Ivan NINIĆ: MMF i Srbija: Čekajući omču (I deo)

Jednom kada se zemlje zaduže, Međunarodni monetarni fond (MMF) im nudi dodatnu finansijsku pomoć. U izvesnom smislu, to je smanjenje dugovanja, ali tek onda kada se država ili države slože da prodaju svoja dobra i druge resurse stranim kompanijama i da privatizuju javni sektor. Posledica toga je da te države potpadaju pod taj svetski imperijlizam“, rekao je čuveni ekonomista Džon Perkins, autor knjige „Ispovest ekonomskog ubice“.

Inače, Perkins je svojevremeno bio angažovan od strane Vlade SAD-a na poslovima ekonomskog savetnika u siromašnim državama koje su bile prinuđene da kod MMF-a, Svetske banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija zadužuju, bez obzira na činjenicu da pozajmnjeni novac nisu mogle da vrate. „U isto vreme zemlja se optereti dugovima koje ne može da vrati i to je naš trenutak, onaj na koji smo čekali i računali. Tada se mi vraćamo u tu zemlju i kažemo: Pošto ne možete da vratite dugove, vi ćete po ceni koju mi odredimo (a to je veoma niska cena i nipošto ne odgovara tržišnoj), prodati našim kompanijama svoje izvore nafte, najprofitabilnija preduzeća, izvore vode i mineralnih bogatstava. I mi ćemo ih onda eksploatisati, bez obaveze da poštujemo bilo kakve zakone o zaštiti prirodne sredine“, objasnio je svojevremeno Perkins.

Reči Džona Perkinsa mogu da se primene i na Srbiju, čiji se spoljni dug i javne finansije, sasvim izvesno, već nalaze u velikim kandžama zapadnih poverilaca. Javni dug Srbije na kraju marta ove godine iznosio je 14,6 milijardi evra i dostigao je nivo od 51,1% BDP, dok je spoljni dug države i privrede narastao na 24,1 milijardu evra i ima učešće od 77,6% u BDP. Tako je javni dug i zvanično „probio“ zakonsku granicu od 45% BDP, dok se spoljni dug vrtoglavo bliži granici od 80% BDP, koja se prema kriterijumima Svetske banke smatra alarmantnom. Našu državu čeka „vrela“ jesen jer samo za servisiranje deficita, glavnice kredita i kamata koje dospevaju na naplatu u drugoj polovini godine treba obezbediti 2,5 milijarede evra. Onda dolazi naredna budžetska godina u kojoj će biti neophodno obezbediti četiri mijarde evra za krpljenje budžeta, i tako u krug sasvim izvesno Srbija klizi ka bankrotu koji je viđen u susednoj Grčkoj.

 

MMF „kreira“ bankrot Srbije

Domaći ekonomski eksperti, zagovornici neoliberalnog koncepta, javno agituju i propagiraju tezu da bez novog aranžmana sa MMF-om Srbiji nema spasa. Isto tako misle i srpski političari, a naročito ono što su u minulom periodu bili (ili i dalje to jesu) honorarni konsultanti međunarodnih finansijskih institucija. Interes MMF-a, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske banke za rekonstrukciju i drugih „finansijskih džinova“ nije da olako Srbiju „puste niz vodu“. Zašto? Ne zato što su preterano brižni prema tuđim javnim finansijama i socijalnim prilikama, već zbog toga što brinu kako da nesmetano namire svoja potraživanja koja imaju prema Srbiji. Upravo je MMF, i to u jeku finansijske krize (2008-2011), aminovao svako novo zaduživanje Srbije na domaćem i stranom tržištu kapitala, što je bilo praćeno razmenom pismenih memoranduma te institucije iz Vašingtona sa vlastima u Beogradu.

Koncept koji MMF primenjuje u Srbiji u svojoj osnovi se ne razlikuje od koncepta koji je taj „terminator“ do sada sprovodio u drugim državama, koje je su uveliko kapitulirale u finansijskom smislu i ostale bez svojih prirodnih i ekonomskih resursa. Taj koncept pre svega predstavlja kontinuitet brzog zaduživanja Srbije kod zapadnih poverilaca i to uz veoma nepovoljne kreditne uslove i visoke kamatne stope.

