Pod 40 stepeni (u hladu)

Piše Vasa Pavković

Nekada su književni festivali  imali pitoma, pomalo kabasta  imena. Neprivlačna, verovatno i dosadna onima koje književnost ne zanima ili koji o književnosti vrlo malo znaju.  Danas neki od tih prave festivale. Trebalo bi očekivati da se uskoro pojave i festivali poput Hijene, Tvora ili Zvečarke. Što da ne? – zašto bi neke životinje bile  manje  ravnopravne od drugih?  

1.

Globalno zagrevanje

Ovih dana kada državni meteorolozi tvrde da je 37-38 stepeni na suncu, a na autotermometru stoji 40, pomišljam kako teoretičari (i praktičari) tzv. globalnog zagrevanja možda i govore istinu. Tokom drugih godišnjih doba, pogotovo u poznu jesen, tokom cele zime i u rano proleće, ne verujem im ni reč – ali sada se učini  kao da njihove priče nisu samo posledica debelih participacija diljem raznoraznih bogatih fondova…

2.

Košarka i izbori

U vreme najvećih pregovora i pauza u pregovorima između srpskih političkih stranaka oko formiranja nove vlade, stigla je neverovatna vest da se donedavni predsednik i nesuđeni premijer povredio na košarci. I to uprkos kuknjavi celokupne štampe zbog sporosti pregovora i ne tako davne povrede noge (opet zbog košarke) šefa DS-a. Vidite li nekakvu vezu između poraza demokrata, dve povrede šefa DS-a, otezanja pregovora i konačnog  nastanka nove koalicije koja će, očigledno, voditi Srbiju u skoroj budućnosti? Ako ne vidite, očito ste imali loše spinere u izbornom štabu!

3.

Porukaj se

[restrictedarea]

Upravo tako glasi najnovija reklamna poruka jedne od sveprisutnih kompanija koje se bave mobilnim telefonima. Pitate se šta ovaj glagol znači?
Ako uzmete bilo koji rečnik srpskog jezika (ali i hrvatskog), odnosno bošnjačkog i crnogorskog – ako su na brzinu takva dva rečnika već sačinjena, nećete pronaći ovu reč. Ona bi, po kao bajagi duhovitim tvorcima reklame, trebalo da znači: razmenjujte poruke!
Ovo drastično skrnavljenje našeg jezika, veštačko i neduhovito, dokaz je koliko tvorci novogovora u stvari preziru klasični ljudski jezik kao sistem komuniciranja. Oni veruju da je taj jezik konzervativan i da bi ga trebalo menjati bilo kako i bilo kad, e da bi se potrošači podstakli na što više brbljanja… Otud silne skraćenice, otud emotikoni… I uverenje  da je svako marketinško benavljenje dobro, poželjno i korisno (za njih).

4. 

Podilaženje očekivanjima

U subotnjem „Danasu“, na kraju razgovora o Krleži, Borka Pavićević kaže: „Krleže nema ni u udžbenicima u Srbiji, ali nema ni drugih velikih pisaca. Nema Desanke Maksimović. Nema Jove Jovanovića Zmaja, nema ni Andrića. Dok smo delili te pisce, pa nismo znali da li je Andrić Hrvat ili Srbin, prevladala je logika – najbolje je da to preskočimo. Dok smo izmišljali ove naše jezike, izgnali smo pisce.“
Jednostavnim pogledom u čitanke, odnosno spisak lektire naših đaka, videćemo da su i Zmaj, i Desanka, i Andrić u lektiri srpskih učenika. A tu su i Ćopić, i Meša Selimović, i Duško Radović, kao i mnogi drugi velikani.
Kako tumačiti ovu tvrdnju lišenu bilo kakve istinitosti, bar što se Srbije i srpskih škola tiče? Da li je reč o nekoj vrsti „solidarnog“ podilaženja kolegama iz drugih bivših republika i zadovoljavanju njihovih stereotipnih očekivanja ili gđa Pavićević  govori o lektirama i čitankama upravo tih đaka, iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore? Ali ih kao bajagi brani nečim što je lična zabluda?

