POLJOPRIVREDA SA LJUDSKIM LICEM

piše: Mara Knežević Kern

Bilo da jedemo, spavamo ili radimo, život je nemoguć bez zemlje. Zemlja, kao vazduh i voda, mora da bude na raspolaganju svima. Ona mora da pripadne društvu i da je društvo iznajmljuje onima koji je obrađuju

Većina organizovanih pokreta u svetu sagledava problem gladi, zdravlja i ekologije u novom kontekstu, vezanom za činjenicu da novčani sistem kontinuirano redistribuira bogatstvo od većine ka manjini, što je osnovni uzročnik krize.

Margrit Kenedi (Margrit Kennedy), profesor Ekološke građevinske tehnologije i magistar urbanog i regionalnog planiranja, pokrenula je kampanju „Okupirajmo novac“, zagovarajući sistem „komplementarnih valuta“, čiju neophodnost obrazlaže u knjizi „Novac oslobođen od interesa i inflacije“. Margrit je na osnovu bogatog praktičnog iskustva predložila medijum razmene koji bi radio u interesu svih i pri tom štitio Planetu, tvrdeći da se ekonomija mora osloboditi balasta interesa i kamata, ukoliko želimo da sprovedemo zdrave ekološke koncepte u obimu koji je danas neophodan. Ona zagovara fundamentalne promene sadašnjeg monetarnog sistema ili kreiranje nove komplementarne valute: „Bilo da jedemo, spavamo ili radimo, život je nemoguć bez zemlje. Zemlja, kao vazduh i voda, mora da bude na raspolaganju svima. Ona mora da pripadne društvu i da je društvo iznajmljuje onima koji je obrađuju, što je bio običaj u mnogim evropskim zemljama, sve dok u srednjem veku nije uvedeno u praksu rimsko pravo, sa naglaskom na privatnu svojinu.“

ODMETNICI IZ CIVILIZACIJE Margit Kenedi danas živi u jednom eko-selu u Nemačkoj, osnovanom u duhu filozofije pokreta Grupe solidarne razmene GSR, sve popularnije u svetu. Veliki doprinos širenju ove ideje na prostorima bivše Jugoslavije dala je Sunčana Pešak, politički angažovan poljoprivrednik, aktivista i zagovornik ideje da se potrošači i proizvođači hrane moraju povezati na lokalnom nivou, kako bi izbegli lihvarske trgovačke lance i uspostavili kontrolu nad kvalitetom hrane. Sunčana živi i radi u Recikliranom imanju Vukomerić (Hrvatska) i koautor je brošure „GSR – Grupe solidarne razmene“. Autori brošure definišu premakulturu kao „pokret koji posmatra život u celini, istražujući načine na koje svaki pojedinac i svaka zajednica može promeniti svakodnevicu, čineći je  kvalitetnijom, a istovremeno održivom. S obzirom  na to da je konvencionalna poljoprivreda jedan od najvećih zagađivača današnjice, sve je više „odmetnika“ iz monokulturne civilizacije koji proizvode bez ikakve podrške države – povezane sa latifundistima i „Big farmom“ – nastojeći da se izbore za osnovno ljudsko pravo na zdrav život.

[restrictedarea]

U Marčanu kod Pule nalazi se imanje Nenada Kuftića, koji se već deset godina profesionalno bavi ekološkom poljoprivredom. Obučio se volontirajući na ekološkom imanju sledeći brojne metode i pravce kao što su biodinamika, miroljubivo vrtlarstvo, sinergijska poljoprivreda… Nenad primenjuje vlastitu metodu, oslanjajući se na tradiciju predaka: zemlju obrađuje plugom, drljačom i frezom, a od zaštitnih sredstava koristi isključivo biljne preparate. Oko Nenada se okupila zajednica podrške, ljudi svesni pogubnog uticaja pesticida i genetski modifikovane hrane.

I u Srbiji se sve intenzivnije propagira kultura potražnje biološki uzgajane hrane, a jedno od malobrojnih oglednih imanja sa biodinamičkom poljoprivredom je farma „Iva“ u Jaloviku, organizovana prema principima antropozofske škole Rudolfa Štajnera. Bračni par Vivijen Šidler (Nemačka) i Bodevin Kegels (Holandija) namerava da na imanju organizuje tečajeve iz biodinamičke poljoprivrede, u čemu ih podržava lokalna zajednica (prostor za predavanja i neophodnu logistiku), a od evropskih institucija očekuju pomoć u organizovanju nastave i obezbeđivanju stručnog kadra. Nažalost, u Srbiji je potrošač najslabija karika u ovom lancu, zbog neinformisanosti i poverenja u institucije „koje ne bi dozvolile da nas truju“.

SOLIDARNA RAZMENA Iskustvo Sunčane Pešak oko formiranja Grupa solidarne razmene dragoceno je za sve one koji žele da se izvuku iz kandži proizvođača genetski modifikovane hrane. Sunčana naglašava reč solidarna „zato što se ovde na radi o bilo kakvoj zajedničkoj kupovini, već o solidarnoj – koja je sama po sebi politički čin. To znači da mali svakodnevni gest potrošača s malo truda može da prouzrokuje skretanje ekonomije u pravednijem smeru, pomažući da se zaobiđe posrednik i formira ‘kratak lanac’ proizvođač-kupac. Hranu gajenu bez pesticida, od domaćeg semena na samoodrživoj farmi, najčešće traže porodice s malom decom, a prilikom razmene je najpresudnije poverenje i obostrano uvažavanje.“

Ovakav tip razmene u svetu prvenstveno se odvija među ljudima sa razvijenim osećanjem za socijalnu solidarnost, u čemu prednjače Italijani. Politički osvešćene grupe iz Italije naručuju kafu direktno od ugnjetavanih seljaka iz Južnog Meksika, plaćajući šest meseci unapred, dok se u južnoj Italiji solidarnost manifestuje kupovinom hrane od zadruga koje obrađuju državnu zemlju, sudskim postupkom oduzetu od lokalnih kriminalaca. U Toskani je razvijeno osećanje za solidarnost sa radnicima koji pod nehumanim uslovima rade za velike korporacije, pa je dugogodišnji bojkot proizvoda „Nestle“ doveo do ozbiljnih potresa na tržištu kafe. U Izraelu postoje grupe koje kupuju proizvode iz okupiranih palestinskih sela, što govori da ovaj proces neminovno vodi ka kolektivnoj promeni svesti.

