Agrobanka: Državna pljačka akcionara

Piše Miodrag Drozdovski

„Agrobankom“ prethodna vlast nije opljačkala samo državu, već i 80 odsto akcionara ove banke. A usput je i prekršila Ustav Srbije

 

U slučaju „Agrobanka“ sva medijska pažnja isključivo je usmerena na malverzacije odgovornih ljudi banke i pojedinih moćnika kojima su nezakonito odobravani krediti od više miliona evra. Pri tom se, u skoro svim medijima, isključivo navodi da je ovim zloupotrebama oštećena država, te da je jedino država pretrpela štetu. A to je potpuno neistinito.
Činjenica je da je država bila vlasnik svega 20 odsto akcijskog kapitala „PB Agrobanke“ a.d. dok je 80 odsto akcija bilo u vlasništvu akcionara, domaćih i stranih, kojih je bilo više hiljada. Reč je o nekoliko stotina miliona evra privatnog kapitala koji su akcionari posedovali u „PB Agrobanci“, jer bi trebalo imati u vidu da su se tokom 2007. i 2008. godine akcije „Agrobanke“ prodavale na berzi po tržišnoj vrednosti od 50 hiljada i više dinara, tako da je cena jedne akcije u to vreme bila 700-800 evra, imajući u vidu tadašnji kurs evra. „PB Agrobanka“ je ukupno posedovala oko 800.000 akcija, pa nije teško izračunati kolika su sredstva akcionara bila uložena u njene akcije.
Umesto da se stara o zaštiti prava akcionara, država je u ovom slučaju potpuno zatajila u vršenju kontrolne funkcije rada banke putem „Narodne banke Srbije“, odnosno propustila je da blagovremeno reaguje i da stopira isplate nezakonito odobrenih kredita, uz nesuvislo objašnjenje da su za nezakonito poslovanje banke krivi akcionari. Trebalo bi napomenuti da akcionari nisu bili ni u kakvoj mogućnosti da vrše kontrolu tekućeg poslovanja banke, niti da zaustave određene nezakonite radnje, već je to mogla da vrši jedino NBS koja ima kontrolnu funkciju nad radom banaka u skladu sa Zakonom o „Narodnoj banci Srbije“.
Kada su se javili problemi u poslovanju „Agrobanke“, država vrši direktno oduzimanje imovine akcionara banke na sledeći način:
Prvo, NBS stavlja banku pod administrativno upravljanje, a pri tom odbija zahtev akcionara da se izvrši revizija poslovanja banke od strane nezavisnog revizora, kako bi se utvrdila prava imovinska slika banke.
Zatim, na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranja (Sl. glasnik RS 91/2010) Agencija za osiguranje depozita po uvođenju privremenih mera u „Agrobanci“, bez saglasnosti akcionara, osniva „Novu Agrobanku“ a.d. u kojoj stopostotni vlasnik postaje navedena Agencija za osiguranje depozita, odnosno država.

[restrictedarea]

