„Marš okupatora“

Piše Bogdan Đurović

Čitava „narandžasta Rusija“ jedva je u subotu okupila 20.000 ljudi, iako je agresivna priprema „okupacije“ trajala nedeljama, na šta se nisu žalila sredstva

Protesti prozapadne, antiputinske opozicije u Rusiji poprimili su novu formu. Njeni šefovi, profesionalni opozicionari i stručnjaci za ceđenje grantova iz „nevladinih“ fondova zapadnih vlada, u poslednje vreme više i ne kriju po čijem nalogu rade. Možda najbolja ilustracija jeste zvaničan naziv protesta koji je održan prošle subote u Moskvi i nekoliko gradova Rusije. Jer, samo oni sa solidnim znanjem engleskog jezika mogli su da razumeju da se iza slogana „Okupaj Moskvu“ (tako je i napisano, ruskom ćirilicom), ne krije poziv za pranje ulica, već ono što je Kasparovu, Njemcovu, Kasjanovu, Navaljnom, Udaljcovu i drugovima srcu najmilije – okupacija ruske prestonice! I kada se naziv spoji sa pretencioznim rečima „Marš miliona“, kojima narandžasti već mesecima pozivaju građane na svrgavanje legalno izabrane vlasti, dobija se kovanica koju su ruski komentatori već dodelili radikalnim aktivistima: „Marš okupatora“.
Jer, naziv „Marš miliona“ teško da odgovara realnosti. Naime, „narandžastih okupatora“ nedovoljno je da popune i jedan veći trg, a kamoli da na juriš zauzmu rusku prestonicu, čime mesecima bezuspešno prete. Istina je sledeća: broj policajaca i novinara na ovim skupovima – koje zapadne televizije udarno prenose kao da je reč o sletanju čoveka na Mars – bezmalo je isti kao i količina naroda koja je spremna da izađe i „okupira“ ulice. Zato su ruski novinari u pravu kada pitaju „oranžiste“: a gde je vam obećani milion? Jer, najveći broj mitingaša koje je ikada okupio „Pokret belih tračica“, bio je u februaru, kada je na Trg Bolotnaja izašlo 40.000 ljudi, dok je na prvom protestu na Prospektu Saharova, u decembru, bilo oko 30.000 promrzlih duša. A subotnji protest, takođe na Prospektu akademika Saharova, iako gromoglasno najavljivan, prema procenama policije nije okupio više od 14.000 ljudi.

JURIŠNICI BEZ NARODA

[restrictedarea]

Tako da jedini milioni o kojima se sa pouzdanošću može govoriti, jesu oni dolarski, koje je policija pre nekoliko meseci pronašla prilikom pretresa stanova opozicionih lidera, posle njihovog hapšenja zbog kršenja zakona o javnim skupovima u noći reizbora Vladimira Putina. Iako su buntovne „bele trake“, doduše na kratko, tada masovno okupirale samo ćelije moskovskih policijskih stanica, javnost je ostala uskraćena za odgovor – ko je platio oko milion i po američkih dolara, brižljivo raspodeljenih u hiljadu koverti? I kome su bile namenjene apanaže u iznosu od po hiljadu i više dolara, i za koje usluge?
Subotnji „Marš okupatora“ podbacio je i izneverio očekivanja organizatora u zemlji – i naručilaca u inostranstvu. Verovatno je naziv „Okupaj Moskvu“ odbio i deo Putinovih protivnika, koje takve reči asociraju pre sa Hitlerom, nego sa demokratijom i ljudskim pravima. Kreativni timovi i štabovi oranžista kao da su smetnuli s uma da proteste organizuju u Moskvi, gradu heroju, čiji su žitelji položili stotine hiljada života u borbi protiv okupatora. Rusi vole slobodu iznad svega, a okupatori uvek neslavno prolaze.
Organizatori „Marša miliona“, najpre su moskovskoj Gradskoj upravi podneli zahtev za skup od 50.000 mitingaša. Vlasti su odbile, jer na Prospektu Saharova ne može da se bezbedno okupi više od 25.000 ljudi. Na kraju, „okupatori“ su pristali na upola manji broj, ne želeći ponuđene alternativne lokacije. Ova banalna geometrijska činjenica, međutim, nije smetala oranžistima da u subotu viču kako ih se okupilo 100.000, kao što su u februaru tvrdili da ih je 200.000, iako bi to značilo sedam demonstranata po metru kvadratnom! Ali, šta je stotinak hiljada više ili manje, za one koji su još u decembru pretili da „sledeći put na ulice izvode milion ljudi“ i da će ih oni lično povesti u „juriš na Kremlj“. Pa se onda čude što prisustvo na mitinzima opada – jer već pet godina pozivaju građane sa samo jednom parolom: „Putin mora da ode!“
Zato su i njima bliski liberalni novinari subotnju „okupaciju“ opisali kao „grozan promašaj“, a opozicioni bloger Danila Lindele sa ogorčenjem je napisao da je mitingu prisustvovalo jedva 15.000 ljudi. A Navaljni, Jašin, Gudkov i Kasparov, napustili su miting i pre njegovog završetka, ostavivši komunistu Sergeja Udaljcova da sam bije svoje bitke. Nekadašnji svetski šampion Gari Kasparov, odlazeći sa Prospekta Saharova, samo je slegao ramenima i poručio da ostaju „oni jaki, koji mogu da izdrže“. Izgleda da, pre svega Garijevi nervi, ne mogu više da izdrže iscrpljujuće partije protiv političkog šampiona kakav je Putin. Jer, na prethodnom protestu, ovaj osvedočeni američki lobista – čak je ujeo policajca u nastupu nemoćnog besa. A onda je na saslušanju tvrdio da otisak zuba na telu povređenog čuvara reda, nije njegov, već pseći. Ovog puta, izgleda, nije želeo da rizikuje da ga psihička kriza zatekne na otvorenom prostoru, među 7.000 policajaca…

