Časlav KUZMANOVIĆ: MAKROEKONOMSKI GENOCID: PLANETARNE POUKE IZ GRČKE BUDUĆNOSTI (DEO II)

KAKO SU AMERIKANCI PREUZELI IGRU

Razmišljajući o grčkoj krizi i budućnosti evra, Džozef Štiglic je u razgovoru za BBC još početkom maja 2010. konstatovao da „evropska monetarna unija nema institucionalnu strukturu za borbu protiv ekonomskih kriza. Nada da će pomoć Grčkoj smiriti situaciju verovatno nema mnogo osnova. Dugoročno gledano, suštinski institucionalni problemi ostaju, i investitori i špekulanti to znaju, i kako se kriza bude produbljivala špekulantski napadi će postati jači. Nije isključen ni kraj evra.“

Dve godine kasnije, 25. maja 2012, ekonomisti angloameričke multinacionalne banke HSBC su zaključili, razmatrajući moguće varijante budućnosti Grčke posle parlamentarnih izbora 17. juna, da za ovu, ali i za ostale članice evrozone, postoje četiri moguća scenarija od kojih nijedan nije sa „srećnim krajem“.

Podsetićemo čitaoce da je HSBC jedan od deset najmoćnijih gospodara novca na planeti i da njihove prognoze zapravo predstavljaju dobro razrađene planove sa resursima predviđenim za njihovo ostvarenje. Početni impuls zaoštravanju najnovije krize u evrozoni iniciran je upravo povlačenjem nekoliko stotina milijardi funti sa tog prostora.

„Svetu preti nova recesija. Svet je danas, drugi put u poslednje četiri godine, na ivici recesije. U ovom prelomnom trenutku, globalna koordinisana akcija — izvan Evrope same — jeste od sudbonosnog značaja“. Ovo mračno upozorenje uputio je Čarls Delara, direktor Instituta za međunarodne finansije, moćnog lobija preko 400 najjačih banaka sveta — domaćinu meksičkog samita G-20 Felipe Kalderonu.

Verovatnoća da će Grčka izaći iz zone evra u sledećih 12 do 18 meseci porasla je na 90%, prognozirala je najveća američka banka „Sitigrup“. Ova „prognoza“ objavljena je 27. jula 2012. godine u Njujorku. Nakon što trojka međunarodnih kreditora u oktobru objavi izveštaj o stanju grčke ekonomije, otpočeće pripreme za izlazak Grčke. Ponovo uvedena drahma pojeftiniće približno 60% prema evru, u Grčkoj će buknuti inflacija, ekonomija će prvo doživeti krah, a grčki dugovi će biti jednostavno otpisani. Zatim će otpočeti lagani oporavak, navedeno je u prognozi „Sitija“.

Oluja MMF-a u evrozoni otpočela je neupadljivo, nedavnim objavljivanjem njegovog godišnjeg izveštaja. Izveštajem se konstatuje odsustvo antikriznih mera u državama EU, te zbog toga eksperti MMF-a insistiraju na brzom uspostavljanju bankarskog saveza, kao i projektu izdavanja jedinstvenih evroobveznica. To praktično znači — staviti sve dugove u zajednički „lonac“ i uspostaviti zajedničku odgovornost za finansijske rizike. Lako je zamisliti koliko je ta ideja nepopularna u Nemačkoj.

