Moskva gradi baze na tri okeana

Piše Bogdan Đurović

Na najavljeni dolazak prvog kontingenta američkih vojnika koji započinju izgradnju PRO na poljsko-ruskoj granici, Kremlj odgovara otvaranjem punktova Ratne mornarice u Vijetnamu, na Kubi i Sejšelima

 

Premijer Rusije Dmitrij Medvedev ponovo je upozorio Vašington da odustane od planova za jednostrano razmeštanje antibalističkog sistema u Evropi (EvroPRO), jer će Rusija adekvatno odgovoriti. U intervjuu londonskom „Tajmsu“ Medvedev je podvukao da je, posle američkog odbijanja da prihvati njegov kompromisni predlog o zajedničkom PRO, koji je izneo na Samitu NATO-a u Lisabonu 2010. godine – vremena za postizanje dogovora sve manje. „Ako do 2018. godine ne budemo mogli da postignemo nikakav dogovor ovim povodom, tada potencijalno može da dođe do novog izdanja trke u naoružanju“, poručio je Medvedev. Po svemu sudeći, međutim, ruski predsednik Vladimir Putin neće čekati 2018. godinu, kada će Amerikanci stupiti u poslednju, četvrtu fazu razvoja EvroPRO i kada će već biti kasno da se započinje sa primenom protivmera. Na osnovu svega viđenog u poslednje vreme, zagrevanje za ovu trku već je odavno u toku, o čemu svedoči niz poteza Moskve koje preduzima kao odgovor na američke planove.
Kap u već prepunoj čaši predstavlja nedavno obznanjena odluka da će ove jeseni u Poljsku stići prvi kontingent od dvadesetak američkih vojnika, koji će trajno biti stacionirani u ovoj zemlji u okviru projekta PRO. Kako se navodi, to je tek prva grupa američkih vojnih specijalista koji će opsluživati PRO instalacije u mestašcu Morong, na samo 60 kilometara od granice sa Ruskom Federacijom, odnosno enklavom Kalinjingrad. Najavljujući ovu američku prethodnicu, poljski ministar odbrane Tomaš Semonjak rekao je da se nada da će „ovaj mali korak biti važan politički“. Za Rusiju dolazak američkih vojnika na samu granicu njihove zemlje je znak koji pali sve crvene lampice u Kremlju.

EVROPSKA RAKETNA TVRĐAVA

[restrictedarea]

Nijedna ozbiljna zemlja, koja drži do sopstvene bezbednosti, ne bi skrštenih ruku posmatrala tako otvorenu provokaciju, a pogotovo ne velesila poput Rusije. I nije slučajno Medvedev u intervjuu „Tajmsu“ podvukao 2018. godinu kao prelomnu. Jer, do tog trenutka trebalo bi da se okonča treća, pretposlednja etapa razmeštanja američkog PRO u Poljskoj, kao ključnoj „raketnoj tvrđavi“ Vašingtona u Evropi. Podsetimo, u prvoj etapi predviđeno je razmeštanje već proverenih komponenti PRO u Turskoj, konkretno sistema more-vazduh „Edžis“, kao i radarske stanice otkrivanja ciljeva AN/TPY-2. U drugoj fazi, koja bi trebalo da bude okončana do 2015. godine, na zemlji i moru biće instalirane moćne rakete SM-3. Zatim, do 2018. godine rakete SM-3 biće usavršene u okviru treće faze, a u četvrtoj, čije se okončanje očekuje 2020, ovi projektili doživeće poslednju, šestu modifikaciju, kada će moći da presreću ruske balističke projektile. U narednih osam godina, do 2020, očekuje se da će američka EvroPRO grupacija brojati 40 ratnih brodova i najmanje 100 antiraketa.
Naravno, ovo su tek zvanični podaci NATO-a i Pentagona, a sva je prilika da Amerikanci neće stavljati na sto sve svoje karte pre vremena. Zato treća, i posebno četvrta faza EvroPRO izaziva veliko podozrenje Rusije. I to ne samo zato što Vašington i dalje sasvim „ozbiljno“ tvrdi da se tako zamašna infrastruktura na ruskim granicama instalira zbog navodne nuklearne pretnje Teherana i Pjongjanga, koji su udaljeni hiljadama milja odatle. Sa čisto vojne tačke gledišta, nove američke SM-3 rakete, na čijem se razvoju već godinama ubrzano radi, do 2020. godine biće znatno poboljšane u sva tri ključna borbena aspekta: brzina, domet i mogućnost za presretanje balističkih projektila u početnoj i srednjoj fazi leta.
I, što ruske eksperte najviše brine, nije isključeno da će šesta modifikacija SM-3 moći da ugrožava strateške projektile i u finalnom delu trajektorije kada se postižu najveće brzine. Ipak, ono što je sasvim očigledno i danas, američke antirakete mogu lako da „upadaju“ duboko u teritoriju RF – pod određenim uslovima čak i do same Moskve. Ovi hiperzvučni projektili, koji se kreću brzinom od skoro tri kilometra u sekundi, mogu i sami da budu ofanzivno oružje. Kakvim bojevim glavama mogu biti opremljene i kakvi borbeni zadaci mogu pred njih da budu stavljeni – pitanja su koja zaokupljuju pažnju stručne javnosti. S obzirom na to da zvaničnih podataka ima veoma malo, zabrinutost ruskih stručnjaka i državnog vrha sasvim je razumljiva. Realno oružje koje ugrožava bezbednost Rusije, dakle, postoji i sasvim je nebitno da li Amerikanci priznaju, ili ne, nameru da njime prete Rusiji. Kako je Putin u više navrata citirao Ota fon Bizmarka – u strateškom planiranju nisu važne nečije namere, već potencijali! Jer, namere se mogu skriti ili promeniti preko noći i tada nastaju problemi…
Portparol ruskog MIP-a Aleksandar Lukaševič već je upozorio da će Moskva uzeti u obzir američko „iskrcavanje“ u Poljskoj, sa stanovišta nacionalne bezbednosti. Lukaševič je još poručio da takav čin predstavlja kršenje Sporazuma NATO-Rusija iz 1997, koji ne dopušta razmeštanje dodatnih vojnih snaga na trajnoj osnovi. A ruski eksperti tvrde da je američki cilj – uspostavljanje totalne kontrole. Masovno uvećanje vojnog potencijala dovešće uskoro do povratka na doktrinu „obuzdavanja Rusije“, a posle toga i do prelaska na „doktrinu prinude“ – oslanjajući se na svoju vojnu moć, naterati Rusiju i niz drugih država koje ne pristaju na američku politiku, da se potčine Vašingtonu. Cilj SAD-a je, kako tvrde u Moskvi, da se spreči obnova i preporod Rusije, kao zemlje koja može da ugrozi američku globalnu hegemoniju. Među onima koji predlažu radikalnije uzvratne mere, jeste i poznati vojni analitičar Vladislav Šurigin, koji se zalaže za hitnu izgradnju novih raketnih kompleksa. „Rusija mora danas da peče rakete kao kolačiće“, smatra Šurigin.