„U grupama solidarne razmene se neprestano uči“, kaže Sunčana, „ljudi uče da slušaju ritam zemlje i godišnjih doba, uče da slede tradiciju svog kraja“. Ona podseća da termin ekonomija dolazi od grčke reči oikonomia: oikos – kuća, nomos – zakon, što se odnosilo na zakonitosti upravljanja kućom ili imanjem, za razliku od trgovine kojom su se bavili profesionalci. GSR nudi ekonomske odnose bez profesionalnih trgovaca i bez namere da se u tim transakcijama profitira.

Procenjuje se da nema više od pet hiljada sličnih grupa u svetu, ali njihov broj neprestano raste.

TEIKEI GRUP U Japanu je intenzivna i hemijska poljoprivreda, nametnuta pedesetih godina prošlog veka od strane SAD-a, poremetila prirodni sklad i prekinula tradiciju. Japan je postao meka za hemijsku industriju, da bi 1956. godine u gradu Minamata, hemijsko postrojenje kompanije „Chisso Corporation“ izbacilo velike količine žive u reku, zagadivši ceo zaliv. To je prouzrokovalo masovno širenje neuroloških bolesti, poznatih pod nazivom bolest iz Minamate. Ova korporacija je poznata po proizvodnji veštačkog gnojiva, što je kod Japanaca izazvalo trajni prezir i osudu upotrebe hemikalija u poljoprivredi. Ovo je dovelo do pojave organizovanih grupa poljoprivrednika, sa zahtevom da se očuva kultura Yuki – što označava povezanost kulturnih i religioznih specifičnosti u cilju očuvanja prirodnog sklada.

Smatra se da je prva Teikei grupa nastala 1970. u gradu Kobe, pokrenuta od grupe žena odlučnih da kupuju hranu od poznatih dobavljača. One su bile svesne postojanja direktne veze između hrane i osoba koje je proizvode, kao i zemlje koja ju je iznedrila. Sve je to bio Yuki način života, a Teikei pojam uopšteno znači „uzajamnost“ ili „partnerstvo“. U ovom kontekstu se često prevodi kao „poljoprivreda s ljudskim licem“. Japanci ističu da to nije samo određena praksa, nego da je to jedna vrsta dinamične filozofije. Teikei pokret je 1978. godine iskristalizovao 10 osnovnih pravila, prihvaćenih u solidarnim zajednicama širom sveta.

Tri godine posle nastanka prve Teikei grupe, u Švajcarskoj je 1973. blizu Ženeve osnovana zadruga Les Jardins de Cocagne, inspirisana kolektivnim farmama u Čileu, nastalim za vreme predsednika Aljendea. Imali su malo alata, unajmljenu zemlju bez navodnjavanja, ali su se članovi zadruge uzajamno pomagali. U početku je bilo troje radnika i oko 50 kupaca, da bi vremenom broj članova porastao na više od 400. Farma uzgaja oko pedeset različitih vrsta povrća, jabuke, grožđe i bobičasto voće, na površini od 17 hektara. Svaki potrošač ima obavezu da radi na farmi pola radnog dana, četiri puta godišnje. Ako neko od potrošača ne želi da radi, uplaćuje dodatnu sumu za svaka četiri sata.

GMO KAO POLITIČKO PITANJE Postaje sve očiglednije da je pitanje – GMO ili zdrava hrana – političko pitanje par excellence, što dokazuje pozadina nedavnog puča u Paragvaju, izvedenog uz pomoć organizacije USAID, radi svrgavanja predsednika Fernanda Luga. Prema tvrdnjama argentinskog novinara Adrijana Salbučija, razlog za ovo političko nasilje leži u Lugovom odbijanju da otvori vrata biotehnološkom gigantu „Monsanto“. Sve je počelo kad je paragvajski ministar poljoprivrede i stočarstva Enzo Kardozo ilegalno dopustio uzgajanje „Monsantovog“ genetski modifikovanog pamuka Bollgard BT, što je dovelo do masovne pobune poljoprivrednika potaknute tragičnim iskustvima indijskih seljaka sa GM pamukom. Rušenje predsednika usledilo je pošto je Paragvajska agencija za kontrolu kvaliteta semena i povrća SENAVE donela odluku o zabrani uvoza.

U kojoj meri će se Srbija uključiti u globalni tok, videćemo na osnovu reakcija na predavanje „The development and regulatory approval of ‘HoneySweet’ a Plum pox virus (Sharka) resistant GMO plum“, najavljeno za 25. septembar u Kabinetu za međunarodnu saradnju. Tom prilikom će dr Rafael Skorca, glavni istraživač Odseka za poljoprivredu Sjedinjenih Američkih Država, demonstrirati prednosti biotehnologije, „pogotovo u proizvodnji rezistentnog sadnog materijala voćaka na ekonomski značajne bolesti (šarka šljiva)“.

[/restrictedarea]