Danijel Estulin: Inter-Alfa grupa

Od ovog broja ekskluzivno za „Pečat“ piše tvorac bestselera „Bilderberg“

Silovanje Irske, Portugalije, Grčke i sada Španije nije ništa drugo do još jedan korak ka takozvanom globalnom finansijskom slomu. Iza gluposti i pohlepe irskih, portugalskih, grčkih i španskih političkih lakeja, tek mali broj ljudi razume ko i šta se nalazi iza silovanja Irske i zašto se ono odigrava. Pravi krivci nisu Dejvid Rokfeler  ili Herman van Rompaj, predsednik Evropskog saveta, niti megašpekulant i broj jedan u svetu apologeta droge i inicijator za njenu legalizaciju Džordž Soroš. Oni su tek lakeji globalne finansijske elite koncentrisane oko svemoćne Inter-Alfa grupe .

Od svog osnivanja 1971. Inter-Alfa grupa,  kao evropski bankarski kartel, vođena u krugovima oko lorda Jakoba Rotšilda,  nalazi se u londonskom Sitiju,  pravom centru britanske monarhije i  ofšor Monetarne imperije. Kada kažem „monarhija“, ne referišem na kralja ili kraljicu nacije, već na ustoličeni finansijski sistem kontrole. Inter-Alfa grupa u svojim redovima ima „Kraljevsku banku Škotske“, portugalsku „Banco Espirito Santo“, „Banco Santander“, „ING“, francusku „Société Générale“ i nemačku „Commerzbank”… između ostalih.
Operacija kojom je Grupa pokrenuta, sprovedena je pri kraju Drugog svetskog rata pod vođstvom Jakoba Rotšilda i u početku se odvijala izvan Londona. Nastajanje Rotšildove bankarske mreže u Frankfurtu krajem 18. veka vođeno je i kontrolisano iz Venecije. U stvari, Venecija je preko svog crnog plemstva bila u centru ove globalne finansijske konspiracije još od Četvrtog krstaškog rata. Jedan od prvih sponzora Rotšilda bila je Thurn i Taxis porodica iz Bavarske, jedna od vodećih familija Habzburške imperije, koja je upravljala venecijanskom obaveštajnom službom. Ova venecijanska veza je istinski izvor finansijske moći porodice Rotšild, što se potpuno prećutkuje i drugačije interpretira u bajkovitim zvaničnim verzijama.
Da bi ostvarila svoj cilj, Rotšildova mreža je prvo izgradila bankarski aparat u ratom razorenoj Evropi, kao osnovu za ono što će se pojaviti kao nova globalizovana finansijska struktura, a što će zapravo predstavljati neočekivan i zastrašujući povratak imperijalnog modela, onakvog kakav je postojao pre Američke revolucije. Plan za ovu novu Evropu otpočeo je još pre nego što su borbe tokom Drugog svetskog rata prestale  i vodio je stvaranju Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951. i formiranju Evropske ekonomske zajednice 1957, kao inicijalnih koraka ka današnjoj Evropskoj uniji i njenoj supranacionalnoj valuti – evru.
Sa ovakvim potezima koji su vodili eliminaciji nacionalnog suvereniteta, Imperija je započela sa procesom izgradnje evropskog finansijskog sistema bez granica. U brzoj sukcesiji došlo je do razvoja tržišta evroobveznica i evrodolara i konzorcijuma banaka. Ove banke su bile sindikalna ili združena preduzeća – uglavnom locirana u Londonu – i povezala su britanske banke sa bankama stacioniranim u Evropi, Aziji i na američkom kontinentu.
Ova preduzeća su bila dizajnirana da zaobiđu nacionalne bankarske regulacije, i, kao takva, predstavljala su početak „globalističkih“ (u stvari imperijalističkih) finansija.
Prava moć Inter-Alfa grupe, međutim, ne leži između samih individualnih banaka, već u promenama koje su Inter-Alfa operacije načinile u svetskoj ekonomiji. Inter-Alfa projekat pretvorio je svet u gigantski kazino, igralište za investicione banke, spekulativno oružje za komercijalne banke, hedž fondove i ostale, kako bi se mogli kockati sa svojim i bilo čijim novcem.
U normalnom i dobro regulisanom bankarskom sistemu komercijalne banke predstavljaju mehanizam koji obezbeđuje prosperitet lokalnim ekonomijama. Lokalne banke se razvijaju zajedno sa njima, što predstavlja interesnu osnovu za podržavanje i negovanje rasta zemalja i njihov prosperitet.
Oligarhijski model Inter-Alfa grupe funkcioniše na sasvim suprotan način. Mreža njenih banaka isisava kapital iz lokalnih zajednica i upumpava ga u globalno tržište gde se koristi za spekulacije, manipulacije i potčinjavanje ljudi i zemalja širom planete.
Na kraju, ne smemo zaboraviti da Inter-Alfa grupom vođen globalni finansijski sistem počiva na prihodu od droge. Na nedavno dostignutom vrhuncu svoje moći  Inter-Alfa je kontrolisala 70 odsto svetskog bankarskog bogatstva. Trilioni dolara godišnje od prihoda od droge i iz drugih kriminalnih fondova koji predstavljaju gorivo za Ratove droge (Drug War) protiv čovečanstva, konstituišu najvažniji deo ovog ofšor sistema. I, bez Inter-Alfa grupe ovi trilioni dolara jednostavno ne bi imali kuda da odu.

