26. avgust – Rusi braća i po oružju

Posle više godina mlakih kontakata Srbija napravila zaokret u vojnoj saradnji sa Ruskom Federacijom. Moksva može da pomogne u plasmanu našeg oružja na tržišta koja nam nisu dostupna

Na ruskoj tehnici zasniva se i kompletan sistem protivvazdušne odbrane naše zemlje

IZGRADNJA nove fabrike složenih borbenih sistema i ruska pomoć u prodaji proizvoda domaće vojne industrije znak je promene odnosa Srbije i Rusije. Posle više godina uglavnom formalnih kontakata, novi vetar sa istoka mogao bi Srbiji da donese bolji međunarodni položaj, više para od domaćeg oružja i municije, ali i savremena sredstva koja nedostaju našoj vojsci.

Prvi znak čvršće saradnje dveju zemalja stići će – sa neba. Na vojni aerodrom Batajnica već za koji dan sleteće ruska akro-grupa „Striži“, koja će biti glavna zvezda predstojećeg aero-mitinga koji se održava povodom stogodišnjice srpskog vojnog vazduhoplovstva. Nju čini pet aviona „mig 29“, kakve u svom sastavu ima i vazduhoplovstvo Vojske Srbije. Konačna potvrda da će Rusi u svojim avionima doći u Srbiju stigla je tokom posete prvog potpredsednika Vlade i ministra odbrane Aleksandra Vučića Moskvi.

Ova poseta, između ostalog, najavila je i prekomponovanje odnosa u oblasti odbrane dveju zemalja. Vučić je od ruskih kolega dobio snažna uveravanja da će Rusija pomoći Srbiji u oblasti namenske industrije. To se pre svega odnosi na plasiranje naših proizvoda na tržišta koja nam sada nisu dostupna.

NAJVIŠE OD HLADNOG RATA UPRKOS finansijskoj krizi u svetu, izvoz oružja je 2011. dostigao istorijski maksimum i prešao je 71 milijardu dolara. Najviše od završetka Hladnog rata. Rusija je po izvozu na drugom mestu, odmah posle SAD. Lane su Rusi prodali oružja i vojne tehnike za više od 12 milijardi dolara. Najviše para Rusi su zaradili od prodaje vojne avijacije. Najtraženiji je lovac ”SU-30”. Dosta su tražene i podmornice klase „kilo“, razne fregate i raketni čamci. Postoji veliko interesovanje i za mnogo hvaljene sisteme ”S-300”. Ove godine Rusija očekuje da će izvesti oružja i vojne tehnike za 13,5 milijardi dolara.

Ključnu ulogu bi tu mogla da odigra kompanija „Rosoboroneksport“ koja izvozi rusko oružje i koja bi mogla da pogura i srpsku robu. Reč je o snažnoj firmi, sa jakim međunarodnim vezama, koja je redovni gost na sajmovima naoružanja na svim meridijanima. U vezi sa tim je i najava izgradnje nove fabrike vojne tehnike, po ugledu na nekadašnji „Đuro Đaković“ iz Slavonskog Broda, koja je bila lider u proizvodnji tenkova.

To je i dalo povoda za spekulacije u Beogradu i u Moskvi da bi plodovi ljubavi Rusije i Srbije mogla da budu oklopna vozila, koja bi potom bila prodavana trećim zemljama. Kako „maćuška“, međutim, pravi tenkove koji su u samom svetskom vrhu, malo je verovatno da bi Srbija mogla tu da nađe svoje mesto.

Da bi Srbija mogla da ima koristi od jačanja saradnje sa Rusijom, ali i da je još rano za prognoze o njenom obimu, smatra vojni analitičar Aleksandar Radić.