AMERIČKI JULSKI CUNAMI ZA BRISEL, PREKO GRKA

Agencija za kreditni rejting „Mudis“ smanjila je izglede za vrhunski kreditni rejting Nemačke, Holandije i Luksemburga sa „stabilnih“ na „negativne“, jer dužnička kriza u evrozoni preti i najstabilnijim članicama tog bloka, objavljeno je u Vašingtonu 24. jula 2012. godine. Kao razlog smanjivanja izgleda za rejtinge tih zemalja, „Mudis“ navodi povećanu verovatnoću da bi Grčka mogla napustiti evrozonu, što bi podstaklo lanac šokova u finansijskom sektoru, koje političari mogu zadržati samo uz vrlo visoku cenu. Agencija je takođe upozorila da će Nemačka i druge zemlje sa vrhunskim „AAA“ rejtingom možda morati pružiti veću podršku prezaduženim članicama evrozone. U Berlinu je istog dana objavljeno da je nemačka kancelarka Angela Merkel, na prvi pogled, smireno primila sumnje bonitetne agencije „Mudis“ u kreditni rejting Nemačke i prognoze o razvoju zemlje. Agencija „Mudis“ promenila je i 25. jula 2012. predviđanja za glavni krizni fond evrozone, Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF), sa stabilnih na negativne. Sutradan (26. jula) ista agencija je srezala kreditni rejting čak 17 nemačkih banaka. Sada su na redu bile regionalne banke najvećeg kreditora, „Dojče banke“. Istoga dana u Briselu je objavljeno upozorenje da će evrozona biti suočena sa ekonomskom katastrofom, ukoliko finansijski jače države i Centralna banka EU ne preuzmu deo dužničkog tereta. Ovo upozorenje je stiglo od ekonomista iz Instituta za nova ekonomska razmišljanja, kog podržava poznati milijarder Džordž Soroš.

Da je upozorenje ozbiljno shvaćeno potvrđuju još dva događaja koja su se takođe desila 26. jula. Predsednik Evropske komisije Barozo odlazi u Atinu da razgovara sa premijerom Antonisom Samarasom o ekonomskoj situaciji u Grčkoj, dok tamo istovremeno boravi i „Trojka“, EU-ECB-MMF. Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi — nekadašnji potpredsednik banke „Goldman Saks“ za Evropu, 2002-2006. godine — obećava da će uraditi sve što je u njegovoj moći, da ne bi došlo do propasti evrozone. Isti čovek je samo četiri dana ranije izjavio za Le Mond da evro nije u opasnosti, ali je neizbežna čvršća finansijska, budžetska i politička unija među državama koje koriste zajedničku valutu.

Takođe je i 27. jul obilovao značajnim događajima vezanim za dalju sudbinu Grčke. Predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Barozo, posle razgovora sa grčkim premijerom Antonisom Samarasom rekao je da EK intenzivno radi na osnivanju bankarske unije (koju je „preporučio“ MMF). „Početkom septembra ćemo izneti predlog jedinstvenog nadzornog mehanizma, za koji će biti zadužena Evropska centralna banka“, kazao je Barozo, a prenela agencija „Rojters“. Barozo je dodao kako je uveren da će Grčka ostati u zoni evra i da će dobijati podršku EK sve dok nastavlja da primenjuje reforme. Evropski regulator za zaštitu tržišne utakmice privremeno je odobrio 18 milijardi evra vredne državne podrške za četiri najveće grčke banke, a naknadno će proceniti omogućava li ta podrška nepoštenu tržišnu prednost, saopštila je Evropska komisija. MMF je saopštio kako „očekuje“ da će se pregovori sa grčkom vladom oko primene mera štednje u toj zemlji produžiti do septembra, duže nego što se očekivalo. Radi poređenja, ranije se očekivalo da će izveštaj o zaključcima kreditora Grčke o napretku te zemlje u primeni uslova pod kojima je dobijen paket pomoći biti objavljen krajem avgusta ili početkom septembra.

Tehnologija destabilizacije regiona i država od strane Zapada sadrži u sebi kao bitan elemenat i prognoze „nezavisnih“ autoriteta, bilo pojedinaca ili ustanova — koji su „dalekovidi“ i skoro da ne greše. U tom smislu se mogu posmatrati i prognoze objavljene krajem jula. Džon Tejlor, osnivač i ugledni menadžer nezavisne kompanije specijalizovane za investicione strategije i ulaganja u novac, fiksni dohodak i robu, izjavio je za „Blumberg“ da je kriza sa evrom tek počela. U prošlosti Tejlor je upozoravao da bi Grci trebali da napuste evrozonu.

