Goran Knežević: Nećemo dozvoliti rasprodaju zemlje

Razgovarao Nikola Vrzić

Mi ćemo se sistemski i institucionalno pripremiti na slobodnu trgovinu poljoprivrednim zemljištem. Ova vlada neće dozvoliti da se državno poljoprivredno zemljište rasproda u bescenje, kao što je vlast Demokratske stranke u bescenje rasprodala društvena preduzeća

U kabinet Gorana Kneževića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ušli smo uz izvesnu zebnju da ćemo od ministra, pošto su nam mediji već najavili da će hrana na jesen neminovno poskupeti, čuti da hrane zapravo neće ni biti dovoljno i da će se u Srbiji umirati od gladi i više nego inače. Posle jednočasovnog razgovora izašli smo umireni, uvereni da se neće umirati nego da će, samo, od gladi krčati creva po Srbiji, ali i zapitani šta je ponajviše uništilo srpsku poljoprivredu. Da li je to ovogodišnja suša ili dugogodišnja vladavina Demokratske stranke, ili će nam poljoprivreda, zapravo, tek biti uništena – u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, zato što nam on nalaže da već 2014. godine skoro pa u potpunosti skinemo naše carinske barijere (i) na poljoprivredne proizvode. Ko će nastradati u tom sudaru masno subvencionisane EU poljoprivrede i ubogog srpskog seljaka, nije teško pogoditi.
Kako je jednu od retkih promišljenih i ozbiljnih inicijativa – inicijativu da se zatraži revizija pojedinih delova SSP-a koji su po nas u ovom trenutku najopasniji – pokrenuo upravo Goran Knežević, razgovor sa njim počinjemo upravo odatle.
„Shodno odredbama Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija 2008. godine sklopila sa EU, 1. januara 2014. doći će do liberalizacije uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU. Naš veliki problem sastoji se u tome što prethodna vlast nije pripremila našu privredu, pa i poljoprivredu, na te nove uslove u kojima će biti izloženi veoma oštroj konkurenciji.“

Koliko će tačno biti liberalizovan uvoz poljoprivrednih proizvoda u Srbiju i kakve bi posledice to moglo da izazove?
Prosečna stopa carine na proizvode iz EU biće svedena na 1,5 odsto, što praktično znači da će našem tržištu oni pristupati, maltene, pod istim uslovima kao i naši proizvođači. Pri tom, proizvođači iz EU imaju veoma visoke državne subvencije po modelu „od njive do trpeze“, pa je tako, na primer, kod njih cena sira u maloprodaji jednaka proizvođačkoj ceni. Ukratko, mi nismo spremni da naši proizvodi, i kvalitetom i kvantitetom, konkurišu proizvodima iz EU, i posledice liberalizacije uvoza bi mogle da budu izuzetno loše po domaću poljoprivredu. Da stvar bude još gora, države koje nisu članice EU, kao Srbija, ne mogu da pristupe njihovim fondovima kojima bi kompenzovali određene gubitke. Kako sada stvari stoje, od  2014. naša poljoprivreda će trpeti dvostruku štetu, što od liberalizovanog uvoza, što od izostanka spomenute kompenzacije iz fondova EU. Zato je na ovoj vladi, i Ministarstvu poljoprivrede, da predloži predstavnicima EU razgovor o odlaganju liberalizacije uvoza. Ne bi trebalo gajiti iluziju da možemo da promenimo SSP, ali možemo da pregovaramo o nekim njegovim članovima, i mi ćemo to sigurno uraditi. O tome sam već razgovarao sa premijerom i kolegama u vladi, tako da ćemo sa zajedničkim stavom izaći pred predstavnike EU, a da li će ga oni uvažiti, to je već drugo pitanje.

Vaša ideja je, dakle, da se prolongira taj rok, da do liberalizacije ne dođe 1. januara 2014. godine?
Upravo tako, ideja je da prolongiranje roka za pristupanje Srbije Evropskoj uniji prati i prolongiranje procesa liberalizacije tržišta bar u strateškim granama kakva je poljoprivreda.