OBNOVA SOVJETSKE MORNARICE
U Kremlju kao da su čuli Šurigina i njegove kolege. Glavnokomandujući Ratne mornarice RF viceadmiral Viktor Čirkov već je najavio otvaranje, odnosno obnovu nekadašnjih sovjetskih pomorskih baza na Tihom, Atlantskom i u Indijskom okeanu, kao deo strategije velikog povratka Rusije na svetsko more. Tako je u planu otvaranje punktova vojnotehničkog održavanja i snabdevanja u Vijetnamu (Kamrani), na Kubi (Lurdes) i  Sejšelskim ostrvima. Vlasti ovih zemalja već su preliminarno dale Kremlju zeleno svetlo, saopštio je viceadmiral Čirkov. Iako su se ruska ministarstva odbrane i inostranih poslova, veoma upadljivo, u više navrata ogradili da je reč o pukom „vojnotehničkom snabdevanju i odmoru posade“, sasvim je jasno da Moskva sebi rezerviše ove strateške lokacije za vreme koje nailazi. Pored već postojećih baza u Ukrajini (Sevastopolj, Crno more) i Siriji (Tartus, Mediteran), na ovaj način Rusija obezbeđuje vojnopomorsko prisustvo u područjima svojih vitalnih interesa. A osim toga, sigurno je da postoje i druge zemlje voljne za ovu vrstu strateških odnosa sa Moskvom.
Mada veoma ambiciozan, ovo je tek početak ruskog povratka na svetski okean. Pred Moskvom je dugotrajan i skup proces formiranja i jačanja pomorskih baza, ne samo u inostranstvu, već i u svojoj zemlji. Vojni eksperti saglasni su da napori i sredstva koji se poslednjih godina ulažu u mornaricu – nisu viđeni u Rusiji poslednjih nekoliko decenija! I to se objašnjava ne samo vojnim razlozima, već i rastućim globalnim ekonomskim prisustvom Rusije. Samo do kraja ove godine, vojnopomorska moć Rusije biće uvećana za 10 do 15 velikih brodova, uključujući i strateške podmornice. Osim toga, na jesen predstoji i dugo očekivani trenutak – nove moćne nuklearne podmornice klase „Borej“ dobiće interkontinentalne rakete „Bulava“, čije su tehničke karakteristike i dalje pod velom tajne, ali se zna da nose do 10 nezavisno manevrišućih nuklearnih blokova, opremljenih tehnologijom probijanja PRO. Osim toga, Rusija upravo sada započinje i proizvodnju novih podvodnih krstarica četvrte generacije, klase „Borej-A“, a prva podmornica ove vrste nosiće naziv „Knez Vladimir“.
Stoga, kao što Amerikanci, gradeći svoj PRO, kažu „Iran“, a misle na Moskvu, tako bi i reči Medvedeva da trka u naoružanju može početi kroz šest godina – trebalo uzeti veoma uslovno. Na Tihom okeanu, koji mnogi smatraju pozornicom potencijalnog globalnog sukoba, Rusija će uskoro postaviti dva velika nosača helikoptera „Mistral“, izgrađena po francuskom projektu i vredna svaki po 400 miliona evra. Nedavna vest o njihovom lociranju u Pacifiku – regionu gde SAD i Japan grade moćnu pomorsku komponentu PRO – veoma je iznenadila eksperte koji su očekivali da oni budu deo ruske ratne Severne flote, koja raspolaže odgovarajućim tehničkim objektima za baziranje i održavanje. Odluka ruskih vlasti da ulože ogromna sredstva u razvoj vojne infrastrukture u svojim pacifičkim bazama, dovoljan je pokazatelj da će ubuduće svaki korak Amerikanaca dobiti adekvatan odgovor.

[/restrictedarea]