Kraj igara

Piše Vasa Pavković

1.

Vreme Olimpijade

Dok pišem ove redove, Olimpijada u Londonu se završava. Pola meseca nije bilo važno vreme, ni suša ni poplave. I zemljotresi su prolazili bez uobičajenih cunamija informacija. Pre neki dan je u Iranu izginulo 250 duša, ali tome su mediji posvetili manju pažnju, nego bronzanoj medalji u sinhronom plivanju. Bez obzira na to, Olimpijada je uspela u svakom pogledu i možda mimo očekivanja. Preko 10.000 mladih ljudi je jurilo rezultate – neki su postali slavni, a drugi maltene omraženi. Sport je još jednom pokazao da je i lepši i suroviji od svakodnevice.

2.

Sveštenik batinaš

[restrictedarea]

Upravo ovakav, u biti fantastičan, naslov preplavio je naše dnevne i nedeljne novine. Čovek za kojeg neki tvrde da je sveštenik, sa prezimenom Peranović, očito ubeđen da je batina iz raja potekla, ubio je jednog od mnogih mladih ljudi koje je navodno lečio od droge. Svi su lečeni batinama ili s pretnjom batina kao urgentnog medikamenta. I sve je to trajalo nekoliko godina, uprkos povremenih sukoba novina i televizijskih kuća s Peranovićevom ideologijom „medicine“ nasilja. Sada će ovaj ubica odslužiti neki zatvorski rok – a onda  ćemo videti šta namerava dalje. I pod čijom kamilavkom.
Još strašnije je upitati se: a šta će biti s pedeset njegovih „štićenika“ koji su po raspuštanju lečilišta „pušteni kućama“…

3.

Sirija – šta dalje?

Upravo kada je na Javnom TV servisu Srbije išao serijal emisija o Siriji, kao jednom od mirnijih ostrva u arapskom uzburkanom moru, praćen idiličnim prizorima s ulica i iz porodičnih stanova – desila se katastrofa. Zemlja je, uz obilatu inostranu pomoć, posrnula u krvav građanski rat. Kako god se on završio, niko neće moći da pomogne mrtvima, osakaćenima i osiromašenima.
Propagandni rat koji svakodnevno stiže i do nas posredstvom zapadnih medija, sada je još sofisticiraniji, nego što je bio u pripremi napada na Srbiju 1999. Posebno je impresivno kada zapadne diplomate protestuju zbog prekomerne upotrebe sile u borbi vladinih snaga s pobunjenicima u Alepu. Cinik bi dodao: krajnji je čas da teoretičari ovakvih ratova objave dozvoljeni intenzitet ratovanja – posebno za vladine snage! – pa da se svi toga pridržavaju!

4.

Lek za glavobolju

Za jednu od najfantastičnijih epizoda s londonske Olimpijade opet smo se pobrinuli mi. Naime, naš desetobojac je napustio desetoboj posle četvrte discipline, zbog žestoke glavobolje. Jednu noć je zbog nje proveo i u londonskoj bolnici. Da li niko od naših lekara nije poneo analgin ili kafetin ili su svi zaboravili da se oni koriste protiv migrene – pitanje je sad.

5.

Poetika bejzbol palice

Čvrsto oslonjen o bejzbol palicu američki predsednik je telefonom razgovarao s turskim državnikom.  Običan čovek se pita kakva je poruka te fotografije koja je iz predsednikovog kabineta puštena u svet. Ne postoji, naime, nijedan jedini čovek koji bi poverovao da je reč o nečijoj omaški, pa se američki piarevi nisu ni trud ili da tako objasne Obamin neverovatni marketinški gest. Neki tvrde da je fotka upućena samo američkoj javnosti – s blendom na predstojeće izbore. Drugi tvrde da je ona isključivo za „međunarodnu upotrebu“ i da poručuje mnogim potencijalnim Sirijama šta ih ubrzo čeka – u drugom predsednikovom mandatu!

6.

Guča bez konkurencije

Po receptu koji je isproban na Egzitu, organizatori ovogodišnje Guče  poručuju da će pripreme za narednu početi već ujutro, posle zatvaranja ovogodišnjeg Sabora. To „logističko-marketinško“ preterivanje je jedino što, bar ove godine, povezuje dve muzičke manifestacije. Sve ostalo je, na moju rokersku žalost, dalo primat trubačima iz Guče. Jer, dok na Egzitu nije bilo nijednog istinski relevantnog i aktuelnog svetskog benda, na Guči je bilo bar 15 odličnih trubačkih orkestara kojih su svirali impresivno – svejedno da li su bili iz Zagužanja, Kotraže, Bukovice, Vladičinog Hana ili Zlakuse.

7.

Godišnja izložba srpskog stripa

U galeriji „Progres“ otvorena je izložba srpskog stripa – pročitao sam na čuvenim Strip vestima Zlatka Milenkovića. Kad sam nekoliko dana po otvaranju došao do staklenih izloga galerije, video sam prazne zidove i dva momka koji sede za jednim stolom. Na sreću ušao sam u galeriju da vidim u čemu je stvar – gde su stripovi? Momci rekoše: u suterenu. Dole me je dočekalo pravo čudo – preko 160 dela srpskih umetnika – od velikana iz 60-ih: Dobrić, Živadinović, Bogičević, Buin, Radičević do majstora iz 80-ih: Kerac, Janjetov, Perović, Pahek, Gera, Nenadov i sve tako do autora koji su  trenutno zvezde evropskog stripa: Gajić, Kovačević, Milutinović, Jovanović… Uz njih veoma fino stoje i alternativci kao Zograf, Vostok ili Maja Veselinović… U suterenu je, shvatio sam, oduvek simboličko mesto srpskog stripa, ali on je mnogo, mnogo više nego što mu ovdašnji kulturni establišment priznaje.

8.

Olimpijada, oproštaj

Kako oceniti učinak naših sportista na Olimpijadi u Londonu? Reklo bi se da je realan, s obzirom na stanje u našem društvu i brigu o sportistima i mladima uopšte.  Pošto se računaju samo medalje,  većina će reći da je njih sasvim malo i da bi bez fantastičnog uspeha mlade tekvondistkinje Milice Mandić sve delovalo tužnije i objektivnije. Ali ako se uzmu u obzir i stvarni uspesi Čavića u plivanju, Novaka u tenisu, nekih veslača i nekih atletičara, nekih strelaca i plivača, i oduzmu promašaji tzv. kolektivnih sportova (sem vaterpolista!), naših vazdašnjih uzdanica – ipak je sve na mestu. Da budemo organizovaniji nećemo – pa shodno tome više i ne možemo da očekujemo. Ni u Riju. Ni docnije.
A Jusain Bolt će uvek trčati!

9.

Avgust je vreo mesec

U očekivanju kiša kao da zaboravljamo gornju parafrazu naslova jednog romana Edne O Brajen. Biće još vrelih dana, ali lepeza Olimpijade je sklopljena i moramo da pronađemo neku drugu hladilicu.

[/restrictedarea]