Aleksandar MEZJAJEV: Sjaj i beda zapadne diplomatije. Vezano za situaciju u Siriji

Situacija u Siriji i oko nje, ostaje i dalje najvažnije pitanje međunarodne politike. Pri tom, diplomatski rat u njoj nema ništa manji značaj od vojnih operacija. Neuspeh zapadnog nacrta Rezolucije u Savetu Bezbednosti UN od 19.jula, 2012. godine, ozbiljno je podstakao aktivnosti, kako na vojnom, tako i na diplomatskom frontu. Prvo je Kofi Anan, specijalni izaslanik Generalnog Sekretara UN za Siriju, podneo ostavku, a potom je pitanje o situaciji u Siriji bilo upućeno Generalnoj Skupštini UN, koja je usvojila novu Rezoluciju, što je u suprotnosti sa Poveljom UN. Kao formalni razlog za odbijanje Kofija Anana da produži svoju misiju, navedeno je “odsustvo neophodne podrške međunarodne zajednice”. Međutim, kako to razumeti? Uostalom, najveći deo zemalja ga je podržao i to bezuslovno. Potpuno je očigledno, da ostavka Kofija Anana predstavlja odgovor na veto Rusije i Kine. I zaista, Kofi Anan je nešto kasnije bio otvoreniji, izjavivši – “dok je sirijskom narodu očajnički potrebna akcija, u Savetu Bezbednosti UN nastavljaju da se međusobno optužuju i prepucavaju”. On je primetio da “u takvoj situaciji, ni on, ni bilo ko drugi, nije u stanju nagovoriti vladu Sirije i opoziciju da se usaglase na putu unapređenja političkog procesa”. Šta je to, ako nije zamaskirani poziv na vojnu intervenciju?

Generalna Skupština UN je 3. avgusta donela Rezoluciju o situaciji u Siriji. “Za” Rezoluciju su glasale 133 države, “protiv” je bilo 12, a 31 je bila uzdržana. To je već treća Rezolucija o Siriji koja je usvojena samo tokom tekuće 66. sesije Generalne Skupštine UN.

Prva Rezolucija je usvojena na zasedanju održanom 19. decembra 2011. godine i odlikovala se apsolutno jednostranim pristupom, jer je bila usmerena isključivo na sirijske vlasti, potpuno ignorišući drugu stranu. U prvom paragrafu te Rezolucije se “odlučno osuđuje nastavak ozbiljnog i sistematskog kršenja ljudkih prava od strane sirijskih vlasti”.¹ Druga Rezolucija, usvojena 12. februara 2012. godine, već nije bila toliko jednostrana i između ostalog je osuđivala “svako nasilje, sa koje bilo strane da dolazi”, a takođe je sadržala i poziv na neodložan prekid nasilja upućen “svim stranama u Siriji, ukuljučujući i oružane grupe”. Uprkos svemu, opšte usmerenje te Rezolucije je otvoreno upereno protiv rukovodstva Sirije – kršenje ljudskih prava od strane sirijskih vlasti nazvano je “masovnim i sistematskim”, a optužbama je pridodato i “onemogućavanje pristupa medicinskoj pomoći”, kao i “mučenje dece”.²

Poslednja Rezolucija, usvojena 3. avgusta, suštinski se razlikuje od dve prethodne. Ranijim (opet ponovljenim) optužbama, pridodate su i nove, sad već potpuno divljačke – poput onih, da su sirijske vlasti koristile “devetogodišnju decu kao živi štit” ili onih za “silovanje dece”. Tekst Rezolucije ne pominje ni jedan zločin počinjen u Siriji od strane takozvane “opozicije”.