Rekoste da prethodna vlast, koja je SSP i potpisala, nije pripremila srpsku (poljo)privredu za posledice onoga što je potpisala?
Da, izgleda kao da su poverovali sopstvenim obmanama da će Srbija ući 2014. ili 2015. godine u EU, iako im je u Briselu jasno rečeno da se tome ne bi trebalo nadati. Uopšte nisu radili na osnaživanju poljoprivrede, kao da su se nadali da će sve biti rešeno dotacijama iz EU fondova. Tako je, umesto da se u nju ulaže, naša poljoprivreda poslednje četiri godine bila prepuštena sama sebi, država joj je okrenula leđa. To najbolje pokazuje agrarni budžet koji je tokom mandata prethodne vlade prepolovljen.

Da li je to učinjeno da bi vrednost zemlje pala pre nego što po SSP-u i stranci budu mogli da postanu njeni vlasnici?

[restrictedarea]

Tek četiri godine pošto i poslednja država članica EU ratifikuje SSP, i državljani EU će moći da postaju vlasnici zemlje u Srbiji. Mi ćemo se sistemski i institucionalno pripremiti na slobodnu trgovinu poljoprivrednim zemljištem. Ova vlada neće dozvoliti da se državno poljoprivredno zemljište rasproda u bescenje, kao što je vlast Demokratske stranke u bescenje rasprodala društvena preduzeća.
Polako počinju da se otkrivaju malverzacije prethodne vlasti, različiti primeri nenamenskog i nesavesnog trošenja budžetskog novca. Šta ste vi zatekli u Ministarstvu poljoprivrede? Možete li da navedete neke konkretne primere?
Sa očiglednom namerom da se dodvori biračima, bivši ministar Dušan Petrović je do izbora potrošio gotovo celokupni ovogodišnji agrarni budžet, koji je i inače bio nerealan, politikantski kreiran. Dok su sistematski smanjivali sredstva za subvencije poljoprivrednicima, moji prethodnici su pravili megalomanske projekte „stručne podrške“ i na njima zapošljavali partijske aktiviste, kupovali im automobile, kompjutere, telefone… Takođe, „veliki projekat navodnjavanja“ je velik samo na televiziji, jer se u realnosti svodio na izmuljavanje pojedinih kanala… Ministar Saša Dragin je, recimo, svojevoljno prestao da isplaćuje novac po vladinoj Uredbi o pomoći nekomercijalnim domaćinstvima. Prvu polovinu novca je isplatio, drugu nije. Kada su videli da im ni posle godinu dana nije isplaćen novac, ljudi su presavili tabak, tužili državu i naravno dobili spor. Zbog toga se nama u ovoj godini sa računa prinudno skida dve milijarde dinara. To sad nisu samo sredstva predviđena Uredbom, nego i sudski troškovi i zatezne kamate. Zamislite, dve milijarde dinara?! A subvencije za gorivo ovog ministarstva ukupno iznose 1,6 milijardi dinara! Mogli smo, dakle, da udvostručimo subvenciju da smo imali novac, ali ga nemamo zbog nesavesnog ponašanja bivšeg ministra.
Kako mislite da oporavite srpsku poljoprivredu? Gde mislite da pronađete novac?
Već kod usvajanja vanrednih mera za ublažavanje posledica suše ova vlada je pokazala da je i u najtežoj finansijskoj situaciji moguće pomoći poljoprivredi. Do kraja godine izdvojeno je dodatnih 160 miliona evra za poljoprivredu, što je najveća državna pomoć agraru za poslednjih 25 godina. Država sigurno neće moći da bude finansijer kompletnog razvoja poljoprivrede, ali će stvoriti uslove i ambijent da se povećaju privatne investicije i da proizvodnja bude lakša. Ono što smatram strateški važnim je da uredimo agrar tako da svaki proizvođač može što dugoročnije da planira, da mu državne mere budu stabilan okvir za rad, a ne zbunjujuće okruženje.

