudej“ zasigurno se nisu dopali mnogima na Zapadu

Samo nekoliko dana pre nego što je u Sočiju primio predsednika Srbije Tomislava Nikolića, ruski lider Vladimir Putin ugostio je u Vladivostoku, na Dalekom istoku Rusije, 20 šefova država i vlada Azijsko-pacifičkog regiona, okupljenih na Samitu APEC-a. Ova organizacija za ekonomsku saradnju zemalja regiona, sve više dobija na značaju, s obzirom na to da je u njoj okupljena polovina svetske privrede, kao i vodeće države G-8 i G-20. I upravo ove godine, Rusija je prvi put bila domaćin Samita APEC-a. Bio je to krunski događaj za ruskog predsednika, koji je u godini svog reizbora ubeležio još dva značajna rezultata – stupanje na scenu Carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana, kao prvog koraka ka velikoj Evroazijskoj uniji, i ulazak Moskve u „Svetsku trgovinsku organizaciju“ (STO). Zato nije nimalo slučajno što je Putin, u proteklih desetak dana, bio ubedljivo najpopularnija ličnost u svetskim medijima.

AMERIKA STVORILA AL KAIDU
Pre nego što je, uoči početka Samita APEC-a, učestvovao u eksperimentu ruskih ornitologa na Dalekom istoku i, uz pomoć motornog zmaja, pomagao belim ždralovima koji su odrasli u izolaciji da pronađu put na jug, Putin je dao intervju ruskoj televiziji na engleskom jeziku „Raša tudej“ – prvi veliki razgovor za medije od njegove inauguracije 7. maja. Odgovori koje je tom prilikom dao dopisniku ove televizije, zasigurno se nisu dopali mnogima na Zapadu. Počev od isticanja u prvi plan prijateljskih odnosa sa Kinom, na koju već sada otpada četvrtina ruske spoljne trgovine, a koju Zapad gleda sa velikim podozrenjem, pa do otvorene kritike Vašingtona u vezi sa nizom pitanja: Sirije, protivraketne odbrane u Evropi (PRO), progona Džulijana Asanža…
Na pitanje novinara, da li bi Rusija mogla da promeni svoju poziciju u vezi sa Sirijom, oličenu u stavu da samo sirijski narod može da određuje svoju sudbinu, Putin je odgovorio: „A zašto bi samo Rusija trebalo da preispituje svoju poziciju? Možda bi i naši partneri u pregovaračkom procesu trebalo da preispitaju svoju?“, zapitao je ruski lider i podsetio da stavovi Zapada, kako se pokazalo, nisu uvek bili ispravni. „Uzmite primere mnogih zemalja u kojima je došlo do razvoja sukoba. SAD, kasnije sa saveznicima, ušli su u Avganistan. Sada svi misle samo na to kako da daju petama vetra. Šta se dešava u arapskim zemljama, u Egiptu, Libiji, Tunisu, Jemenu? Da li je tamo nastao red i blagostanje? A u Iraku šta se dešava? U Libiji i dalje traje oružana borba među različitim plemenima. Neću ni da govorim kako se odigrala smena vlasti. Nas, naravno, zabrinjava što se dešava nasilje u Siriji, ali nas ne manje brine i šta može da se dogodi ako određene odluke budu donete“, ukazao je ruski predsednik na neprihvatljivost jednostranih rešenja, na štetu samo jedne strane, koja nikad ne donose trajni mir i stabilnost.
„Mislim da bi najpre trebalo prekinuti sa isporukama oružja u zonu sukoba, ali se one nastavljaju“, poručio je Putin. Novinar „Raša tudej“ podsetio je sagovornika na kritike koje dolaze sa Zapada – da Rusija, navodno, sprečavajući rezolucije Vašingtona u Savetu bezbednosti, kojima se utire put vojnoj intervenciji i nasilnom svrgavanju predsednika Bašara Asada, „pretvara SB UN u fiktivnu organizaciju“. „Mislim da je upravo suprotno. Ako bi UN i SB bili pretvoreni u biro koji štancuje odluke samo jedne od zainteresovanih strana, u tom slučaju bi prestali da postoje, kao što je nekada bilo sa Ligom naroda“, upozorio je ruski predsednik.
Posebnu razdraženost zapadnih „partnera“, Putin je verovatno izazvao nimalo prijatnim podsećanjem da su, svojim ranijim delovanjem na sličan način kao i danas, Amerikanci sami stvorili svoje sadašnje neprijatelje. „Šta će biti posle, po pravilu ne razmišljaju. Tako je bilo i kada je Sovjetski Savez ušao sa svojim Oružanim snagama u Avganistan, kada su naši sadašnji partneri podržavali tamo ustanički pokret i, suštinski, stvorili Al kaidu, koja je zatim nanela udar po SAD-u. I danas neko za svoje ciljeve u Siriji želi da iskoristi borce Al kaide ili ljude iz drugih organizacija sa istim ekstremističkim pogledima. To je opasna i nedalekovida politika. Onda je bolje otvoriti kapije Gvantanama i sve zatočenike pustiti u Siriju, neka ratuju malo. To je isto. Ali ne bi trebalo zaboraviti da će kasnije ti građani da nanesu udar svojim dobročiniteljima. A ti građani ne bi trebalo da zaborave da će i za njih da bude stvoren zatvor sličan onome koji je sad pokraj Kube“, slikovito je Putin objasnio suštinu američke politike na Bliskom istoku.