Jasno je da je prenošenje pitanja o situaciji u Siriji iz Saveta Bezbednosti u Generalnu Skupštinu UN, povezano sa tim da u Generalnoj Skupštini UN, Rusija i Kina nemaju pravo veta. Međutim treba obratiti pažnju na nezakonitost takvog prebacivanja pitanja iz jednog organa OUN u drugi. U skladu sa Članom 2. Povelje UN, Generalna Skupština ne može činiti nikakve preporuke koje bi se ticale pitanja koja se nalaze na razmatranju u Savetu Bezbednosti, ako sam Savet Bezbednosti to ne zatraži. Osim toga, tekst Rezolucije je mnogo grublji i jednostraniji od nacrta Rezolucije na koji je stavljen veto u Savetu Bezbednosti. Tako je, na primer u Rezoluciji Generalne Skupštine UN, sadržan poziv svim zemljama da uvedu sankcije Siriji (paragraf 21), kao i zahtev Savetu Bezbednosti da preduzme mere kako bi se priveli pravdi počinioci međunarodnih zločina (paragrafi 8 i 9). I za tu činjenicu, da je zahtev upućen upravo Savetu Bezbednosti, a ne na primer sudu, postoji objašnjenje. Radi se o tome da Sirija nije potpisnica Povelje Međunarodnog krivičnog suda, ali na osnovu člana 13 te Povelje, Savet Bezbednosti UN može da preda na sud situaciju u bilo kojoj zemlji, bez obzira da li je ona potpisala taj međunarodni ugovor ili nije. Na kraju, treba obratiti pažnju i na to, da osudi nije podvrgnuta samo sirijska vojska, nego i “provladina milicija” (paragraf 2) i na taj način je ova Rezolucija otvoreno istupila ne samo protiv vlade, nego i protiv čitavog sirijskog naroda koji podržava svoju vladu, što je možda presedan u čitavoj istoriji međunarodnog prava.³

Što se tiče dinamike glasanja država, ona je praktično stabilna. Podnosioci Rezolucije od 3. avgusta su SAD, Velika Britanija i druge NATO zemlje, sa bliskoistočnim režimima (Saudijska Arabija, Katar, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman, Jordan). Posebno blistavo među podnosiocima izgledaju tek odskora “demokratizovani” Jemen, Egipat i Tunis.⁴ Za prvu Rezoluciju su glasale 133 zemlje, za drugu – 137, a za treću – ponovo 133. Međutim, nije najvažnija stvar u brojnosti, nego u sadržajnoj dinamici onih koji su glasali protiv. Ko je u stvari istupio protiv? Kod prve Rezolucije to su bili Belorusija, Kuba, Kina, Ekvador, Iran, Mijanmar, Nikaragva, Zimbabve, Venecuela, Uzbekistan i sama Sirija. Kao što vidimo, u toj grupi nije bilo ni Rusije, ni Kine, koje su bile uzdržane. Međutim, kod druge Rezolucije i Rusija i Kina su glasale protiv. Grupi koja se protivi, pridružila se i Bolivija (koja je bila uzdržana prilikom prve Rezolucije), premda je niz zemalja svoje glasove “protiv” zamenio uzdržanošću ili prosto odsustvom iz sale (Uzbekistan). Treba priznati da po pitanju Sirije, bez obzira na svu njihovu principijelnost kada je u pitanju savremeno ustrojstvo sveta, zemlje BRIK-a nisu demonstrirale jedinstvenu poziciju. Tako su Indija, Brazil i Južnoafrička Republika glasale ili “za” ili su bile uzdržane (pri tom menjajući svoju poziciju od jednog nacrta do drugog). Što se tiče poslednje Rezolucije, “za” je glasalo – 133, “protiv” – 12, a uzdržana je bila 31 država. I tako, premda se brojnost i sastav onih koji su glasali “protiv” nije promenila, ova Rezolucija je dobila 4 glasa manje nego prethodna. Predstavnik Ruske Federacije je ranije najavio da će glasati protiv predviđene Rezolucije.

Usvajanje Rezolucije od strane Generalne Skuštine UN od 3. avgusta, treba razmatrati zajedno sa neuspehom tri nacrta Rezolucije o Siriji u Savetu Bezbednosti UN. Napominjemo da su Rusija i Kina svaki put iskoristile pravo veta u odnosu na zapadne nacrte koji su predviđali primenu glave VII, na osnovu koje je moguća primena sile. Na još jedan nacrt zapadnih zemalja, 19. jula stavljen je veto.⁵ Neprihvatljivost nacrta bila je povezana sa njegove dve glavne odredbe – kao prvo, pozivanje na glavu VII i kao drugo, na pretnju izricanja mera u skladu sa članom 41. Povelje UN (paragraf 14 zapadnog nacrta).⁶ A član 41. Povelje UN predviđa ekonomske i diplomatske sankcije. Važno je primetiti da su se od zapadnog projekta uzdržali Pakistan i Južnoafrička Republika.

