Ekonomija zamrznutog konflikta

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet „Singidunum“

Publicistika, literatura, filmovi, gruba asimetrija haške pravde, optužbe i zahtevi za ponovljenim izvinjavanjima, očigledni su dokazi da Zapad tretira trenutnu situaciju na Balkanu kao stanje zamrznutih konflikta. Možda Srbija mora da umre? Važno je da se i kod nas razvije svest o tome

 

Da je Srbija primljena u Evropsku uniju 2007. godine, kada je preko 80 odsto stanovnika bilo oduševljeno tom idejom, da nije bilo velike krize poslednjih godina, ne bi bilo dovoljno vremena da, na iskustvima drugih, razumemo sudbinu „zemalja periferije“. Nezapaženo bi prošla činjenica da snažne države evropske osovine lako nameću periferiji strategiju „razvoja“. Ponekad se dogodi da se nekim slojevima društva baš i ne dopada sudbina planirana u štabovima evropske administracije, ali postoje uhodani mehanizmi da se te nelagodnosti suzbiju ili silom otklone.
Neki hrvatski zemljodelci i stočari stekli su utisak da evropski planski biroi imaju nameru da zatru njihovu konkurentnost u poljoprivredi. Ali su to saznali kasno. Država je već uveliko zatvorila odgovarajuća „poglavlja“, pa je dogovor sa EU na grub način zapečatio njihovu sudbinu. Možete li da zamislite kako će izgledati „dogovori“ sa Srbijom?

[restrictedarea]

NERVOZNI KANDIDAT    
Moguće je naći ogroman broj neobičnih uputstava iz štaba EU, o čijim posledicama i ne sanjamo. Ali umesto da čitaju i dešifruju sve posledice instrukcija moćnog aparata, naši EA aktivisti, poput Milice Delević, srećni su što im je omogućeno da, na upriličenim okruglim stolovima i „radionicama“ (ovde, ali i diljem sveta), do besvesti žvaću agitpropovske frazetine evropskog novogovora, namenjene domorocima sa periferije, što bi trebalo da još više sludi one zaluđene, a izazove osećanja nemoći i gađenja kod onih drugih.
Iskustva zemalja periferije mogla bi da učine Srbiju nervoznim kandidatom. Pogotovo ako se uzme u obzir da su zemlje Zapada do sada pokazale visok stepen animoziteta prema Srbiji. Javljaju se uvek nove prepreke pridruživanju, ali i neprijatne pretnje da će nas đavo odneti ako se usudimo da odustanemo od evropskog puta. Pa vi sada vidite!
Uveren sam da bi trebalo da budemo veoma zahvalni g. Jelku Kacinu, koji je na uvredljiv i neotesan, ali iskren način, u nedavnoj poseti Beogradu, pokazao stavove EU prema našoj zemlji. Kao što bismo morali da poštujemo iskrenost predsednika Hrvatske S. Mesića, koji je, pri samom kraju svog mandata, pretio vojnom intervencijom Republici Srpskoj, verovatno opet uz podršku NATO avijacije.

ADRESA ZA RAZGOVOR    
Očigledno je da na Zapadu nije zaustavljen proces satanizacije Srbije i Srba, kao što se ne kriju i namere da se Srbija još više razdrobi. Publicistika, literatura, filmovi, gruba asimetrija haške pravde, optužbe i zahtevi za ponovljenim izvinjavanjima, očigledni su dokazi da Zapad tretira trenutnu situaciju na Balkanu kao stanje zamrznutih konflikta. Možda Srbija mora da umre? Važno je da se i kod nas razvije svest o tome.
Ne bi trebalo, međutim, nepravedno biti ljut na Hrvate, muslimane, Šiptare ili Crnogorce zato što se revnosno pridružuju naporima Imperije protiv Srba, vešto uklapajući u tu agendu i interese sopstvenih oligarhija. Sa još većim uspehom (i spretnijim uklapanjem) u akciju se uključuje ogromna kolona NVO-a i drugih organizacija domaćih evroatlantskih aktivista.
Mnogi se (spolja i iznutra), u ime novog svetskog poretka (i EU), nameću kao „pregovarači“ sa Srbima u najavljenoj destrukciji. Greši svako ko misli da se sa njima može konstruktivno pregovarati (o čemu?) Još je opasnije grubim sredstvima podsećati ih na uljudno i civilizovano ponašanje. Iza „skakavaca“ brzo će se pojaviti siledžija branilac iz NATO baze. No, ključna pitanja trebalo bi postaviti na mestu na kojem se pokreću akcije i donose odluke – u štabu Imperijalnih snaga (Vašington, Berlin). Zašto se nepotrebno nadmudrivati sa njihovim marionetama, pre nego što saznamo kako „gazde“ vide budućnost Srbije?

SLIKA BUDUĆNOSTI        
Nije mi teško da zamislim prezaduženu, kriminalizovanu narko republiku u kojoj 85 procenata stanovnika tavori u siromaštvu, dok 10 procenata dobrostojećih živi pristojno. Ovi poslednji mogu da kupuju u sjajno snabdevenim šoping centrima, čak i da prave gužvu – eto slike opšteg blagostanja! Dodajmo toj slici preostalih nekoliko procenata sjajno plaćenih EA aktivista – čuvara poretka – zaduženih, pre svega, da obezbede opšte i bezrezervno divljenje evroatlantskim vrednostima, uglavnom pljuvanjem po domaćim navikama, sposobnostima i tradiciji („Ma, ko smo, bre, mi…“) Da li je to slika buduće „održive“ i srećne Srbije, formirane po programu EA eksperata?
Daleko sam od pomisli da se moćna evroatlantska sila može zaustaviti. Zar je iko mogao osujetiti destrukciju Iraka i Libije?  Ili, uskoro, Sirije, Irana, Rusije, pa možda i Kine, čim to budu zahtevali apetiti imperijalnog kapitala? „Borba za ljudska prava“ i nasilništvo napredovaće širom planete, sve dok globalni resursi ne budu pod punom kontrolom imperijalnih gospodara. Ko se bude opirao, lako može završiti u kazamatima (sličnim Gvantanamu) ili biti likvidiran, poput Gadafija ili Asanža, čiju isporuku (radi likvidacije?) zahteva vlada SAD-a.
Da li vam je teško da razumete popustljivost javnog mnjenja prema ovakvoj slici budućnosti?

[/restrictedarea]