Umetnice revolucije pred sudom

Piše Bogdan Đurović

Članicama feminističke pank-grupe „Pusi riot“, posle upada u moskovski hram Hrista Spasitelja i pozivanja na „libijski scenario“ u Rusiji, preti kazna zatvora do sedam godina

 

Slučaj feminističke pank-grupe „Pusi riot“, čije se ime može prevesti i kao „Pobuna vagina“, najbolje oslikava suštinu problema u Rusiji poslednjih godina, a naročito posle decembarskih parlamentarnih i martovskih predsedničkih izbora. Da li su tri uhapšene devojke, koje od marta leže u moskovskom pritvoru, samo „umetnice slobodnih shvatanja“ i političke zatvorenice, kako ih predstavljaju zapadna štampa i domaći opozicioni aktivisti ili je to projekat iza kojeg stoje strane specijalne službe sa zadatkom rušenja Vladimira Putina i Ruske crkve? Ova polemika ušunjala se gromoglasno u najveće ruske medije, više od 150 javnih ličnosti potpisalo je peticiju za njihovo puštanje na slobodu, a protesti se tim povodom održavaju u Njujorku, Parizu, Kijevu, Beču, Tel Avivu… O čemu se zapravo radi?

„PANK MOLEBAN“

[restrictedarea]

Grupa od desetak devojaka čudnih nadimaka, sa raznobojnim vunenim „fantomkama“ na glavi, upala je 21. februara, dve nedelje uoči predsedničkih izbora, u najveći ruski hram Hrista Spasitelja u Moskvi i održala tamo svoj politički performans, snimljen kamerama i odmah potom postavljen na svetsku mrežu „Ju tjub“. Njih četiri dojurile su sa mikrofonima do oltara i počele da pevaju „Bogorodice, oteraj Putina“, dok su im ostale asistirale i snimale kamerama i fotoaparatima. Akcija, koju su nazvale „pank-moleban“, trajala je tačno 41 sekundu, sve dok ih obezbeđenje hrama nije uklonilo. Isto su učinile i dva dana ranije, 19. februara, u Bogojavljenskom saboru, ali su tom prilikom aktivirale električne gitare i pojačala. Protiv njih je podignuta optužnica i dve devojke, Nadežda Tolokonjikova i Marija Aljohina, bile su uhapšene 3. marta, dan uoči predsedničkih izbora. Trinaest dana kasnije, u pritvoru im se pridružila i treća „molebanka“, Jekaterina Samucevič. Zbog krivičnog dela „huliganstvo“ preti im do sedam godina zatvora, a poslednjom odlukom suda pritvor im je produžen do 12. januara.
To bi, u najkraćem, bio opis ovog slučaja oko kojeg ne prestaju da se lome koplja već skoro pola godine. Međutim, čitava priča ima mnogo dublji i ozbiljniji kontekst, koji gotovo savršeno oslikava aktuelnu situaciju u Rusiji. Moskva, kao svetska metropola, čak i u sovjetsko vreme, zajedno sa Lenjingradom, bila je stecište najraznovrsnijih subkultura. Posle pada komunističkog režima, podsticane i spolja i iznutra, ove neformalne grupe doživele su nezamisliv procvat. Umetnici svih vrsta, nezadovoljni mladi intelektualci, brojna gej populacija, anarhisti, bogata omladina, kriminalni elementi, stotine različitih nacija i kulturnih uticaja – sve se to stopilo u milionsku šaroliku armiju, čime je moskovska „andergraund“ scena postala jedna od najrazvijenijih i najuticajnijih u svetu. Samim tim, i predmet najveće pažnje specijalnih službi, ali i opozicionih pokreta, kao snažna aktivistička baza. Još od osamdesetih godina i „perestrojke“, jedino što je objedinjavalo ove grupe bio je njihov radikalni prozapadni stav. On je zacementiran u sledećoj deceniji, „infantilnom amerikanizacijom“ predsednika Borisa Jeljcina, kome je odgovarao takav ventil za ispuštanje nagomilanog socijalnog nezadovoljstva. Kada je 2000. godine Putin došao na vlast, mogao je samo da konstatuje da je ova „generacija iks“ praktično izgubljena u godinama moralnog i materijalnog sunovrata nacije.
Iz takvog miljea dolaze i „Pusi riot“. Bend je zvanično formiran u avgustu prošle godine, nepuna četiri meseca pre parlamentarnih izbora, koji su bili obeleženi pokušajima prozapadne opozicije da pokrene revolucionarni talas pod optužbom za navodnu krađu glasova. Balaklava, Blondi, Voža, Garadža, Kot, Manjko, Pahljobka, Serafima, Terminator, Tjurja, Šajba, Šljapa, Šumaher – samo su neki od „umetničkih nadimaka“ devojaka iz ove grupe „trećeg talasa feminizma“, koje u intervjuima često ističu svoj prezir prema muškarcima, ali vatreno podržavaju gej parade. Kako ističe Nadežda Tolokonjikova, „žene u uniformi padaju u histeriju zbog našeg lezbejskog poljupca“…
Zanimljivo je da su „Pusi riot“ još u oktobru počele sa svojim bizarnim performansima, a u izjavama za medije „predviđale“ su da će „narodna volja biti pokradena“. Tada su i spevale pesmu u kojoj su poželele da se nasilni događaji sa kairskog trga Tahrir prenesu i u centar Moskve. „Egipatski vazduh je dobar za pluća, napravi Tahrir na Crvenom trgu“, pevale su „pobunjene vagine“ na svojim ilegalnim koncertima koje su organizovale na osam različitih stanica metroa, a u jednom slučaju i na krovu trolejbusa. Ako se zna da su „Pusi riot“ od početka u najtešnjim odnosima sa opozicionim liderima, poput Alekseja Navaljnog za koga kažu da je „pravi narodni heroj“, a koji je snimljen kako ide na poverljivi sastanak sa američkim ambasadorom Majklom Mekfolom, čitav mehanizam postaje mnogo jasniji. A posebno kad Tolokonjikova kaže: „Kada se sakupi kritična masa aktivnih ljudi, ovde će zamirisati na Egipat, Tunis ili, što je vrlo verovatno, čak i na Libiju“!

