Ruska armija na „kapiji Balkana“

Piše Bogdan Đurović

U meri u kojoj bude jačala američka protivraketna odbrana u Rumuniji, povećavaće se i ruska vojna moć u Pridnjestrovlju, republici otcepljenoj od glavnog zapadnog projekta u regionu – Moldavije

 

Dvadeset prvog jula, navršilo se 20 godina od okončanja oružanog sukoba u otcepljenoj Pridnjestrovskoj Moldavskoj Republici (PMR) i potpisivanja mirovnog sporazuma u Moskvi, između tadašnjih predsednika Rusije i Moldavije, Borisa Jeljcina i Mirčea Snjegura. U Pridnjestrovlju se ovaj događaj obeležava kao početak ruske mirovne misije, posle operacije 14. armije pod komandom generala Aleksandra Lebeda.

JUŽNA TAČKA (ANTI) RAKETNOG FRONTA

[restrictedarea]

Kada je broj žrtava u sukobu Kišinjeva i Tiraspolja počeo da se meri stotinama, Lebedove jedinice su se u leto 1992. umešale i u kratkom roku okončale krvavi konflikt na levoj obali Dnjestra. Tokom dve naredne decenije, Rusija je uspela da održi mir u ovom regionu na krajnjem severoistoku Balkana, kombinujući vojno prisustvo i „meku moć“. Oni koji su očekivali da će Moskva prepustiti PMR Moldaviji, odnosno Rumuniji koja ne krije teritorijalne aspiracije – veoma su se prevarili. U Kremlju na to nisu pristajali ni u vreme Borisa Jeljcina, a tim pre je nerealno očekivati da bi Vladimir Putin predao ovu strateški važnu „kapiju Balkana“. U uslovima kada SAD razmešta protivraketnu odbranu (PRO) u Rumuniji i Poljskoj, nezavisan status PMR-a i ruski mirovnjaci sa oružjem na gotovs, obezbeđuju južnu tačku (anti)raketnog fronta na liniji Visla-Dnjestar.
Dolaskom na vlast predsednika Moldavije Nikolae Timoftija u martu ove godine, posle dve godine političke krize, Bukurešt i Vašington konačno su dobili u Kišinjevu partnera po svojoj želji, sa kojim grade čvrstu antirusku alijansu. S druge strane, ni Moskva ne sedi skreštenih ruku. Još u aprilu, ubrzo po izboru Timoftija u moldavskom parlamentu, Kremlj je postavio potpredsednika Vlade zaduženog za naoružanje Dmitrija Rogozina, za specijalnog predstavnika predsednika RF u PMR-u. Izbor tako jake figure, uz to doskorašnjeg ambasadora Rusije pri NATO-u i specijalnog predstavnika za pregovore o PRO, ne ostavlja dilemu u pogledu planova Moskve.
Ovih dana, na proslavu povodom dve decenije nezavisnosti, u Tiraspolj je doputovao i Grigorij Karasin, iskusni zamenik ministra inostranih poslova. Poruke koje je Karasin preneo, bile su upućene direktno moldavskom rukovodstvu, kao odgovor na pretnje Kišinjeva i Bukurešta, da ruske trupe nisu poželjne na „teritoriji Moldavije“ i da ih treba zameniti međunarodnim snagama.
Karasin je naglasio da je mirovna operacija od pre dve decenije bila „najefikasnija na evropskom prostoru“ i da Moskva ne vidi razlog za formiranje neke nove misije umesto postojeće.

STOP RUMUNIZACIJI MOLDAVIJE
Prisutstvo ruskih mirovnjaka, kako je ocenio zamenik Sergeja Lavrova, „garantuje nastavak pregovaračkog procesa“ u sukobu koji treba da bude rešen putem ulaska Pridnjestrovlja u sastav Moldavije sa statusom „posebnog regiona“. Oni koji su, na osnovu ove izjave, pomislili da Rusija prepušta PMR Kišinjevu, Bukureštu, Briselu i Vašingtonu – u velikoj su zabludi. Ponuda Kremlja, izrečena preko Karasina, ima i drugi deo. „Mi vidimo budućnost Pridnjestrovlja kao poseban region, sa posebnim međunarodno priznatim garancijama, u sastavu neutralne moldavske države“, pojasnio je Karasin. Akcenat je, naravno, na rečima „neutralna moldavska država“. Time se Karasin nadovezao na konstataciju Rogozina, izrečenu još u aprilu, da će napredak u rešavanju pridnjestrovskog pitanja direktno zavisiti od „zaustavljanja politike rumunizacije Moldavije“!
Iako su prozapadni krugovi, poput moskovskog lista „Komersant“ na primer, izjave Karasina protumačili kao nekakav signal Tiraspolju da ne računa na pomoć Rusije, takve procene nemaju utemeljenja u realnim potezima Kremlja. Stav „Komersanta“ i njemu sličnih glasila, samo su odraz stavova onih snaga u Rusiji koje otvoreno zagovaraju da Moskva „mora“ da napusti svoje pozicije na postsovjetskom prostoru i kontrolu preda SAD i EU. Kako tvrde lideri „narandžaste opozicije“, tako će Rusija demonstrirati svoj „demokratski kapacitet i steći poverenje Zapada“. Ipak, Karasinova poruka nije upućena Tiraspolju, već Kišinjevu i njegovim zapadnim pokroviteljima. Pre svega novom moldavskom predsedniku Timoftiju, koji je za nekoliko meseci na vlasti uspeo da se pokaže u veoma negativnom svetlu, što su u Moskvi adekvatno ocenili i njegovo ime izostavili sa spiska zvanica za majsku inauguraciju Putina.
Pre dolaska u Tiraspolj, Karasin je boravio u Kišinjevu i Timofti mu je tada u lice rekao da su ruske mirovne snage okončale svoj zadatak i da bi trebalo da budu zamenjene civilnom misijom sa međunarodnim mandatom, nekom vrstom „moldavskog Euleksa“, pod pokroviteljstvom EU ili OEBS-a. Za Moskvu bi to značilo ne samo nepopravljivu štetu po njene interese na „kapiji Balkana“, već bi ozbiljno ugrozilo bezbednost više od pola miliona građana PMR-a, od kojih trećina ima državljanstvo RF. Rusija na to neće pristati.
Moskva je veoma precizno formulisala svoju zvaničnu poziciju po pridnjestrovskom pitanju: ona će, kao glavni garant bezbednosti, pomoći mirnu reintegraciju Moldavije, ali samo u slučaju da Kišinjev i drugi međunarodni faktori pruže čvrste garancije očuvanja nezavisnosti i suvereniteta ove zemlje. Drugim rečima, da će Moldavija ostati država u punom kapacitetu i da neće kliziti ka ujedinjenju sa Rumunijom.