* * *

U svom govoru na sednici Saveta Bezbednosti, koja je održana 19. jula, predstavnik Rusije je rekao da je “inicijatorima blokiranog nacrta Rezolucije bilo dobro poznato da ona nema šanse da bude prihvaćena”.⁷ Ovde se postavlja potpuno logično pitanje – zbog čega se onda taj projekat iznosi na glasanje? Unošenje nacrta u Savet Bezbednosti UN najviše “čudi” zbog njegove potpune nepotrebnosti za Zapad. Tekst Rezolucije poziva na ekonomske i diplomatske sankcije. Razumljivo je veto Rusije i Kine, koje ne žele da daju legitimitet sličnim akcijama. Ali, sve te sankcije je Zapad već odavno uveo! Nije bilo nikakve neophodnosti za Zapad, da novu Rezoluciju koristi za satanizaciju sirijske vlasti. Ona je već odavno demonizovana i svetsko javno mnjenje je odavno pripremljeno za novu agresiju. Zaključak – nametanje zapadnog projekta Rezolucije bilo je namenjeno isključivo zbog nanošenja udara na Rusiju.

I zaista, nije se moralo dugo čekati na novu rundu antiruske histerije u medijima. Nemoguće je ne primetiti da je današnja histerija usko povezana sa visokim zvaničnicima OUN-a. Odmah posle glasanja u Savetu Bezbednosti UN od 19. jula, predstavnik SAD S. Rajs je potvrđivanje blokiranja Rezolucije od strane Rusije i Kine nazvao “paranoičnim” i rekao da to otvara put ka inostranoj oružanoj intervenciji u Siriji. Predstavnik Britanije L. Grant je izjavio da je – “od trenutka kada su Rusija i Kina u oktobru 2011. godine prvi put uložile veto na naše napore radi prekida nasilja” bilo “ubijeno 14 hiljada potpuno nevinih Sirijaca”. Generalni Sekretar UN Ban Ki Mun je 23. jula govorio o mogućoj primeni hemijskog oružja od strane vlasti Sirije. Visoki komesar UN za ljudska prava je 27. jula izjavila “da su posledice za civilna lica već užasne – više hiljada ubijenih a između milion i milion i po ljudi je napustilo svoje domove”. Ona je detaljno opisala kako vladine snage čiste rejone koje su okupirale snage “opozicije” – “U početnom stadijumu snage opkoljavaju selo ili grad, zatim im ukidaju vodu, struju i dostup prehrambenim proizvodima, a potom se sprovodi intenzivno granatiranje i bombardovanje iz vazduha”. Visoki komesar je rekla da je primila i izvešataje da je i opozicija pribegla torturi i vansudskim pogubljenjima zatvorenika. Ona je podvukla da ubistva, počinjena kako od strane vlasti, tako i od strane “opozicije”, mogu biti okvalifikovana kao ratni zločini ili zločini protiv čovečnosti. Bez obzira na to što se ovaj put i “opoziciji” pripretilo prstom, opšti ton nastupa jasno pokazuje na čijoj je strani srce Visokog komesara UN za ljudska prava. Pa naravno, vlasti “muče i siluju decu”, a “opozicija” je pribegla “vansudskim pogubljenjima zatvorenika”. To jest, nije problem što kažnjavaju, nego što to rade bez potrebnog poštovanja procedure!⁸

Akcije Zapada ukazuju na to, da su oni čvrsto rešili da unište sistem UN u kome postoji Savet Bezbednosti u kome Rusija ima pravo veta. A radi toga je neophodno isprovocirati Rusiju da to pravo primenjuje iznova i iznova, kako bi se međunarodna zajednica uverila u kolaps efikasnosti UN “u njenom današnjem obliku”.

* * *

I ostavka Anana i Rezolucija usvojena od strane Generalne Skupštine UN i neuspeh Rezolucije Saveta Bezbednosti – sve su to objektivni elementi diplomatskog rata protiv Rusije, a ne protiv Sirije. Rukovodstvo Sirije je već demonizovano. Sada je Zapad stavio akcenat na demonizaciju rukovodstva Rusije, gde će za “mučenje sirijske dece” biti svaljena krivica na Kremlj…

Nije slučajna ni masovna psihoza povodom “moguće primene” hemijskog oružja od strane vlasti u Siriji. Nije isključeno da zapadne specijalne službe pripremaju međunarodne zločine širokih razmera, uz upotrebu hemijskog oružja, za šta će optužiti rukovodstvo Sirije a i samu Rusiju u svojstvu saradnika “Asadovog režima”. Potrebno je konačno jasno povezati ruske vlasti sa očiglednim međunarodnim zločinima. Važno je celom svetu pokazati kako rukovodstvo Rusije tesno sarađuje sa međunarodnim zločincima. A već postoji međunarodni organ koji vrši pravnu nadležnost nad rukovodstvom Rusije – to je Međunarodni krivični sud, koji se već aktivno priprema za podizanje predmeta protiv najviših državnih zvaničnika država koje nisu potpisnice njegove Povelje.⁹

