Dmitrij SEDOV: Da li se Britanska Femida može pouzdano zaštititi?

Skoro je godina dana kako je ceo pravni sistem Velike Britanije mobilisan da bi se izborio sa neprijateljem br. 1 te imperije – Džulianom Asanžom, australijskim novinarom, koga love i vlasti Švedske, a i SAD. U vezi sa tim gospodinom se diglo mnogo buke, ali je malo onih koji znaju detalje optužnice koja je, ko bajagi, u stvari pravi razlog za međunarodnu poteru za njim. Međutim, sama činjenica postojanja optužnice te vrste izaziva jezu kod svake normalne osobe, čak i ukoliko se zna da je on …..včinen….. u Švedskoj, koja je odavno svetski poznata jer je „borbu za ljudska prava“ pretvorila u jedan od oblika društvene paranoje.

Da podsetimo: 20. avgusta 2010.godine u Švedskoj je dat nalog za Asanžovo hapšenje. Prema podacima novina „The Local“, Asanža su optužili za seksualno nasilje i silovanje. Konkretno – on je optužen za sledeće:

Da je u polni odnos sa Šveđankom (njeno ime ostaje nepoznato, u dokumentima se ona zove „mis A“) stupio bez prezervativa, iako ga je ona molila za to;

Da je izvršio seksualni čin nad „mis W“ bez prezervativa – dok je ona spavala.

Besmislenost obe optužbe je očigledna, mada jače dira srce ova druga. Očigledno je da „mis W“ pojma nije imala zašto je Asanž legao zajedno sa njom u krevet, i da ju je zaista uvredilo zato što se „sve desilo“ baš onda, kada je ona spavala. To, verovatno, može da bude uvredljivo, samo – zar je tužilac taj kome treba da se žali?

Uostalom, i „mis A“ je imala puno pravo da odbije nastavak zadovoljstva, a ako nije odbila – ni tu sudije ne mogu da pomognu!

Uostalom, švedski sud je optužnicu za silovanje odbacio, jer u njemu, očigledno ima ljudi kojima mozak još uvek savršeno radi. Ali se zatim, ipak, uključio neki tajni mehanizam, i ta optužnica je vrlo brzo obnovljena.

Sezona lova na Asanža je otvorena, tako da je on odlučio da pobegne u najpopularniju luku političkih begunaca čitavog sveta – u London.

Na kakve je sve divne osobe među onima koji sebe nazivaju „politički emigrant“ moguće naići u glavnom gradu Britanske imperije! Bivši šeici, narkobaroni, trgovci „belim robljem“, najamne ubice i njima slični – oni koji su stupili u konflikt sa zakonom u sopstvenoj zemlji, dobijaju utočište od britanskih vlasti iz jednog jedinog razloga: oni su neprijatelji sopstvene zemlje i zato se, ako bude potrebe, mogu dobro iskoristiti protiv nje! Najčešće se tako i dešava. Među tom publikom se čak i lopovčina B.Berezovski i zločinac A.Zakajev smatraju za uvažene osobe, ali Džulijan Asanž nije se dopao Njenog veličanstva kraljevskom sudu u svojstvu političkog izbeglice. Jer njegov prestup je previše čudovišan! Šta će se desiti sa čovečanstvom ukoliko svaki muškarac bude stupao u intimni odnos sa ženom sa kojom spava u istom krevetu? Dokle bi svet došao ukoliko na molbu partnerke koja gori od strasti da iskoristi gumeni proizvod muškarac to ne učini? Čovečanstvo će neminovno nestati, te zato prestupnik mora, bez obzira na cenu, da bude uhvaćen i predat u ruke nacionalnog pravosuđa.

Pri tom, svi mi shvatamo da su ulozi previsoki da bi britansko pravosuđe povelo računa o normama međunarodnog prava. Uopšte im nije do toga! Ono nikada o njemu neće ni voditi računa ukoliko to jako poželi.

Ništa ne mari što se Asanž sakrio u ekvadorskoj ambasadi. Policija je već pokušala da prodre u nju, pa je čak došla do prvog sprata. Istina, onda se zaustavila. Izgleda da je MIP Ekvadora bio počeo da se buni.

Ti Ekvadorci uopšte ne shvataju da to mora da se po svaku cenu kazni. Čak i ako bude trebalo da se ambasada osvaja na juriš – jurišaće se. A Englezi će dotle već smisliti neki paragraf da bi učinjeno zamazali. Oni su za tako nešto specijalisti.