TRI HILJADE BUBAŠVABA
Iako je bend formiran pre nepunih godinu dana, članice „Pusi riota“ su poznate od ranije, kao deo još bizarnijeg projekta – takozvane art-grupe „Vojna“ (Rat), koja okuplja šezdesetak najradikalnijih aktivista. Upravo iskustva vlasti sa „Vojnom“ ukazala su im put u postupanju sa devojkama iz „Pusi riota“. Recimo, pripadnik „Vojne“ Oleg Vorotnjikov bio je pušten uz kauciju iz pritvora u februaru 2011, gde se nalazio zbog akcije u kojoj su „umetnici“ prevrtali policijske automobile u Sankt Petersburgu, što su nazvali „art performansom“. Pušten je, jer je objasnio da mora da izdržava maloletno dete. Međutim, već kroz mesec dana Vorotnjikov je, sa sve maloletnim detetom, učestvovao u novoj akciji – tokom jednog opozicionog protesta bacao je na policajce flaše sa mokraćom! Posle toga je nestao i za njim je raspisana međunarodna poternica.
U akcijama „Vojne“ posebno se isticala uhapšena članica „Pusi riot“ Nadežda Tolokonjikova, sa svojim mužem Pjotrom Verzilovim. Pažnju su privukli prvi put 29. februara 2008, kada je pet parova imalo seksualne odnose na javnom mestu, u Biološkom muzeju „Timirjazev“. Performansu su prisustvovali i pozvani novinari, a dve osobe istakle su transparente sa vulgarnim rečima protiv tadašnjeg kandidata za predsednika Dmitrija Medvedeva, samo dva dana pred predsedničke izbore. Među tim parovima bili su Tolokonjikova i njen muž, a ona je tada bila u devetom mesecu trudnoće! Nadežda i Pjotr učestvovali su i u akciji 2010, kada su u hodniku moskovskog Taganskog suda pustili oko 3.000 madagaskarskih bubašvaba (veliki do devet santimetara, teški do 60 grama), poznatih po tome što, kada su uznemireni, ispuštaju šištavi zvuk poput zmija. Njih dvoje učestvovali su 14. juna 2010. godine i u crtanju gigantskog falusa, preko puta zgrade Federalne službe bezbednosti u Sankt Petersburgu.
Teško je i pobrojati sve akcije „Pusi riota“ i „Vojne“ u poslednje četiri godine. Primetno je, ipak, da su se ove grupe (a sličnih ima na desetine u Rusiji) aktivirale kada je Putin zaoštrio svoj stav prema Zapadu. Bilo bi naivno verovati da je tolika fiksacija ruskim liderom – a „Pusi riot“ ga porede sa Hitlerom i Staljinom – uzrokovana njihovim „umetničkim pogledima“ i borbom za, kako kažu, „duhovniju Rusiju“. Koliki su njihovi umetnički dometi najbolje se vidi iz navedenih slučajeva, a o „duhovnosti“, osim brojnih seksualno izopačenih aktivnosti, dovoljno svedoči refren „sranje Gospodnje“, koji su pevale pred oltarom u hramu.
Najžešća polemika povela se oko toga da li bi članice „Pusi riot“ trebalo da ostanu u pritvoru do januara sledeće godine, kako je odlučio Gradski sud u Moskvi, odnosno da li bi ih trebalo osuditi na zatvorske kazne, čak i do sedam godina, koliko je predviđeno za krivično delo udruživanja u huliganstvu. Problem je u tome što advokati „Pusi riota“ odugovlače proces, jer im je navodno potrebno više vremena da prouče materijale, zbog čega suđenje ne može nikako da počne. A to daje argumente angažovanim „borcima za ljudska prava“ širom sveta da tvrde kako vlast drži devojke u pritvoru neprimereno dugo, čime se jača njihov imidž političkih zatvorenika. Sudije su svakako i pred dilemom da li da odrežu kazne zatvora, što bi bilo logično s obzirom na to da uslovne sankcije i puštanje na slobodu samo podstiču pripadnike „Vojne“ na nova huliganstva. Dosadašnja iskustva, uključujući i ona sa nevladinim organizacijama finansiranim iz inostranstva (koje stoje iza „Pusi riota“), pokazala su da je vlast odlučna da „umetnicima revolucije“ stane konačno na put.

[/restrictedarea]