U vezi sa tim, uopšte ne izgleda kao slučajnost tek donesena presuda Međunarodnog suda za Sijera Leone, bivšem predsedniku Liberije Č. Tejloru (bez obzira na zločine koje je izvršio u samoj Liberiji – u odnosu na njih čak nije ni bila podignuta optužnica!) koji je osuđen zbog pomaganja u izvršavanju krivičnog dela, koji su počinili drugi, u drugoj zemlji! Analogna “poruka” svetskim liderima, napisana je i od strane drugog međunarodnog tribunala – Međunarodnog Krivičnog suda, gde se sudi bivšem potpredsedniku Konga. I ponovo ne zbog postupaka u sopstvenoj zemlji, nego zbog legitimne vojne pomoći koju je pružio susednoj zemlji.¹⁰ Na taj način se priprema zakonska osnova u obliku “običajnog međunarodnog prava” i “međunarodnog pravosudnog presedana”. Poruke tih međunarodnih tribunala su očigledne. I primaoci su poznati. Govoreći neposredno posle ruskog veta u Savetu Bezbednosti UN, Visoki komesar UN za ljudska prava N. Pilej je izjavila otvoreno: “Neka se ne nadaju da će uspeti da uteknu pravdi oni koji su počinili takve zločine (Sirija). Svet neće zaboraviti niti oprostiti ovakvu vrstu zločina. To se odnosi i na opozicione snage i na vladine snage i njene saveznike”.¹¹

Prevod: Ranko Gojković

1 Rezolucija Generalne skupštine UN № 66/176 – “Stanje ljudskih prava u Sirijskoj Arapskoj Republici”, // Dokument OUN: A/RES/66/176.

2 Rezolucija Generalne skupštine UN № 66/253 – “Situacija u Sirijskoj Arapskoj Republici”, // Dokument UN: A/RES/66/253

3 Vidi projekat Rezolucije Generalne Skupštine UN u okviru tačke dnevnog reda “Prevencija oružanog sukoba” – Situacija u Sirijskoj Arapskoj Republici, // Dokument UN: A/66/L.57

4 Ukupno su među 53 zemlje kao podnosioci Rezolucije istupili: Australija, Austrija, Albanija, Andora, Bahrein, Belgija, Bocvana, Bugarska, Makedonija, Nemačka, Grčka, Gruzija, Danska, Džibuti, Egipat, Jordan, Irska, Španija, Italija, Jemen, Kanada, Katar, Kipar, Obala Slonovače, Kuvajt, Letonija, Libija, Litvanija, Luksemburg, Maldivi, Maroko, Monako, Holandija, Novi Zeland, Norveška, Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman, Panama, Poljska, Portugalija, Saudijska Arabija, Slovačka, Slovenija, Velika Britanija, SAD, Tunis, Turska, Finska, Hrvatska, Češka, Švedska, Estonija i Japan.

5 Kao podnosioci su nastupili Nemačka, Portugalija, Britanija, SAD i Francuska.

6 Sa tekstom nacrta neprihvaćene Rezolucije možete se upoznati u dokumentu UN: S/2012/538.

7 Vidi stenogran sa 68. zasedanja SB UN od 19. jula 2012. godine, // Dokument UN: S/PV.6810. S.10.

8 Vidi saopštenje UN od 27. jula 2012. godine, // Oficijelni sajt OUN na Internetu: http://www.un.org/ russian/ news/ fullstorynews. asp?newsID=17944.

9 Opširnije o tome vidi u tekstu A. B. Mezjajeva: “Radi koga je u stvari stvoren Međunarodni Krivični Sud?”http://www.fondsk.ru/news/2012/04/10/dla-kogo-na-sozdan-mezhdunarodnyj-ugolovnyj-sud.html

10 Slučaj “Tužilac protiv Žan-Pjer Bembe” u Međunarodnom krivičnom sudu.

11 Vidi zvanični sajt Visokog komesara UN za ljudska prava na Internetu: http://www.ohchr. org/ EN/ NewsEvents/ Pages/DisplayNews.aspx?NewsID=12393&LangID=E

Izvor: “Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)