PITANJE MOLDAVSKE NACIJE
Ali glavna tačka ruske „mape puta“ ka rešenju jeste – garancija trajne neutralnosti Moldavije, što treba da bude potkrepljeno odgovarajućim zakonom, kojim bi se precizirao već postojeći član moldavskog Ustava, kao i federalnim statusom PMR-a sa pravom veta na sve odluke Kišinjeva. Moskva želi garancije da član Ustava o trajnoj neutralnosti, koji je usvojila prethodna moldavska vlast, neće biti promenjen, što već četiri godine najavljuju poslanici danas vladajuće „Alijanse za evropsku integraciju“, koja stoji iza predsednika Timoftija. Međutim, malo je verovatno da bi Timofti, koji je sa kolegom iz Bukurešta Trajanom Baseskuom već počeo da sprovodi plan rumunizacije Moldavije, mogao da bude partner Moskve. Umesto nezavisnosti i suvereniteta države čiji je predsednik, Timofti se prilikom posete Rumuniji složio sa Baseskuom da – moldavska nacija ne postoji! Uprkos tome što ovakav stav ne podržava tri četvrtine građana Moldavije…
Tim pre rumunizaciju je nemoguće sprovesti u PMR-u, gde se na referendumu održanom pre šest godina, 97 odsto izašlih građana izjasnilo za nezavisnost od Moldavije i ujedinjenje sa RF! Ruski investitori kontrolišu skoro sve najvažnije privredne subjekte PMR-a, uključujući preduzeća koja rade za rusku namensku industriju. Imajući u vidu da oko 200.000 ruskih državljana živi na teritoriji PMR-a (među njima i predsednik Jevgenij Ševčuk), jasno je da će Moskva braniti ovu republiku svim sredstvima. A u slučaju da Kišinjev i Bukurešt krenu u radikalizaciju, kao što je uradio gruzijski predsednik Mihail Sakašvili 2008, nije isključeno ni rusko jednostrano priznanje PMR-a, po modelu Abhazije i Južne Osetije.
Ako bi se desilo, to bi, posle Gruzije, bio već drugi put da pravoslavni narodi direktno nasrću na Rusiju – po želji Amerike. Državni sekretar Hilari Klinton čak je, siromaštvom i građanskim sukobima razorenu Moldaviju, nedavno nazvala „primerom uspeha u tom delu Evrope“! Kako smatra američki geopolitičar Džordž Fridman, šef Vašingtonu bliske obaveštajne kompanije „Stratfor“, upravo Moldavija je glavni projekat Zapada u regionu. To je razumljivo, ako se zna da Vašington u Rumuniji gradi bazu PRO u kojoj će u naredne tri godine stacionirati između 200 i 500 vojnika. Amerikanci su zabrinuti prisustvom ruskog kontingenta u neposrednoj blizini rumunske granice. Rusija u Pridnjestrovlju ima niz vojnih objekata, uključujući i moćni radioretranslacioni kompleks „Majak“. Ruski eksperti ne kriju da je PMR poligon i odskočna daska za jačanje uticaja na Balkanu, a Rogozin je saopštio da će ruski kontingent u ovoj republici biti među prioritetima u već započetom velikom jačanju Oružanih snaga RF.
Pre nekoliko meseci dosta se govorilo i o tome da će Moskva u PMR-u postaviti radiolokacionu stanicu velikog dometa „Voronjež“, kao što je slučaj i u drugoj isturenoj enklavi na granici sa Poljskom, Kalinjingradu. Na taj način, uz eventualno instaliranje raketnih sistema „Iskander“, Rusija bi efikasno pokrila i neutralisala oba pravca potencijalnog (anti)raketnog napada SAD-a, po liniji Visla-Dnjestar. Zato sve zavisi od Vašingtona: u meri u kojoj bude jačao PRO u Rumuniji, povećavaće se i ruska vojna moć u PMR-u. Svi preduslovi za tako nešto postoje, uključujući i planove Moskve za veće investicije i izdašniju ekonomsku pomoć Tiraspolju – kome je Rusija bila, jeste i biće jedini garant opstanka.

[/restrictedarea]