Novi kolumnista Pečata

Od ovog broja objavljujemo redovnu mesečnu kolumnu koju ekskluzivno za „Pečat“ piše Danijel Estulin (1966), istraživački novinar i publicista globalne slave i visokog ugleda. Izuzetno mesto u redovima poznavalaca i tumača globalnih kretanja, i raspodele moći i uticaja pojedinaca i grupa koje upravljaju savremenim svetom, Estulin je stekao kao autor nekoliko svetskih bestselera, među kojima posebno mesto pripada knjizi „Istinita priča o klubu Bilderberg“.
Kada je juna 2010. godine poslanicima Evropskog parlamenta u Briselu održao govor o radu konspirativne i uticajne Bilderberg grupe, evropski, kao i mediji u regionu, bez zazora su „senzacionalistički“, a zapravo faktografski precizno objavili: „Zapamtite dobro datum 1. 6. 2010, jer je na taj dan ‘teorija zavere’ o stvaranju Novog svetskog poretka postala ozbiljna politička tema i nepobitna činjenica. Za to je zaslužan američki pisac Danijel Estulin, koji je svojim govorom u Evropskom parlamentu otvorio novu stranicu organizovane borbe protiv novog svetskog totalitarizma.“ Njegovo izlaganje posvećeno neimarima Novog svetskog poretka, izgovoreno tada, na kako je rečeno – „gostujućem terenu“, bez ustezanja je  nazvano: istorijskim!
Pisac  „Istinite priče o klubu Bilderberg“ (objavljena u 42 zemlje, na 24 jezika i nagrađivana prestižnim priznanjima), ruski je iseljenik, izbačen iz Sovjetskog Saveza 1980. Njegov otac je bio disident, zatvaran od strane KGB-a, dok  je Estulinov deda bio pukovnik u KGB-u i kontraobaveštajnoj službi pedesetih, te je Danijel imao privilegiju da dođe do poverljivih informacija ne samo od KGB-a već i od ljudi iz MI6 i CIA-e, i patriota koji su shvatili kakvu opasnost po nacionalne države i čovečanstvo predstavlja ova organizacija. U svom pomenutom najznačajnijem delu (objavio i bestseler „Tajne kluba Bilderberg“), on između ostalog pokazuje da je ova organizacija osnovana od strane važnih figura Trećeg Rajha: sam naziv kluba ne potiče od istoimenog naziva hotela u kojem je sastanak bilderbergovaca prvi put održan između 29. i 31. maja 1954. godine, kako se obično tvrdi, već je ime osmislio holandski princ Bernhard, poreklom Nemac, početkom tridesetih godina prošlog veka počasni oficir SS konjičke divizije, kao i sekretar Upravnog odbora hemijske korporacije IG „Farben“, koja je proizvodila sav eksploziv, kao i „ciklon B“, gas koji je korišćen u gasnim komorama koncentracionih logora, gradila i vodila logore smrti, radne logore, izvodila eksperimente nad ljudskim bićima.
Kada je nedavno, u intervjuu za „Pečat“ odgovorio na  pitanje – Da li razmišljate o povratku u Rusiju? Estulin je rekao: „Uvek ću biti Rus, čak i pošto sam živeo u 24, a posetio preko stotinu zemalja. Da, Rus sam po rođenju i nepokolebljivi podržavalac Jugoslavije, Srbije i svega onoga za šta se srpska velika nacija oduvek zalagala.“ unshaven girl onlaйn zaйm na 3 mesяcabыstrый zaйm na qiwimikro zaйm na kartu novosibirsk