Jednu od prvih mera koje je ova vlada donela, zabranu izvoza šećerne repe, soje i suncokreta, pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić odmah je iskritikovao, tvrdeći da će iz toga neko profitirati. Ima li istine u tome? Ili pak Ješić štiti nečiji interes, ili je u pitanju puko politikantstvo političkog oponenta?
Ješić je u pravu – profitiraće svi građani Srbije, jer će snabdevanje uljem i šećerom biti stabilnije i cene proizvoda neće divljati. Najlakše je kritikovati kada nemate nikakvu odgovornost. Mi smo u Ministarstvu poljoprivrede svesni da će određen broj proizvođača šećerne repe, soje i suncokreta ostati bez mogućnosti da svoj proizvod možda po nekoj višoj ceni proda u inostranstvu, ali podržali smo predlog Ministarstva trgovine da se ograniči izvoz, jer vlada donosi odluke sagledavajući celinu i opšti interes društva, a ne samo pojedinih interesnih grupa.

Ova njegova reakcija, ipak, pokreće i pitanje odnosa republičke i pokrajinske vlasti. Očekujete li da će u narednom periodu biti čestih trzavica između Beograda i Novog Sada, i podgrevanja tzv. vojvođanskog pitanja?
Siguran sam da će sadašnje vladajuće strukture u Vojvodini zaoštravati odnos prema Beogradu gde god mogu i koliko god mogu.

Prononsirani autonomaši, poput Živana Berisavljevića, i lideri vojvođanskog DS-a (prvenstveno Bojan Pajtić i Goran Ješić) – o Nenadu Čanku da i ne govorimo – kao da sve više pronalaze zajednički jezik, „upozoravajući“ na internacionalizaciju „vojvođanskog pitanja“ i pozivajući na promenu Ustava Srbije. Kako tumačite to njihovo saglasje?
Vojvodina je već dugo na putu secesije. Doduše, puzajuće i prikrivene secesije, jer su nosioci vlasti na državnom i pokrajinskom nivou do sada bili iz istih političkih opcija, što je sprečavalo želje ljudi koje pominjete da otvoreno krenu u veću konfrontaciju sa Beogradom i internacionalizuju takozvano vojvođansko pitanje. Pošto pokrajinska vlast više ne oseća potrebu da bude korektna prema Vladi Srbije, već upravo suprotno, glasovi koji pozivaju na promenu ustava i uplitanje međunarodnog faktora u unutrašnje uređenje Srbije postaju sve glasniji.

Klizi li, dakle, Vojvodina lagano od Srbije? Koliko su, uopšte, snažne te autonomaške tendencije u severnoj srpskoj pokrajini? I kako ih zaustaviti?
Raspoloženje stanovništva Vojvodine za veće distanciranje od Srbije ne postoji. Ne postoje ni ekonomski razlozi za takav razvoj događaja. Ali postoji jak lobi i jak interes političke elite iz Novog Sada da sebi da na značaju, i da sebi napravi državu. Videli su na primeru raspada SFRJ da je to moguće, i nemaju nameru da odustanu.
Plašim se da su i pojedini postupci državnih organa Srbije išli njima naruku. Dugogodišnje ignorisanje potrebe da se pitanje autonomije Vojvodine adekvatno reši, jer je navodno u Srbiji uvek bilo nekih većih i prioritetnijih problema, kao i odlučivanje u vezi sa tim pitanjem pod pritiskom i sa velikim zakašnjenjem, doveli su nas do sadašnje situacije. I nedavna odluka Ustavnog suda, kojom su pojedine odredbe Zakona o nadležnostima Vojvodine proglašene za neustavne, zakasnela je, i sada proizvodi ogroman kontraefekat, jer predstavlja motiv za mobilizaciju i zbijanje redova svih autonomaških struktura. Trebalo je reagovati odmah, kada je na dnevnom redu bilo usvajanje tog zakona, a ne tri godine kasnije.

