Vredan ili zloban

Piše Dragomir Antonić

U srpskoj narodnoj tradiciji poštovali su se ljudi koji su bili vredni. Kad bi se za nekog reklo da je vredan čovek zvučalo bi to kao najveća pohvala. Sve drugo je bilo manje važno od jednostavne osobine da je čovek vredan… Razmišljajmo o tome kada raspravljamo o uspesima naših sportista, ili kulturnim vrednostima…

Sve se menja, prolazi, nestaje – samo ljudska zloba opstaje. Ne smetaju joj ni letnje žege, ni ledene zime, ni prirodne katastrofe. Zlobi očito ništa ne može nauditi. Gde god se okrenete na neku pakost ćete naići. Prozlili se ljudi i pomoći nema, sve dok se ne oseti udar Božjeg gneva. Tad je obično kasno i vapaji gnevom ošinutih koji se iz sveg glasa pitaju, a šta smo ti dragi Bože skrivili – ostaju bez odgovora na ovome svetu. Krivci zlobu ne smatraju grehom te i ne razumeju zašto su kažnjeni. Zato se od zlobe čuvajmo da nas potpuno ne obuzme, jer ona ne samo da dušu opsedne nego i razum pomuti. A od kakve pomoći bilo kom može biti nerazuman čovek i još bez duše? Bezdušna i nerazumna osoba prvo sebi naškodi, a potom i svim drugima nanese štetu koju je teško, i kad zlobnika nestane, ispraviti. Zato kad se počne raspravljati o „našim“ uspesima i neuspesima na završenim Olimpijskim igrama trebalo bi to činiti sa što manje zlobe, ako se već ne možemo te ljudske osobine u potpunosti osloboditi. I kad se raspravlja o drugim stvarima(suši, otkupnim cenama, penzijama, poskupljenju hleba, investicijama, koridorima…) valjalo bi na zlobu zaboraviti. Znam da vi sve ovo znate, ali nije zgoreg da se svi, s vremena na vreme, trajnih vrednosti i istina, podsetimo. Ako imamo duhovne snage i da ih primenimo. Svima će biti lepše.

OD LENJOSTI NEMA GORE BOLESTI
U srpskoj narodnoj tradiciji poštovali su se ljudi koji su bili vredni. Kad bi se za nekog reklo da je vredan čovek zvučalo bi to kao najveća pohvala. Vredna i čestita osoba uvek je bila isticana i mlađima i starijima za primer. Sve drugo je bilo manje važno od jednostavne osobine da je čovek vredan. Nekad se čovek nije cenio samo po fizičkom izgledu, lepoti i pameti već je poštovan i po tome koliko je vredan. U rečnicima je objašnjeno značenje reči vredan. To je marljiv, radan čovek. Narodne poslovice starijeg datuma tvrdile su da „u štediše svega više – u radiše još i više“.Na jednostavan način, sažeto u jednu sveobuhvatnu misao, data je ocena osobine koja se nekad cenila odnosno poštovalo. Tad se verovalo da svako preuzeće može uspeti ako su preduzetnici vredni ljudi. Oni su bili osnovni preduslov za bilo kakav napredak. Govorilo se: Kad se posla lati vredan čovek taj će posao biti i završen! Zato kad se biralo sa kim će se u bilo kakav posao ulaziti pre svega se gledalo da li je osoba vredna ili nije. Izreka „od lenjosti nema gore bolesti“ takođe je pokazivala šta se nekad poštovalo i smatralo vrlinom, a šta manom. Bilo je i uloga gde se reč vredan podrazumevala i nije navodila. Kad bi se reklo: On je domaćin! Nije bilo potrebe dodavati i da je vredan, jer se jednostavno nije moglo zamisliti da domaćin nije vredan čovek.
Kao što se cenio vredan čovek još više se poštovala žena koja je bila vredna. Zvali su je vrednica i smatralo se da muškarac ima veliku sreću, ako je oženjen vrednicom. Takva kuća je uvek napredovala. Lakoćom se nosila i sa najvećim nevoljama. I danas se ponegde može čuti izraz vrednica, kad se želi pohvaliti malo dete koje je nešto samo poželelo da uradi.
Iz reči vredan su izvedene i sve druge reči koje predstavljaju osnov porodice, društvene zajednice i same države. Nekad se govorilo i pisalo da je „čovek naša najveća vrednost“. Sociolozi i psiholozi pišu i vode velike rasprave o „sistemu vrednosti“ ili „vrednosnom sistemu“. Mnogi će tvrditi da se situacija u svetu ili među ljudima pogoršava „od kako je poremećen sistem moralnih vrednosti“.

CIVILIZACIJSKI OPSTANAK
O kulturnim vrednostima koja su osnovna pretpostavka razvoja jednog društva nije potrebno mnogo govoriti. Bez kulturnih vrednosti – tradicionalnih i novostvorenih – nijedno društvo ne može napredovati, niti može očekivati da će biti poštovano. Za Srbe i državu Srbiju je veoma važno da svim raspoloživim snagama čuva i u kontinuitetu razvija kulturne vrednosti. Brigom o kulturnim, duhovnim i materijalnim vrednostima stvara se preduslov za razvoj preduzetničkih vrednosti. Tamo gde nema toga teško je stvoriti bilo kakvu novu vrednost.
Naizgled mala reč od svega šest slova, a utkana u civilizacijski opstanak, ali i napredak ljudske zajednice. Za napredak su najzaslužniji vredni ljudi. Da njih nema sve bi bilo teže. Nema korisnog stvaralačkog, ni istraživačkog duha ili uspešnog preduzetništva bez vrednih ljudi i žena. Zato je naša obaveza da stvaramo pre svega društvene uslove u kojima će vredna osoba biti poštovana. Oslanjanje na tradiciju i traženja iskustvenih elemenata u običajnoj praksi koji ističu vrednoću kao delo dostojno poštovanja je jedan od mogućih puteva ka stvaranju pomenutih uslova. Svakako da ovaj put nije jedini, niti on to može biti, ali običajno iskustvo je neiscrpno polje sa koga vešta istraživačka ruka može mnogo korisnog ubrati i u neizmenjenom ili transformisanom obliku presaditi u sadašnje stanje. Za početak je dovoljno da se spreči ismejavanje ili podsmevanje vrednim osobama. Taj podsmešljiv odnos prema njima i uverenje da im nije baš svaka daska u glavi na svom mestu, kad toliko rade morali bi mi da izbacimo iz sebe. Ne moramo sami postati vredni, ali možemo da podsmevanje, taj začetak zlobe izbacimo iz sebe. Time ćemo pomoći i sebi i njima. Ne zaboravimo i reč zloban ima isto šest slova kao i reč vredan i nijedna od njih nije turcizam. Šta ćemo odabrati zavisi od nas, ali šta će se poštovati i nagrađivati zavisi od vlasti i države. Kako izaberemo tako će nam i biti.