Dalje, Agencija vrši prenos imovine i potraživanja „Agrobanke“ na „Novu Agrobanku“, bez ikakve naknade akcionarima, a nad „Agrobankom“ se otvara stečajni postupak, bez mogućnosti akcionara, to jest suvlasnika „Agrobanke“ da u stečajnom postupka dođu bar do dela svoje uložene imovine – sva imovina „Agrobanke“, naime, preneta je na „Novu Agrobanku“, koja je državna.
Trebalo bi napomenuti da su ovim direktno povređena zagarantovana ustavna prava na imovinu akcionara „Agrobanke“, odnosno da je postupljeno suprotno članu 58 stavu 2 Ustava Republike Srbije koji glasi: „Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.“
U ovom slučaju povređeno je navedeno ustavno načelo jer se svojina akcionara – imovina i potraživanja „Agrobanke“ – bez ikakve naknade prenose na „Novu Agrobanku“ koja je isključivo vlasništvo države.
Pored toga, navedena rešenja iz Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje u direktnoj su suprotnosti i sa članom 505 Zakona o privrednim društvima (Sl. glasnik RS 99/2011), u kojem je navedeno da kod prenosa imovine sa jednog na drugo akcionarsko društvo (u ovom slučaju sa „Agrobanke“ na „Novu Agrobanku“) „članovi društva prenosioca postaju članovi društva sticaoca, tako što se njihovi udeli, odnosno akcije zamenjuju udelima, odnosno akcijama u društvu sticaocu…“
Znači, ukoliko je već preneta imovina „Agrobanke“ na „Novu Agrobanku“, trebalo je i postojećim akcionarima „Agrobanke“ dati akcije u „Novoj Agrobanci“ ili im isplatiti srazmernu vrednost prenete imovine. Tako kažu i Ustav i zakon. Umesto toga, u ovom slučaju je bez ikakve naknade direktno oduzeta značajna imovina „Agrobanke“ (akcije u drugim bankama, velika potraživanja…), a akcionarima je praktično ostavljena potpuno devastirana „Agrobanka“ u stečajnom postupku, a nije im priznato ni svojstvo akcionara u „Novoj Agrobanci“ na koju je preneta njihova imovina.
Implikacije ovakvog protivustavnog delovanja pogubne su i prouzrokuju nenadoknadivu štetu našem berzanskom poslovanju, kao i pravnom sistemu uopšte.
Svi domaći i strani investitori šokirani su ovako izvedenom pljačkom imovine akcionara, a u stranim medijima akcentovan je aspekt oduzimanja prava akcionara od strane države, što već ima katastrofalne posledice za bilo koje investiranje u Srbiju, a pogotovo investiranje na berzi, koja je noseći stub svake tržišne privrede. Naime, malverzacije u bankarskom poslovanju su u manjoj ili većoj meri prisutne svuda u svetu, i to predstavlja samo jedan segment ove afere, a sasvim drugi, mnogo opasniji aspekt je državno oduzimanje imovine akcionara, za koje nigde u svetu ne može biti razumevanja.
Napominjem da sam u nadi da će se u ovoj zemlji konačno uspostaviti koegzistentni pravni poredak, te samim tim obezbediti imovinska i svaka druga sigurnost građana, pokrenuo pred Ustavnim sudom inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje, uz predlog Ustavnom sudu da u što kraćem roku obustavi izvršenje odluka o prenosu bez naknade imovine „Agrobanke“ na „ Novu Agrobanku“. Ostaje da se vidi da li će zaštitnik Ustava imati snage da u ovom slučaju odbrani pravni poredak i bar delimično povrati ugled Srbije pred domaćim i stranim ulagačima.

Autor je advokat iz Beograda

_____________

Hapšenja i najave

Nastavljena su hapšenja u „aferi Agrobanka“, ali se do zaista krupnih imena – imena političkih pokrovitelja ove državne pljačke države, vredne oko 300 miliona evra – još nije došlo.
Do sada je istraga pokrenuta protiv 22 osobe, među kojima su čelnici „Agrobanke“ (počev od predsednika njenog Izvršnog odbora Dušana Antonića), vlasnici i direktori nekolicine firmi koje su se okoristile nenaplativim kreditima „Agrobanke“, ali i dva ovlašćena sudska veštaka koji su veštački naduvavali vrednost imovine – procenjujući da vredi i po nekoliko puta više od stvarne vrednosti – da bi tako procenjena imovina mogla da posluži kao zalog za milionske kredite (u evrima).
Većina osumnjičenih je u pritvoru, jedan je još u bekstvu (Slobodan Ratković, zamenik direktora preduzeća „Hedkomerc“), dok je petoro osumnjičenih već priznalo krivicu, pa im je određen kućni pritvor, uz obaveznu narukvicu za nadzor.
Najvažniji među dosad osumnjičenima – uz bankara Dušana Antonića – svakako je Radosav Lale Sekulić, vlasnik „Habit grupe“, čiji su sumnjivi krediti, kako se sumnja, dostigli cifru od čak 50 miliona evra.
Međutim, s obzirom na složenost i obuhvatnost mehanizma kojim su, „Agrobankom“ i njenim kreditima, opljačkani i država i akcionari (o tome je „Pečat“ opsežno pisao pre dve nedelje), jasno je da se spisak najodgovornijih ne može završiti na nekoliko čelnika banke i biznismena, ma koliko moćni oni bili. Drugim rečima, to što su oni radili, nisu mogli da rade bez ozbiljne podrške bivše vlasti; koja im, opet, tu podršku sasvim sigurno nije pružala besplatno. Tako da otkrivanje imena pravih krivaca za nestanak stotina miliona evra još iščekujemo. A za to vreme najavljuju se nove istrage, istrage sličnih mahinacija u „Razvojnoj banci Vojvodine“, „Srpskoj banci“, „Fondu za kapitalna ulaganja“…
N. V.

[/restrictedarea]