MMF neće sprečavati Srbiju u nameri da „samostalno“ obezbedi neophodan novac za krpljenje rupe u budžetskoj kasi i to po oprobanom receptu emitovanja hartija od vrednosti na domaćem i evropskom finansijskom tržištu. Zeleno svetlo za zaduživanje u filijalama Zapadnih banaka koje posluju u Srbiji, kao i do sada, imaće svi gradovi i opštine. Poverioci iz MMF-a i Svetske banke će svaki oblik zaduživanja oberučke aminovati, jer znaju da će vrlo brzo režim u Srbiji upravo njima uputiti molbu za refinansiranje kako postojećih kredita, tako i kredita koji tek dospevaju na naplatu. Isto tako nema sumnje da će svaka buduća Vlada Srbije potražiti i dobiti logističku, a pre svega finansijsku pomoć od MMF-a. Problem je dodatno veći ako se zna da će svaki dolar ili evro kredita biti propraćen novim, bolnim i teškim ultimatumima za našu državu.

Sve svoje aktivnosti MMF će kao i do sada koordinisati sa Svetskom bankom koja poslednju deceniju aktivno radi na transformaciji javnog sektora u Srbiji. U tom kontekstu Šef Kancelarije Svetske banke u Beograd Lu Brefor otkrio je „karte“ na jednom ekonomskom forumu koji je održan u Srbiji (Mokra Gora, 22.6.2012.). On je rekao da naredna Vlada mora da bude „hrabra i odvažna u svojim namerama i odlukama i čvrsta u sprovođenju svojih planova, jer se radi o teškom zadatku“. A ko to Srbiji zadaje „težak zadatak“ Brefor nije rekao, već je istakao da bi trebalo uraditi „više sa manje sredstava“, uz opasku da će zamrzavanje plata u javnom sektoru biti „teška odluka“ i da je reč o 440.00 ljudi koji imaju za 27% veće plate od onih u privatnom sektoru. Brefor je potvrdio da je Svetska banka spremna da u naredne dve-tri godine Srbiji odobri kredite u iznosu od oko 540 miliona dolara. Međutim, koliko je visoka cena tih kredita koju će naša država platiti tek predstoji da se vidi.

 

Četiti puta povećan budžetski deficit

Sasvim je izvesno da je kriza javnog duga u koji je Srbija zapala posledica „tutorstva“ i nepovoljnih aranžmana koji su poslednjih godina ugovarani sa MMF-om. Ova insitucija je u više navrata pozitivno ocenjivala sprovođenje u delo dogovorenih aranžmana sa Vladom Srbije, čiji je cilj navodno bio stabilizacija deviznih rezervi i javnih finansija naše države. Izgovor svetske recesije koja se vidno odrazila na domaću privredu, a što je u budžet nije mogao da preborodi bez novih kredita, bio je idealan alibi za za nove aranžmane sa MMF-om.Srpski požar „doktori“ iz MMF-a su „gasili“ uz aminovanje kredita, koji su doveli do strahovitog rast javnog duga, a koji već sada, zbog nedostatka „zdravih“ budžetskih priliva, ne može redovno da se servisira. Ovako nepovoljan scenario mogao je da se nasluti na osnovu negativnih makroekonomskih pokazatelja koji su iz kvartala u kvartal slati iz Beograda u Vašington.

U godini koja je bila uvertira u krizu (2008) Vlada Srbije je prvobitno planirala budžetski deficit od 40,9 milijardi dinara. Rebalansom budžeta deficit je povećan na 45,8 milijardi, da bi nakon dva meseca budžetska godina okončana sa krajnjim budžetskim minusom od 54,7 milijardi dinara.Od tada do danas i pored MMF-a, njihovih pozajmljenih para, „dobronamernih“ mera i monitoringa koju su vršili, stanje srpskih javnih finansija samo se dodatno pogoršavalo. Gde se danas nalazimo? U skladu sa Zakonom o budžetu za 2012. godinu deficit ne sme da bude veći od 152 milijarde, a kako na kraju juna stoje stvari manjak u kasi bi mogao da promaši 200 milijardi dinara. Drugim rečima to je četiri puta više od budžetskog manjka koji je Srbija bez tutorstva MMF-a zabeležila u 2008. godini. I kakav je onda efekat saveta i pomoći MMF-a? Sav novac koji je MMF aminovao Srbiji otišao je u javnu potrošnju, odnosno za plate i penzije. U tu svrhu Vlada premijera Mirka Cvetkovića (2008-2012) uspela je da napravi istorijski rekord i da državu zaduži za više od 6 milijardi evra, te da udeo javnog duga u BDP poveća sa 26,9% na 51,1%.

