Ilja Kramnik: Gvozdeno nebo Levanta

U nedelju, 19. avgusta, Izrael je smestio na granici sa Egiptom sistem taktičke protivraketne odbrane Iron Dome (Gvozdena kupola). Ovaj sistem razrađen u Izraelu uz podršku SAD, razmešta se na najopasnijim deonicama spoljnih granica zemlje. Takođe on se koristi u centralnom delu radi čuvanja nuklearnog kompleksa u pustinji Negev.

Situacija na južnim granicama jevrejske države posebno je zaoštrena posle oružanih provokacija na Sinaju koje su priredili islamski (egipatski i palestinski) ekstremisti. Postavljanje novih taktičkih sitema PRO na granici sa Egitpom može da svedoči o predstojećim ozbiljnim promenama političke slike regiona.

Arapsko proleće koje je već izazvalo radikalne promene političkog lica mnogih zemalja u regionu preti da inicira masovnije procese koji u perspektivi prete da u putpunosti promene raspored snaga na Bliskom Istoku. Prvo zvono koje upozorava na slične promene bilo je zaoštravanje situacije na Sinaju. U perspektivi nestabilnost na poluostrvu može dovesti do rata, smatra predsednik Instituta za proučavanje Izraela i Bliskog Istoka Jevgenij Satanovski.

Egipat ne kontroliše Sinajsko poluostrvo. Egipatske vlasti domonstriraju sada da pokušavaju da se bore protiv terorista na Sinaju pošto pripadnici raznih terorističkih, kriminalnih grupacija, beduinske grupacije otvoreno napadaju na egipatske graničare, polazeći od svojih razloga. Ali to je upravo demonstracija. Vlada neprekidno izjavljuje da će ona menjati uslove Kemp-Dejvida, da će obnoviti suverenitet Egipta nad Sinajskim poluotrvom. Uprkos dogovoru, uvođenje oklopne tehnike i avijacije nije bilo usaglašeno sa Izraelom, za to Izrael nije davao dozvolu. Ipak uprkos Kemp-Dejvidskom sporazumu isproruke energenata iz delte Nila, gasa između ostalog, prekinute su. Petnaest eksplozija na cevovodu za godinu dana pokazalo je da Egipat ne kontroliše čak ni veliku izvoznu stavku, neophodnu za preživljavanje Egipatske Republike. Zbog toga Izraelci su spremni na rat, nezavisno od toga da li će to biti rat sa iranskom rezidenturom, a sada je dobro poznato da Iran organizuje na Sinajskom poluostrvu ćelije Hebolaha kako bi rukama ove organizacije stegao Izrael sa dve strane. Ili će to biti rat protiv terorista Al-Kaide koja kontroliše dobru polovinu severnog Sinaja.

Pretnja iz egipatskog pravca, uz sav njen značaj, samo je jedna u širokom skupu opasnosti sa kojima se suočava Izrael. Položaj jevrejske države može naglo da se iskomplikuje ako radikalni islamisti, koje podržava Turska i zemlje Persijskog zaliva, dođu na vlast u Siriji. U tom slučaju Izrael će se naći pred neophodnošću da se brani na svim frontovima. Težnja da se ne dopusti takav razvoj događaja može da dovede do najneočekivanijih taktičkih alijansi, smatra politikolog orijentalista Stanislav Tarasov.

Zna se da su naglo zaoštreni odnosi između Izraela i Turske, a Turska je aktivno uključena u sirijski konflikt i preduzima aktivna dejstva u savezu sa Saudijskom Arabijom i Katarom na svrgavanju režima Bašara Asada. Izrael može da pruži prećutnu podršku predsedniku Asadu. I najzanimljivije, on sada može da postigne vrlo zanimljivu koaliciju. Ako se uzme u obzir da prdsednika Asada podržava Izrael, a Izrael do danas razmatra mogućnost napada na Iran, a Iran podržava Asada, može da se stvori vrlo zanimljiva konfederacija, blok između Izraela, Sirije i Irana. I mogućnost napada na Iran, opasnost od takvog napada može da bude ukinuta. Na taj način ova akcija Izraela o kojoj je reč, isporuka raketnih sistema na granicu sa Egiptom, to je u celini jedan od znakova da politička situacija u regionu Velikog Bliskog Istoka trpi ozbiljne kvalitativne promene.

Može se istaći da je izraelsko-iranska taktička saradnja već bila prisutna u prošlosti, kada je Izrael pružao tajnu podršku Teheranu u toku iransko-iračkog rata. Ova podrška je bila moguća bez obzira na svu antisionističku retoriku rukovodstva Islamske Republike. U današnjim uslovima kada Iran i Izrael imaju zajendički interes – ne dopustiti pad Bašara Asada koji je jednako nepovoljan po obe strane, takva varijanta razvoja događaja ne deluje nerealno. Kako će to uticati na odnose Izraela i Irana u dugoročnoj perspektivi, uzimajući u obzir preostalu aktivnost Irana na granicama jevrejske države, teško je reći.

Izvor: Glas Rusije