Stidljivo, ali sve više, govori se i o proneverama ogromnih količina novca i u pokrajinskom Fondu za kapitalna ulaganja. Da li je, u ove četiri godine, Vojvodina bila „zabran“ Bojana Pajtića i može li se i u tome pronaći makar deo motiva za toliko žučnu odbranu vojvođanske autonomije?
Nenad Čanak se kao mlad i anonimni političar u Vojvodini početkom devedesetih godina proslavio izjavom da „ako se u politiku ne razumeš, gledaj di su novci“, iz čega je krenula kampanja da se Vojvodina pljačka iz Beograda, a zatim i politička platforma navodne zaštite vojvođanskih interesa kroz distanciranje od Srbije.
A ogromni „novci“ su sada upravo u Fondu za kapitalna ulaganja Vojvodine, u budžetu Vojvodine, Fondu za razvoj Vojvodine, pokrajinskim javnim preduzećima i tako dalje. Tokove tog novca niko nije kontrolisao godinama. Javna je tajna da su sredstva Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine dodeljivana po političkoj podobnosti pojedinim lokalnim samoupravama i pojedinim izvođačima radova, i to uvek onima koji su bliski Bojanu Pajtiću.

Zašto ste pre četiri godine došli u sukob sa Bojanom Pajtićem? Koji su, po vašem mišljenju, uzroci vašeg iznenadnog hapšenja 2008. godine, i zašto ste čak 13 meseci morali da provedete u pritvoru? Zbog čega je vrh DS-a doneo odluku da se tako surovo obračuna s vama? I zašto, u vašem sukobu s Pajtićem, nije stao na vašu, već na njegovu stranu?
Pajtić i ja imali smo različite poglede na pitanja decentralizacije Srbije, izbornog sistema u Vojvodini i kadrovske politike stranke. Kada su moje ideje ostale u manjini u Pokrajinskom odboru, želeo sam da se potpuno povučem na rad u lokalu, u Zrenjaninu. Ali oni nisu želeli mene da ostave na miru, već su nameravali da me potpuno izbace sa političke scene i trajno diskredituju. Ta želja vojvođanskog dela Demokratske stranke poklopila se sa željom vrha stranke da pred EU fingira borbu protiv korupcije, a pred domaćom javnošću borbu protiv „mangupa u sopstvenim redovima“.
Izašao sam iz pritvora pošto je usvojen novi Statut Vojvodine i kada je svima postalo jasno da sam bio žrtva Tadićeve medijske predstave zvane „borba protiv kriminala“.
Dok ste bili u pritvoru pokušavali ste da se intervjuom obratite javnosti, ali mediji nisu smeli da objave vašu priču. Šta to govori o stanju u srpskim medijima, o karakteru prethodne vlasti, ali i o odnosu te vlasti prema medijima?
Devedesetih godina su se razlikovali režimski i takozvani nezavisni mediji. Ono što niste mogli da vidite na „RTS“-u, mogli ste na „Studiju B“. Ono što nije želela da objavi „Politika“, objavila je „Naša borba“. Jedno je objavljivao Radio „Beograd“, a drugo „B92“. U vreme vlasti Demokratske stranke, od 2008. godine naovamo, došlo se do uniformnog izveštavanja svih medija, što nije dobro za društveni razvoj, a daleko je i od demokratskih vrednosti. Došli smo u apsurdnu situaciju da su medijske slobode bile veće devedesetih nego danas. To govori o karakteru bivše vlasti koja je želela monopol nad svim tokovima informacija, ali i o slabosti „sedme sile“ da se tome efektivno suprotstavi.

Bude li sud doneo oslobađajuću presudu, hoćete li tužiti državu zbog vremena koje ste proveli u pritvoru?
Posle oslobađajuće presude tužiću sve one koji su čitavu aferu pripremili i realizovali.

____________

Strategija

Tri su stvari od strateškog značaja za konsolidaciju srpske poljoprivrede: veći agrarni budžet, dugoročno predvidljiv ambijent za proizvodnju, i investicije u savremene tehnologije i mehanizaciju.
Šta je strateško opredeljenje nove vlade u vašem resoru?
Prvo je udvostručenje agrarnog budžeta u naredne tri godine; drugo je usvajanje sistemskog zakona o podsticajima u poljoprivredi, da proizvođači dugoročno znaju na šta mogu da računaju od države, i da im se ti uslovi ne menjaju po tri puta godišnje kao do sada. Treća bitna stvar su investicije, a među njima je prioritet navodnjavanje, što je i ovogodišnja suša pokazala. Na nama je da stvorimo ambijent i da učinimo sve što možemo da proizvođači dobiju motiv za ulaganje u zalivne sisteme.

[/restrictedarea]