– Kapacitet ovog približavanja videće se kada budu jasniji pravci spoljne politike nove vlade – smatra Radić. – Racionalno je iskoristiti rusku podršku, ali je i pitanje koliko smo mi sposobni da se nametnemo. Jačanje odnosa je važno i zbog ruske tehnike koju koristi naša vojska. To je nama potrebno i dobro je što ćemo prilikom nabavke imati mogućnost da biramo između robe najboljih proizvođača i sa istoka i sa zapada.

Od opreme „zdelane v SSSR“ Srbija danas koristi lovačke avione „mig 21“ i „mig 29“, koji su od 2006. do 2008. godine remontovani u ruskim fabrikama. Kako su ove letelice, međutim, na ivici tehnološkog života, ruka sa istoka mogla bi da bude presudna za buduću odbranu neba. Na ruskoj tehnici zasniva se i kompletan sistem protivvazdušne odbrane zemlje, jer su raketni sistemi „neva“ i „kub“ takođe njihov proizvod.

TRI NIVOA TRŽIŠTA ŠANSU za zaradu na svetskoj pijaci oružja Srbija bi uz podršku Rusije mogla da potraži između tri nivoa. Najskuplje oružje i tehniku prodaju Amerikanci, Nemci, Britanci i ostale najrazvijenije zemlje, koje i same kupuju najskuplje. U drugom krugu je Rusija i zemlje koje nisu ni bogate ni siromašne, i naoružanje mogu da plate novcem, kreditom ili robom. Treći krug čine države koje kupuju kinesko oružje, koje je najjeftinije i najlošije.

Da bi kupovina ruskih aviona za Vojsku Srbije mogla da bude tek jedan od rezultata zaokreta u odnosima dveju zemalja smatra i profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić. Čvršća saradnja sa Moskovom u svim oblastima, pa i na planu oružja, njega ne iznenađuje.

– To je jasno nagovešteno u kampanji pred izbore – podseća Simić. – Približavanje Moskvi ne mora apriori da znači i udaljavanje od EU, ali je činjenica da je u porastu broj građana Srbije koji ne gledaju blagonaklono prema Briselu. Rusija je, sa druge strane, veliko tržište koje bi moglo da da vetar u leđa i domaćoj odbrambenoj industriji.

Simić napominje da će i na ovo pitanje uticati budućnost Kosova – mesto gde se sudaraju interesi Rusije i SAD.

– Nije sporno da nam je u svakom pogledu, pa i vojnom, potreban saveznik sa dubokim džepom. A to uglavnom nije dobro – zaključuje Simić.

Da nam je novac potreban, ipak, potvrđuje procena da je za modernizaciju mašina i opreme šest fabrika namenske industrije u Srbiji potrebno oko 100 miliona evra. Tek tada bismo mogli da uđemo u ozbiljniju utakmicu proizvodnje oružja i municije sa stranim fabrikama.

– Efekti te investicije osetili bi se veoma brzo, jer je reč o fabrikama koje 95 odsto proizvoda izvoze, a neuporedivo manje uvoze sirovine – kaže Rade Gromović, direktor preduzeća „Zastava oružje“ iz Kragujevca. – Prosečna starost mašina u „Zastava oružju“ je 39 godina i zato je teško pratiti konkurenciju koja radi na najsavremenijoj opremi.

Gromović napominje da fabrike ne mogu same da obezbede investicije, već im je neophodna pomoć države. Fabrike „Sloboda“, „Krušik“, „Mladost Lučani“, „Prva iskra“ i „Prvi partizan“ iz Užica, uz „Zastava oružje“, jedino tako mogu da razmišljaju o povećanju proizvodnje.

Nije tajna da minulih godina između ministarstava odbrane Rusije i Srbije nije bilo zapažene saradnje. Zbog tih „prohladnih“ odnosa sa Moskvom srpska vojska, tako, mesecima nije mogla da dobije rezervne gume za svoje „migove“. U Moskvi su, naime, Dragana Šutanovca doživljavali kao ministra koji želi da Srbiju što više približi NATO.

Izvor: Večernje Novosti