EVROPSKA UNIJA — „SPLAV MEDUZA“

Američka agencija za procenu boniteta „Igan-Džouns“ („Egan-Jones Ratings Company“) kaže da stečaj Nemačke nije nemoguć. „Kad-tad se i spasitelj počne daviti“, rekao je šef agencije Šin Igan za nemački list Di Velt. Agencija zato savetuje nemačku vladu da dalje ne popušta,jer bi i sam mogla skliznuti na pogrešan kolosek. „Igan-Džouns“ je, inače, agencija koja je snizila kreditni rejting banke „Liman Braders“ mnogo pre nego što je stvarni bankrot bio na vidiku. Američki ministar finansija Timoti Gajtner sastao se sa nemačkim ministrom finansija Volfgangom Šojbleom i predsednikom Evropske centralne banke Mariom Dragijem. U saopštenju od 30. jula se istaklo da će lideri razgovarati o „američkim, evropskim i globalnim ekonomijama“. Posle sastanka nisu bile planirane konferencije za medije. Istoga dana, italijanski šef vlade Mario Monti je bio na evropskoj mini-turneji. Nemačka i Italija saopštile su da će učiniti sve da zaštite evrozonu, a dva dana ranije o tome su se saglasili Pariz i Berlin. Već sutradan Monti je izjavio da je ugledao „svetlo na kraju tunela“ za EU, a nemački ministar inostranih poslova pozvao evropske partnere da se ne okreću jedan protiv drugog, već da zajednički rešavaju probleme.

To svetlo je mogućnost doštampavanje evra bez ikakvog pokrića, što preporučuju američki analitičari, a nestrpljivo priželjkuju njihovi bankari. Ovakvom scenariju se protivi nemačka centralna banka, te je Mario Dragi, predsednik ECB dobio u zadatak da taj otpor slomi. Inače, ECB je do sada smanjila ključnu kamatnu stopu na rekordno nizak nivo od 0,75 odsto, kupila oko 21 milijardi evra obveznica od problematičnih članica evrozone, snizila kriterijume za jemstva povraćaja duga svojih dužnika, te kreditirala banke evrozone sa bilion evra. Kako Dragi nije uspeo u slamanju otpora nemačke centralne banke, to je svetlo nestalo onako kako se i pojavilo, a špekulanti sa obe strane Atlantika su izrazili razočaranje. Nakon Dragijevog priznanja neuspeha na konferenciji za novinare, vrednost evra je pala u odnosu na dolar. Ovaj neuspeh je verovatno isprovocirao sednicu Odbora za spoljne poslove američkog Senata na kojoj je ocenjeno da bi izlazak Grčke iz evrozone doveo do katastrofe, ali je data različita ocena kolike su šanse da se to dogodi do kraja ove godine.

Nešto konkretniji bio je u Moskvi „vidoviti“ Rubini tvrdeći da će za pola godine zona evra početi da se raspada, a za tri do pet godina će prestati da postoji, u intervjuu za ruski poslovni dnevnik RBK Dejli. Ruski analitičari se skeptično odnose prema ovim katastrofičnim prognozama Rubinija, naglašavajući da je njegov antievropski stav posledica njegove povezanosti sa prilično konzervativnim krugovima u SAD. Možda bi baš zbog toga trebali više da mu poveruju. Ako ne Rubiniju, onda Konstantinu Gordejevu, odnosno njegovoj blistavoj analizi objavljenoj prošle godine u kolumni „Dirigovano rušenje sistema — Tačke loma. Kraj starog sveta (I)“ /vostok.rs/.

Grčki lideri su postigli dogovor o novim merama štednje i o konsolidaciji sopstvenog bankarskog sistema — za razliku od Islanda, koji je pustio banke da propadnu i razapeo društvenu zaštitnu mrežu. Pouka (koja za Grčku ipak ne vredi): neoliberalnim „bolnim rezovima“ prouzrokovane patnje sasvim su nepotrebne. Revizori EU i MMF se polako pakuju iz Atine, nakon čega će nastati pauza u pregovorima. Vratiće se ponovo u Atinu kada budu okončane mere štednje vredne 11,5 milijardi evra. Štednja je uslov da bi do septembra 2012. bila odblokirana pozajmica od 31,5 milijardi evra, a koja je deo paketa novog zaduženja Grčke vrednog 130 milijardi evra od EU, MMF i ECB.