 

Igra mačke i miša

Koliko god na prvi pogled delovalo da je dosadašnji režim uspeo da „vešto“ izbegne sprovođenje svih ultimatuma MMF-a takvi utisci svakako spadaju u domen iluzija koje će našu državu skupo koštati. Onog momenta kada je propala prodaja najprofitabilnijeg državnog preduzeća „Telekom Srbija“, misija MMF-a je perfidno Srbiji odobrila novo zaduživanje. Jedan od uslova MMF-a svojevremeno je bio i racionalizacija državnog aparata oko čega je sa Vladom Srbije postignuta saglasnost da se otpusti oko 8.500 zaposlenih u državnoj i lokalnoj administraciji. Sprovodeći tu meru u delo Vlada je započela selektivna otpuštanja, ali je istovremeno zaposlila oko 6.000 novih birokrata, čije se plate uz blagoslov MMF-a isplaćuju od pozjamljenih para. Takođe MMF je zahtevao i izdejstvovao novi Zakon o budžetskom sistemu i fiskalnoj odgovornosti koji je usvojen i odmah potom prekršen probijanjem granice javnog duga iznad limita od 45% BDP.

Četvorogodišnja saradnja Vlade Mirka Cvetkovića sa MMF-om ličila je na igru „mačke i miša“ u kojoj mačka traži miša koji se na sve moguće načine skriva, na kraju ga pronalazi i naravno guta u jednom zalogaju. U ovom kontekstu MMF je početkom 2012. godine privremeno napustio Srbiji, zamrznuo pregovore i najavio da će se u Beograd ponovo vratiti sredinom godine. Razume se da je razlog za takav potez „tutora“ iz Vašingtona bio održavanje opštih izbora u Srbiji. U takvoj atmosferi bilo je nemoguće ograničiti nekontrolisanu budžetsku potrošnju i partijski populizam svesti u granice razuma i činjenica. Pritom, Cvetkovićeva Vlada je uspela da obmane MMF i da u budžet za 2012. godinu ukalkuliše potrošnju 25 milijardi dinara više od ranije dogovorenog. „Povećanje javnog duga kroz izdavanje dužničkih hartija i garancija i planirana sredstva za investicije nisu u skladu sa dogovorom o republičkom budžetu koji je postigao MMF sa Vladom i zato se revizija odlaže“, saopštili su poverioci iz Vašingtona.

 

Novi ulitimatumi na stolu

Neoliberalna ekonomska javnost danas kaže da od MMF treba da zatražimo i dobijemo nekakav „novi pojas za spasavanje“, što u bukvalnom smislu znači da Srbiji sleduje omča. Razumljivo je da predstavnici MMF-a „trljaju“ ruke kako bi se nakon formiranja nove Vlade Srbje, vratili u Beograd i kako bi dok kraja godine aminovali novo zaduživanje i prezentovali set novih ulitimatuma. Ovog puta će svetski „policajci“ biti maksimalno brutalni kako prema novom režimu tako i prema građanima Srbije, a pre svega prema penzionerima i radnicima.Njihovo poznato stanovište je da  samo restriktivne mere i tzv. „strukturne reforme“ mogu da „oporave“ našu privredu, ekonomiju i javne finansije. Osim socijalne bede, kraha domaće privrede i ugrožene isplate plata i penzija alarmantno stanje javnog duga biće albi za svaki predstojeći potez i ultimatum MMF-a, čiji će zvaničnici saopštiti građanima Srbije ono što već znamo: „Vi ste se toliko zadužili da je pitanje tenutka kada će se vas pogoditi scenario iz Grčke“.

Lakoverni bi postavili logičko pitanje zašto je MMF odobravao kredite ako je znao da Srbije neće moći da ih servisira? Zašto je MMF režimu u Srbiji olako tolerisao četvorostruko veći budžetski deficit i dvostruko veći javni dug države? Zašto kod doskorašnje Vlade MMF nije insistirao na hitnom i doslednom sprovođenju tzv. „strukturnih reformi“? Odgovor je kranje jednostavan: MMF je četiri godine gurao Srbiju u bankrot, pripremajući na taj način teren za predstojeće otimanje njenih vitalnih ekonomskih resursa. 

Izvor: “Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)