Imaju li Srbi dva srca

Piše Aleksandar Đaja

Danas se njeni politički činovnici, od navodno moćne Angele Merkel, pa do pomenutih Šulca ili Šokenhofa, naprosto utrkuju kada će da postave novi ultimatum Srbiji. Šta još oni hoće od nas? Čak ni mi nemamo – dva srca!

Dva glavna uslova Nemačke za prijem Srbije u EU jesu: prvi, redovno održavanje „gej parade“  i drugi, priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije – gde su od 1998. godine, šiptarski teroristi „OVK“, pod komandom sadašnjeg „premijera“ Kosova Hašima Tačija, kidnapovali srpske mladiće i odvodili u logore na severu Albanije, vadili im organe i prodavali na crnom tržištu!… „Deutschland über alles!“

HOROR ĆUTANJE

[restrictedarea]

Zaštićeni svedok Tužilaštva za ratne zločine u emisiji „RTS“-a detaljno je opisao kako je asistirao dvojici lekara dok su vadili srce srpskom mladiću – bez anestezije! Stariji lekar i mlađi asistent zaboravili su da ponesu sredstvo za uspavljivanje. Operacija je zbog toga rađena „na živo“, tako što su pripadnici OVK držali zatvorenika dok ga je svedok sekao. Svemu su prisustvovali poznati komandanti OVK: „Zatvorenik nije bio vojnik. Bio je sav modar, pretučen. Bio je Srbin. Nije ništa pričao. Kasnije kad je počeo da vrišti i kuka, pričao je na srpskom, pa sam tako znao da je Srbin. Dali su mi skalpel. Zatvorenik je, kada sam ga ubo prvi put da ga rasečem, jako počeo da urla i da vrišti. Dozivao je Boga stravičnim kricima.“ Svedok je, kako kaže, napravio rez od dušnika do početka stomaka. Tada je morao da stane, pošto je zarobljeni muškarac vikao od bolova i preklinjao za život: „Bože, pomozi mi! Nemojte to da mi radite!“… „Krv je prskala jako. Svi smo bili uprskani od krvi! Na kraju sam golim rukama izvadio srce!“
Ali, šta se to tiče zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Filipa Rikera koji u Prištini u izjavi za medije, posle susreta s tim istim „premijerom“ Kosova Hašimom Tačijem, kaže da čestita narodu Kosova na okončanju nadgledane nezavisnosti, što predstavlja priznanje narodu i institucijama Kosova?… Šta se to tiče predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca, koji preti Srbiji kako bi trebalo da prizna Kosovo ukoliko želi da postane članica EU?… Ili, Andreasa Šokenhofa, jednog od najuticajnijih funkcionera Hrišćansko-demokratske unije Nemačke, kada od Srbije zahteva pisanu garanciju da Srbija i Kosovo neće blokirati jedni druge prilikom pristupanja međunarodnim organizacijama i da će imati normalne odnose?
Nažalost, to se ne tiče ni predsednika Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić, koja tvrdi da je objavljivanje snimka zaštićenog svedoka nedopustivo (?) i da ne veruje u njegovu autentičnost. Kako to da nikada nije dovela u pitanje autentičnost izjave bilo kog svedoka protiv Srba u Hagu?… Ili, zašto je Tužilaštvo za ratne zločine, koje u svojim rukama ima iskaz ovog zaštićenog svedoka i njega lično, 16 meseci, sve do sada ćutalo o ovom hororu?… „Proveravalo je detalje“, kažu… A da nije čekalo da Serž Bramerc i Haški tribunal prethodno završe neke svoje „poslove“, koje bi im u tom trenutku ovaj iskaz bitno poremetio?… Da li bi se ikada ovaj svedok i ova stravična istina pojavili u javnosti da je na vlasti ostao Tadićev režim?… Kako to da je ovaj nedvosmisleni užas trebalo proveravati 16 meseci, dok  je Zoranu Đinđiću i DS-u, svojevremeno, bilo dovoljno 16 dana da utvrde kako je pokojni predsednik Slobodan Milošević kriv za „zločine nad Albancima“ na Kosovu i da ga protivustavno pošalju u Hag na gubilište?… Pored ovakvih „Srba“, kao što su Kandićeva (za koju sam zapanjen da još uvek ima priliku da se bilo gde u Srbiji javno oglašava) i Tužilaštvo za ratne zločine – drugi nam neprijatelji nisu potrebni!

NEMA VIŠE VILIJA BRANTA
Kada su u pitanju Amerika i njen državni aparat, tu je stvar oduvek bila jasna. Aktiviranje ratova niskog intenziteta, a zatim vojna intervencija u cilju „uspostavljanja demokratije“, odnosno instaliranja proameričkog satelitskog režima. U Srbiji je to bio lični interesni rat Bila Klintona i Madlen Olbrajt protiv srpskog naroda! To je funkcionisalo svih 12 godina (s izuzetkom Vojislava Koštunice koji je odbio da prihvati takvu nametnutu antisrpsku politiku i stoga privremeno bio eliminisan s političke scene) – sve do sadašnjih dana, kada se na političkoj mapi Srbije u vrhu vlasti pojavljuje najmoćnija partija u zemlji – Srpska napredna stranka. Partija koja je iznedrila novog predsednika države – Tomislava Nikolića i koja sa svojim liderom Aleksandrom Vučićem za Amerikance još uvek predstavlja enigmu. Siguran sam da kada tu „enigmu“ reše, biće neprijatno iznenađeni otkrićem da se Srbija, sa novom vlašću, vraća svom viševekovnom državnom i nacionalnom identitetu.
Svojevremeno, 7. decembra 1970. godine, kancelar Savezne Republike Nemačke Vili Brant spontano je u nekadašnjem Varšavskom getu kleknuo pred spomenikom hiljadama ubijenih Jevreja – žrtvama nacističkog pogroma. Novog „Vilija Branta“ u današnjoj Nemačkoj nema i neće ga ni biti. Naprotiv, danas se njeni politički činovnici, od navodno moćne Angele Merkel, pa do pomenutih Šulca ili Šokenhofa, naprosto utrkuju kada će da postave novi ultimatum Srbiji. Ovih dana je pored već postojećih šest, stigao i najnoviji, do sada nepoznati, sedmi, o neophodnosti potpisivanja ugovora o dobrosusedskim odnosima sa Kosovom…?!
Šta još oni hoće od nas? Čak ni mi nemamo – dva srca!

[/restrictedarea]