[restrictedarea]

NARUŠAVANJE RAVNOTEŽE
Govoreći o Baraku Obami, Putin je istakao da je bivši predsednik Dmitrij Medvedev mnogo toga postigao u radu sa američkim kolegom, uključujući START sporazum iz aprila 2009. i američku podršku Rusiji za ulazak u STO. „Ali problem PRO SAD-a, jedan je od ključnih zato što zadire u životno važne interese RF. To je, suštinski, težnja da se naruši strateška ravnoteža. A to je veoma opasna stvar, zato što može dovesti do trke u naoružanju“, pojasnio je Putin i naglasio da je letos u Meksiku, na Samitu G-20, razgovarao sa Obamom i na ovu temu, gde je „osetio raspoloženje svog partnera“. „Čini mi se da je on iskren čovek i da želi mnogo toga da promeni nabolje. Ali, može li on to da uradi, da li će mu dozvoliti? Postoji vojni lobi i Stejt department sa svojom prilično konzervativnom mašinom“, naveo je ruski lider, istakavši da je jedino rešenje za PRO da ga zajednički i ravnopravno grade tri strane – Amerika, Evropa i Rusija, a ne kao što je sada postavljen „kao čisto američki strateški sistem, postavljen na evropskoj periferiji“.
Međutim, kako je naglasio, ako na vlast u Beloj kući dođe republikanac Mit Romni, to će Moskvu da navede na „drugačija razmišljanja“. „Njegova pozicija delimično nosi predizborni karakter, ali je ona, bezuslovno, pogrešna. Evo, sad govorimo o sistemu PRO. I američki partneri nam kažu: ‘To nije protiv vas’. A šta ako predsednik SAD-a bude gospodin Romni koji nas smatra neprijateljem broj jedan? Znači, tada će sigurno biti protiv nas, jer je tehnološki sve projektovano upravo na taj način. Kako bi mi trebalo  da se ponašamo da bismo osigurali svoju bezbednost?“, postavio je Putin više retoričko pitanje, da bi u narednom delu razgovora, komentarišući odnos SAD-a i Velike Britanije prema Rusiji, istakao: „Njima je neophodan neprijatelj, neophodna im je predstava o neprijatelju, oni moraju protiv nekog da se bore“.
Na taj način objasnio je neprekidne nasrtaje Zapada na tradicionalne ruske vrednosti, uporne pokušaje da se Rusija predstavi kao zemlja korupcije, kriminala, zabrane slobode govora, pa čak i mišljenja. Poslednji slučaj, pankerki koje su dobile dve godine zatvora zbog politički motivisanih bogohulnih radnji u najvećem pravoslavnom hramu, kako je upozorio novinar „Raša tudej“, mogao bi ruskom predsedniku da donese negativan imidž u zapadnoj javnosti, a osuđenim devojkama veći publicitet i oreol žrtvi režima. Imajući u vidu ovaj slučaj, ali i kritike koje su usledile sa Zapada zbog toga što je Rusija pooštrila zakone o izgredima na javnim skupovima i nemoralnim sadržajima u javnoj sferi koji negativno utiču na razvoj dece i omladine, Putin je bio više nego jasan: „Znate, trudim se jednostavno da ne razmišljam o tome. Trudim se da radim ono što smatram ispravnim i potrebnim za našu zemlju, za naše građane, naše ljude. Tako ću da činim i u budućnosti. Naravno, gledam i šta se dešava sa strane, kako reaguju u svetu. Ali, ta reakcija ne može da bude osnovni motiv mog ponašanja. Osnovni motiv može da bude samo interes ruskog naroda“.
Ovom rečenicom, Putin je napravio uvod za ono što je rekao nekoliko dana kasnije, odgovarajući na pitanja novinara na Samitu APEC-a u Vladivostoku. Pošto su opozicioni blogeri njegov „let sa ždralovima“ ismejavali rečima da ptice nisu poletele za Putinom, poručujući da je samo „63 odsto ždralova“ krenulo sa njim (misleći, zapravo, na birače), ruski predsednik je poručio da „samo slabi ždralovi nisu poleteli“. „Nisu svi odmah poleteli i to je krivica lidera, pilota, zato što je suviše naglo povećavao brzinu i oni jednostavno nisu stigli. Pri lošem vremenu i snažnom bočnom vetru, pilot mora hitro da poveća brzinu, inače sistem može da se prevrne“, govorio je Putin u očiglednim metaforama.
Zaista, promene u Rusiji dogodile su se toliko brzo, a pilot (Putin) tokom leta stalno je imao crne oblake, munje, gromove i olujni vetar sa Zapada, ali nije dozvolio da se „sistem prevrne“, kao što se to desilo njegovim prethodnicima. U tom letu, slabije ptice promenile su jato i svile, kako je rekao Putin, gnezdo na drugoj strani. Ali to ne znači, naglasio je, da Rusija neće brinuti i o njima. Naravno, ako to oni budu želeli.

[/restrictedarea]