5.

Krokodili dolaze

Nekada su književni festivali  imali pitoma, pomalo kabasta  imena. Neprivlačna, verovatno i dosadna onima koje književnost ne zanima ili koji o književnosti vrlo malo znaju.  Danas neki od tih prave festivale. Jedan je uz lepu medijsku pažnju održan treći put pod „fenomenalnim“ imenom Krokodil. Ako je on uspešan, kako tvrde njegovi organizatori, trebalo bi očekivati da se uskoro pojave i festivali poput Hijene, Tvora ili Zvečarke. Što da ne? – zašto bi neke životinje bile  manje  ravnopravne od drugih?

6.

Osvetnici u Srbiji

– Ja sam predsedavao na prethodnom sastanku! Na koga je sada red?
– Lično smatram da je glupo nemati stalnog vođu!
– Možda je glupo, ali je demokratski!
Ovo nije citat iz zapisnika srpske Skupštine, već iz osme epizode stripa Osvetnici, čijih se 24 esencijalnih epizoda  pojavilo pre nekog vremena u Beogradu. Reč je o slavnom Marvelovom serijalu, starom skoro pola veka, koji je pokrenula „Čarobna knjiga“. Tako je izdavač, poznat  po interesantnim beletrističkim izdanjima, ušao na velika vrata u svet devete umetnosti. Mada su „Osvetnici“ odavno odsutni s našeg tržišta, i mada nikad nisu postigli slavu „Konana“, „Srebrnog letača“ ili „Spajdermena“, sjajno je što će  sada biti dostupni i čitaocima iz jugoregiona, kao lepa dopuna razgranate Bonelijeve ergele.

7.

Italija: Španija

Holanđani su najviše razočarali, Rusi za nijansu manje, Hrvati nisu imali sreće, i sve tako ukrug – ali, na neki način: ipak je sve na svom mestu. Španija je i dalje za nijansu makar  bolja od Portugalije, a oni koji su bili sigurni da će nemački Panceri oduvati Italijane, zaboravili su da ovi najbolje igraju polufinala i finala (ako se probiju do njih, uz pomoć nerešenih rezultata i produžetaka). I tako sam nekoliko  sati pre polufinala  na FB-u objavio da Italija pobeđuje – što se ubrzo obistinilo.
U finalu su Španci dokazali da i dalje nemaju premca na planeti fudbala (Zemlji).

8.

Genadij Ajgi, mag

U Vršcu, u izdanju KOV-a pojavila se zbirka pesama Genadija Ajgija Naklon – pevanju. Ajgi je ljubiteljima poezije u Srbiji poznat više od četvrt veka zahvaljujući prevodima Nikole Vujčića, jednog od naših najboljih savremenih pesnika. Vujčić je preveo i ovu malu, ali izvanrednu knjigu, u kojoj je Ajgi, pripadnik malog čuvaškog naroda iz Sibira, u tri ciklusa načinio  100  kratkih varijacija na teme čuvaških, tatarskih, marijskih i udmurdskih narodnih pesama. Sasvim neobična i inspirativna knjiga čiste poezije. Evo jedne od magičnih minijatura:
„Umesto srpa meni namenjenog
iskujte  kvaku za vrata –
radujte se, otvarajući ih,
zatvarajući, zamislite se.“

9.

Da je neko…?

Da je neko, bilo ko rekao da će ovo leto biti vrelo – svako bi mu verovao.
A da je neko pre mesec dana tvrdio kako će demokrate postati „konstruktivna opozicija“ – niko mu ne bi poverovao, ni dao nacrtanu ovcu na čuvanje. Čak ni rezolutno oštra Aleksandra Jerkov, koja je 29. juna izjavila da Čankova Liga ni pod kakvim uslovima neće sa SPS-om u novosadsku vlast, a 30. juna prihvatila baš to rešenje, postajući predsednica novosadske Skupštine! Vazda principijelna!
A da će biti vrelo – verujte, biće!

[/restrictedarea]