Istina, Asanžovi istomišljenici su smislili akt, koji je za britansku Femidu zaista podrugljiv. Spremaju se da Britanskom sudu masovno šalju kondome. Verovatno da bi ta grana britanske vlasti sasvim nestala.

Mada – teško da će tako nešto pomoći, jer je krajnji cilj lova na Asanža sud SAD. A tamo se spremaju da ga linčuju zbog razglašavanja državnih tajni.

Za to postoje pravi razlozi. Od 2006.godine naovamo Asanž je televizijskom kanalu Al-Džazira i novinama The Guardian, Der Spiegel i The New York Times  poslao oko 100.000 tajnih dokumenata o toku rata u Avganistanu, kao i desetine hiljada dokumenata o ratu u Iraku. Deo dokumentacije se odnosi na streljanja civila. Posle objavljivanja nekih dokaza, posebno posle objavljivanja video-informacija došlo je do međunarodnog skandala.

Asanž je takođe izjavljivao da poseduje oko 15.000 tajnih dokumenata Pentagona.

U avgustu 2010.godine Asanž je prilikom posete Švedskoj potpisao sporazum sa lokalnom Piratskom partijom o razmeštaju dela servera Vikiliksa na njene domene, jer bi to obezbedilo političku podršku tom projektu na svetskoj areni.

U julu 2012.godine on je saopštio da će Vikiliks objaviti približno 2 miliona dokumenata o konfliktu u Siriji. Prema njegovim rečima, objavljivanje tih dokumenata će pomoći ljudima da bolje shvate šta se zaista dešava u toj zemlji.

Eto – najzad smo došli do pravog silovanja! Samo što žrtve novinara Asanža nisu postale nekakve izmišljene „Mis A“ i „mis W“, već američka i britanska spoljna politika, jer je on otkrio njihove prljave i krvave tajne. To mu se sigurno ne može oprostiti. Anglosaksonci će da učine sve da on ne ode iz njihovih ruku iz Ambasade Ekvadora, jer on neće moći tamo da živi beskonačno. Danas je ta mala, ali ponosna republika podvrgnuta neviđenom pritisku i ucenama. Na primer, ministar inostranih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg je izjavio da vlasti mogu, pozivajući se na zakon „O diplomatskim prostorijama“ Ekvadorskoj ambasadi da oduzmu diplomatski status. Po njemu se to može učiniti ukoliko se teritorija ambasade ne koristi u skladu sa diplomatskom namenom, već za sakrivanje zločinca. Ovakva omalovažavajuća izjava je izazvala buru protesta u Kitou, a mnogim ljudima u svetu je postalo jasno šta koliko košta u Londonu.

To je cena poštenog stava i vere da istina treba da pobedi. A Džulijan Asanž je štampao istinu i samo istinu. Nije tek onako on postao jedan od najpopularnijih novinara na svetu, koji je nagrađen najrazličitijim nagradama.

2008.godine Asanž je dobio nagradu organizacije Međunarodna amnestija zbog publikacije materijala o korupciji u rukovodećim krugovima Kenije.

2010.godine novine The Guardian su Džuliana Asanža stavile na 58.mesto na listi 100 najuticajnijih ljudi u medijima.

Krajem 2010.godine po verziji čitalaca žurnala „Tajm“ proglašen je za čoveka godine (sam žurnal je to priznanje dodelio Marku Cukerbergu).

2010.godine „Službeni list“ je Asanžu dodelio titulu „Privatno lice godine“.

U maju 2011. Sidnejski fond mira je Asanžu uručio zlatnu medalju za „neverovatnu hrabrost u zaštiti ljudskih prava“.

Sve to nije moglo da traje beskrajno. Asanž je postao jedan od malobrojnih koji je uspeo da zaviri u „svetu knjigu“ anglosaksonske političke kuhinje i da svetu saopšti čega sve ima u njoj. Zato se nad njim nadvila gomila crnih sila među kojima su jadne „mis“ i „mis“ samo epizodne figurice u jednoj velikoj i prljavoj igri.

Vaspitno batinanje koje je priređeno osnivaču „Vikiliksa“ predstavlja lekciju svim novinarima na svetu, svima koji još uvek veruju u jednostavne i nepromenljive ideale onoga za šta se kaže „biti čovek“.

Asanž kao novinar, koga nisu vezivale nikakve obaveze prema drugim državama imao je puno pravo da zločinačke tajne SAD razglasi. Ali američka Femida ima neobičnu predstavu o tome kako da štiti nacionalne interese. Svet je to odavno osetio. Nju neće zaštiti nikakav prezervativ!

Izvor: “Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)