U celoj ovoj gužvi, regionalna koordinatorka Svetske banke za Jugoistočnu Evropu (Balkan) Džejn Armitidž stigla je da izrazi tugu zbog negativnog uticaja krize evrozone na zemlje Balkana. „Posebno ju je pogodila“ teška situacija u Srbiji. No, pre nego što ju je tuga sasvim ophrvala i ona je ugledala svetlo spasa. „Srbiji je potreban sporazum sa MMF. Javni sektor čini veći deo ekonomije Srbije, oko 45 odsto, što mora da se promeni“, navela je ona. Grčko rešenje problema privatizacije zajedničke imovine društva čini nam se originalnije, korisnije i prihvatljivije za Srbiju: predsednik i izvršni direktor grčkog fonda za privatizaciju, podneli su ostavke.

EVROPSKA CIVILIZACIJA ZAVISI OD GRČKOG OTPORA

Iz svega navedenog, vidi se da nije samo Grčka u škripcu, već i sve vrednosti evropske civilizacije.

„Evropa je na korak do bankarske diktature“ — piše Majk Vitni, ekonomski analitičar i autor knjige Bespomoćni: Barak Obama i Politika iluzije. Osvrćući se na ekonomsko stanje u Evropi, Vitni argumentuje kako „mere štednje“ nisu ništa drugo nego „socijalna kontrarevolucija“, tj. brutalno otimanje radničkih prava i rušenje socijalne države u interesu krupnog kapitala, primarno onog finansijskog — tačnije, bankarskog. Ističe kako „mere štednje“ nisu prolazno stanje, jer se ne radi o ekonomskom, već o političko-ideološkom potezu. Na ovom principu ne insistiraju ekonomisti — koji su ga mahom proglasili za promašaj — već u prvom redu političari. Glavna struktura, ističe Vitni, koja želi radikalno promeniti Evropu i pretvoriti je u „Bankarsku uniju“ nalazi se u tzv. „Trojci“: Evropska Komisija, Evropska Centralna Banka i MMF. Evropska kriza, koja velikim delom proizvod preterane ekspanzije kredita i slabog upravljanja rizicima od strane EU banaka, koristi se za stvaranje velike evropske „bankarske unije i uvođenje divljačkih rezova u socijalne programe, zdravstvo i penzije. Odgovor EU zakonodavaca je socijalna kontrarevolucija stvorena u svrhu transformacije 17 članica monetarne unije u „permanentnu zonu mera štednje“ kojom će upravljati korporativna i finansijska elita.

Njegov kolega Mark Vajsbrot podržava ovo viđenje: „Trojka“ želi silom nametnuti političke promene, pogotovu u slabijim ekonomijama gde stanovnici nikada ne bi dali glas za takve promene. „Ovi ljudi nisu zainteresovani za popravljanje evropske ekonomije. Oni rade na tajnoj kampanji koja za cilj ima radikalno restrukturisanje evropskog društva, uništiti sva socijalna prava i beneficije, ukinuti sve progresivne napretke ostvarene u prošlom veku i na kraju većinu kontinenta svesti na nivo siromaštva trećeg sveta. Bankarska unija će dodatno ojačati moć finansijske elite nad pojedinim državama, a to i jeste glavni i jedini cilj.“ — kaže Vajsbrot. (Advance.hr) Opisani proces je već počeo da menja i diplomatsko-politički profil EU, smatra Nil Ferguson, profesor na američkom univerzitetu Harvard.

Za Grke, koji su pre 2500 godina praktikovali neposrednu demokratiju pretvarajući robove u slobodne ljude otpisom njihovog duga, nije tajna šta treba činiti. U noći kada su grčki poslanici u parlamentu izglasali ponižavajuću spremnost na višedecenijska odricanja i finansijsku diktaturu — Atina je gorela. Spas nacija može se još videti i očekivati na ulicama, sa svim preteranostima koje to može doneti. Grčki narod poziva ostale narode Evrope da se probude kako bi osporili orvelovsko bankarsko carstvo i da bi priveli kraju, zaustavili tu iscrpljujuću i smrtonosnu igru.

Gnev, prezir i duboko razočaranje grčke radničke klase ravnomerno su usmereni u tri pravca. ka domaćim političarima, ka licemernoj Evropi i ka sopstvenoj naivnosti temeljno začinjenoj gramzivošću.

Čini se da je Grčka je prethodnica otpora imperijalizmu na Balkanu.

Podržimo ih.

Svi smo mi danas Grci.

Izvor: “Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)