28. август – Седам деценија од смрти великог Шумановића

ШИД – На данашњи дан, пре 70 година, хрватске усташке власти ухапсиле су, а потом и убиле једног од најистакнутијих српских и југословенских сликара 20. века, чувеног Саву Шумановића.

Шумановић је ухапшен 28. августа 1942. године, око шест сати ујутру, са још 150 Срба из Шида, који су били на списку непожељних у Независној Држави Хрватској. После мучења, стрељан је, највероватније, 30. августа. Почива у непознатом заједничком гробу на гробљу у Сремској Митровици.

Прослављени сликар, чији су радови у антологијама српске, али и светске уметности, у тренутку хапшења радио је на слици “Берачице”, која је данас изложена у Меморијалној галерији у Шиду. Слика је, како се верује, била део новог циклуса који никада није урађен.

Први портрет насликао са девет година

Сава Шумановић рођен је јануара 1896. године у Винковцима, а четири године касније постаје становник Шида, родног места својих родитеља.

Још од најраније младости показује интересовање за уметност. Први портрет урадио је 1905. године, када је оловком овековечио свог учитеља Стевана Пајића. Годину дана касније, уписује се у први разред Реалне гимназије у Земуну где црта мотиве Земуна.

По положеном пријемном испиту, 1914. почиње да студира у Привременој вишој школи за умјетност и умјетни обрт, код професора Отона Ивековића. Наставио је и до краја студија остао у класи професора Менци Клемент Црнчића, цењеног хрватског уметника. Неуморно је вежбао и незасито читао дела из теорије и историје уметности.

Дружио се са будућим познатим уметницима Ђуром Тиљком, Марјаном Трепшеом, Срећком Сабљаком, Миливојем Узелцем, Хинком Јуном и, понајвише, Миланом Штајнером који су га памтили као ведрог и насмејаног младића.

Војне обавезе ослобођен је због равних табана.

До 1916. већ је излагао на неколико школских изложби. Своје четири слике представио је 1917. и на петој изложби Пролећног салона и наставио је редовно да учествује на смотрама југословенских уметника.

Студије сликарства завршава 1918. Тих дана сликао је углавном паркове и предграђе Загреба, затим неколико портрета и аутопортрет. Представио је пределе на првој самосталној изложби у Салону Улрих у Загребу.

Убрзо се окреће и илустрацији, графици, опреми књига, витражу и теорији уметности. 1919. ради свој први циклус – “Пасија”, а учествује и на Изложби југословенских уметника у Паризу.

Током 1920. Шумановић се везује за токове симболизма и сецесије, праваца карактеристичних за прве две деценије хрватског, али не и истовременог српског сликарства, а приближио и експресионизму форме. Радио је сценографије за Хрватско народно казалиште.

Потом одлази у Париз, где се током три месеца 1921. усавршавао код Андреа Лота – педагога аналитичког кубизма – као једини сликар из некадашње Југославије.

У Француској је урадио много цртежа, акварела, гвашева, неколико пастела и преко педесет уља. Обрађивао је, углавном, париске мотиве, неколико портрета и мртвих природа, доста композиција са фигурама жена у пределу.

Започео је пријатељство са чувеним српским књижевником и ликовним критичарем Растком Петровићем. Ушао је у ексклузивне и напредне кругове на Монпарнасу, којима су припадали Пикасо, Дерен, Модиљани Кислинг, Папазоф, Фужита и други. Приредио је самосталну изложбу у Загребу и тако довео кубизам у Југославију.

“Доручак на трави”, одличне критике, па нервни слом

Наредних година живи и ради у Загребу, где јавност и критика не прихватају његова дела због чега се потписује француском транскрипцијом. Пише студије “Сликар о сликарству” и “Зашто волим Пусеново сликарство”, које су полазиште за разумевање његове естетике. Развија свој карактеристични стил и његов конструктивизам и посткубизам прелазе у неокласицизам који развија и следеће године.

Године 1925. поново се враћа у Париз, где прихвата Матисове утицаје и ради “Доручак на трави” који је наишао на одличне критике. За седам дана завршава “Пијани брод” коју 1927. излаже на Салону независних у Паризу, а ова композиција се нашла и на насловној страни уметничког часописа “Ла Цропоуиллет”. Инспирација за слику била је истоимена песма Артура Рембоа и Жерикоов “Сплав Медуза”.

Годину дана касније, исцрпљен радом, непроспаваним ноћима и лошим критикама, Шумановић је доживео нервни слом. После краћег лечења у париском санаторијуму, вратио се у Шид 6. јула.

Брзо се опоравио и, током лета, насликао двадесет две слике из циклуса “Сремски предели”, који најављује његово четири године касније започето шидско раздобље. Приредио је самосталну изложбу на Новом универзитету у Београду, а потом се вратио у Париз и наставио да слика.

Током 1929. настају врло значајни, пиктурално засићени париски мотиви, предели и актови, међу којима и светски познатих модела Кики и Ајше, блиски поетском реализму и умереном колористичком експресионизму. Претежно се потписивао ћирилицом.

Због проблема са француском визом и неприхватања његовог српског презимена, Шумановић се 1930. болестан враћа у Шид.

Меморијална галерија у Шиду на 10. годишњицу убиства

Мада нема тачне дијагнозе (документација из болнице уништена приликом бомбардовању Београда), осим оне “psychosis paranoica” коју је, на уметников захтев (по свему судећи да би се ослободио војне обавезе) потписао шидски лекар почетком Другог светског рата, чини се да та дијагноза није далеко од истине када, прихватајући термин психоаналитичара, лекар помиње разумно лудило и добро познату одредницу “света болест”.

У Шиду, са паузама, Шимановић слика пределе и актове, циклусе “Пролеће у долини св.Петке”, “Пролеће у шидским баштама”, “Шиђанке”..

Године 1939. године најављује циклус “Берачице”, одлази на војну вежбу у Београд и поново се враћа у Шид 1940. где под окупацијом слика пределе, актове, цвеће и жанр призоре. Године 1942. урадио је три велике композиције из започетког циклуса “Берачице”.

За време Другог светског рата, Шид улази у састав Независне Државе Хрватке и ћирилица је забрањено писмо због чега се Шумановић не потписује већ означава само годину настанка слике.

На месту погубљења Саве Шумановића у Сремској Митровици 1960. подигнут је спомен парк, а његова мајка Персида је на 10. годишњицу убиства преостале радове поклонила Шиду ради отварања Меморијалне галерији.

Извор: Танјуг, РТВ


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.