LIBERALNA HUNTA
Zaista, lideri narandžaste opozicije imaju mnogo razloga da budu besni, a glavni je – osipanje podrške u narodu. Tako, profesor moskovske Visoke škole ekonomije Oleg Matvejčev ocenjuje da je veliki deo onih koji pripadaju srednjoj klasi prestao da posećuje proteste, a da su ostali uglavnom ekstremisti leve orijentacije, okupljeni oko Udaljcova. Kako smatra Matvejčev, u društvu je primetan porast „tražnje“ za levim idejama, kao posledica ekonomske krize. Otuda ne čudi što je Udaljcev, kao najvažniji zahtev, populistički istakao smanjenje tarifa za komunalne usluge, pozivajući građane da prestanu da plaćaju račune dok vlast ne popusti. To podrazumeva da se Putin, ka kome je usmerena oštrica njihovog protesta – bavi komunalnim pitanjima i tarifama za toplu vodu. Oni koji poslušaju Udaljcova i ne budu plaćali račune, završiće na sudu, a lideri opozicije računaju da će ih to još više učvrstiti u borbi protiv Putina i sopstvene države.
Ako je u kosmopolitskoj Moskvi protest doživeo takav krah (a realno ne postoji racionalan razlog za pobunu protiv Putina), onda je slika još jasnija u unutrašnjosti, gde su protesti organizovani istovremeno kada i u prestonici. Ne računajući veliki Sankt Petersburg, na čijim je ulicama protestovalo 800 građana u subotu, u Abakanu ih je, recimo, izašlo svega 54, u Čiti 30, Belgorodu 55, a u Kirovu, Dmitrovu i Irbitu po 30 ljudi. U Jekaterinburgu, na dva odvojena skupa, ukupno 420 građana. U Tomsku je ulice okupiralo 100 opozicionara, koliko i u Uljanovsku, a u Vladimiru svega pet. Od većih gradova zabeležen je izlazak 100 ljudi u Kazanju, administrativnom centru Tatarstana, u Pskovu ih je bilo 40, u Krasnojarsku 50 i u Tjumenju 20 građana. U Orenburgu, Saratovu i Permu, gde su u subotu održana po dva mitinga, ukupno je bilo po 100 oranžista.
I to je, suštinski, sve. Čitava „narandžasta Rusija“ jedva je okupila 20.000 ljudi, iako je agresivna priprema „okupacije“ trajala nedeljama, na šta se nisu žalila sredstva. Zato je velikim delom u pravu poznati ruski komentator Anatolij Vaserman, kada, objašnjavajući pretnje opozicionih lidera da će izvesti milion ljudi na ulice – kaže da oni pate od „megalomanije“. „Ova manija, iako veoma izražena, ipak se da lečiti. Ljudi, koji nisu ni svesni koliko smešno izgledaju njihove pretenzije da nastupaju ‘u ime miliona’, ne zaslužuju nikakvu pažnju od strane tih istih miliona. Samo masovna reklama u brojnim medijima stvara privid da naša nesistemska opozicija još uvek nekome nešto znači, osim sebi samoj. Mislim da što češće oni budu govorili o ‘marševima miliona’, to će im teže biti da na svojim akcijama okupe, ne milione, već hiljade ljudi“, analizira Vaserman.
Sve to, ipak, ne znači da neće i nadalje biti „marševa okupatora“. Naprotiv, upravo sada, kada su sve maske pale i kada „opozicionari“ ne kriju više da se njihov protest hrani novcem zapadnih poreskih obveznika, trebalo bi računati da će oni radikalizovati svoje akcije. Svestan da najavljeni „juriš na Kremlj“ nije moguć, okoreli ekstremista Udaljcov sve češće poziva na „neprekidni protest“, koji podrazumeva blokadu ulica i trgova. „Okupaj Moskvu“ – u prevodu na rusko-engleski narandžasti jezik. Naravno, u ovom trenutku sve je to u domenu snova, ali je jasno da će „okupatori“ iskoristiti svaki problem ili slabost države za svoje ciljeve.
Činjenica je, međutim, da je Putinova vlast daleko najmekša i najliberalnija prema svojim građanima, u istoriji Rusije. Po tome se može porediti samo sa vladavinom Nikolaja Drugog Romanova – čoveka koji je položio glavu na panj, ali nije pogazio reč datu Srbiji u Prvom svetskom ratu. Ovo upozorenje je u stihove pretočio savremeni pesnik Igor Aleksejev:
„Njima treba ‘ruskog bunta’,
a nama treba Rusija,
ne liberalna hunta
i ‘crveni mesija’.“

[/restrictedarea]