NEBOJŠA KATIĆ: GUVERNEROV OBRAČUN SA NJIMA ILI ZAŠTO ŠOŠKIĆ NE POMINJE POLITIČARE I STRANCE

Dejan Šoškić, guverner Narodne banke Srbije (NBS), objavio je u „Politici“ od 13. jula 2012. autorski tekst pod naslovom „Ekonomske posledice korupcije“. Bilo bi bolje da je guverner nad tekstom prenoćio i da takav tekst nije objavio. (1)

Nedeljama unazad guverner je bio izložen nekvalitetnoj, nekonzistentnoj i pristrasnoj kritici generisanoj ponajviše u centrima moći koji bi rado nastavili da socijalizuju svoje gubitke kroz budžet Srbije i bilans NBS – ako je moguće, još agresivnije nego do sada. Bez obzira na intenzitet ove kampanje, guverner centralne banke sebi ne sme dozvoliti gnev niti osvetničke tekstove, pogotovo ne tekstove sa snažnom demagoškom notom.

Šoškić se u tekstu svom silinom obrušio na korupciju, proglašavajući je krivom za sva zla pod kapom nebeskom. Koliko god da destruktivni socijalni, politički i ekonomski potencijal korupcije nije sporan, guvernerova analiza korupcije ide predaleko, amnestirajući time lošu ekonomsku politiku koja se u Srbiji vodi već više od jedne decenije.

Korupcija je globalno zlo, ali je veliki broj država koje uprkos sistemskoj korupciji funkcionišu sasvim dobro u ekonomskom smislu – daleko bolje od Srbije (Daleki Istok, neke države Latinske Amerike, neki delovi Evrope itd.).

Čini se i da je kritika korupcije ozbiljno zakasnela. Guverner je imao bezbroj prilika da o tome govori i piše. Idealan trenutak za to je bio sam početak njegovog mandata. Teško je poverovati da se guverner sa korupcijom suočio tek pre par dana, baš onda kada su se pojavile najave o njegovoj smeni.

Kao glavne profitere korupcije guverner je identifikovao „rentijerske privrednike“. Ta teza nije sporna, ali zbunjuje nepominjanje druge, čak i važnije strane korupcijske medalje – o srpskim političarima i nosiocima raznih javnih funkcija u tekstu nema ni slova. Da političari iz korupcije ne profitiraju i da nisu kreirali idealan ambijent koji je hrani, korupcije ne bi ni bilo – bar ne u ovoj meri. Uzgred, guverner je veoma pazio i da u korupcijski ambijent ne uključi strance jer oni u Srbiji valjda rade čisto.

Građani su siti i presiti korupcije, pa je razumljivo da Šoškić upravo na toj strani traži podršku. Guverneru balkanske države se može progledati kroz prste što na neprincipijelne napade odgovora demagoškim i osvetničkim tekstom uvijenim u ekonomsku oblandu. Problem je što se profesoru ekonomije Dejanu Šoškiću ne sme gledati kroz prste kada sve promašaje ekonomske i monetarne politike pokušava da svali na raboš korupcije.

Prema guverneru, korupcija odbija strane investitore. Ova teza nema jako uporište u stvarnosti. Međunarodni kapital operiše sasvim dobro i u državama koje su korumpiranije čak i od Srbije. Guverneru je začudo promaklo da je domaći bankarski sektor dominantno u stranim rukama. Korupcija ništa nije smetala stranim bankama da u takav sistem uđu i da u njemu plivaju kao riba u vodi. Što kroz poreske olakšice, što kroz monetarnu politiku NBS, finansijski sistem je oblikovan u skladu sa interesima banaka, a na štetu privrede, građana i budžeta Srbije.

Ne znam da li je ili koliko je korupcije bilo u vreme izgradnje domaćeg finansijskog sistema, ali slutim da se danas sa malo para i/ili obećanjem dobre sinekure (kada se sa javne funkcije siđe) može mnogo uraditi. Slutim da se mogu kupiti sistemske odluke i povoljni zakoni, da se mogu kupiti tržišne privilegije i da se mogu ostvariti profiti koji daleko prevazilaze korupcijsko ulaganje.

Ta „fina“ simbioza domaćih mangupa i inostranih investitora izvanredno harmonično funkcioniše u najvećem broju propalih država. Strani kapital ima ogromne iskustvo i razrađene mehanizme za funkcionisanje u ambijentu korupcije. Ne treba biti u zabludi – strani kapital, upravo onaj najveći, voli propale države, jer samo njihovim tržišnim prostorom može potpuno gospodariti.

Guverner s pravom ukazuje da je domaća poslovna elita pre svega naučila da profit pravi na uvozu i na svom monopolskom položaju. To je apsolutno tačno, ali je pogodnostima takvog poslovanja u najvećoj meri doprinela upravo institucija na čijem čelu je guverner.

Nerealni precenjeni kurs dinara kakav je u Srbiji već više od deset godina stvorio je ambijent u kome se uvozom može najbolje zaraditi. Monetarna politika NBS i najveće kamate u Evropi uništile su male domaće preduzetnike i sistematski uništavaju svaku pomisao o investiranju u industriju. Tragično je da Šoškić to ne vidi, ali to ujedno objašnjava i zašto se takva politika nastavlja i danas.

Šoškić se obrušio i na cene javnih preduzeća, ali ne i na cene bankarskih usluga, na primer, dakle na sektor za koji je on direktno odgovoran. Neće biti da građani Srbije (u poređenju sa drugim građanima Evrope) relativno više plaćaju struju, grejanje, prevoz, telefon, nego što plaćaju bankarske usluge. Javna preduzeća su laka demagoška meta. (2)

Poruka Šoškića je manje ili više direktna – u korupcionaškom ambijentu kakav je srpski ne može se voditi efikasna borba protiv inflacije. Dakle, ni NBS niti on lično nisu krivi za konstantni neuspeh antiinflacione politike – krivi su korupcija, tajkuni i javna preduzeća. To može biti vešta demagogija, ali je loša ekonomija.

Sve i da je tako, a nije, guverner koji drži do svog integriteta morao je sazvati konferenciju za štampu, na primer pre godinu dana, obavestiti javnost o nerešivim sistemskim defektima sa kojima je suočen, a zatim je morao podneti ostavku. Efekat takvog čina i tako obrazložene ostavke imao bi daleko više smisla i odjeka od poslanica o korupciji koju je guverner napisao. (3)

Opasna je iluzija da će se borbom protiv korupcije sve rešiti. To je samo jedan od koraka. Srbija neće izaći iz bede dok ne bude strateški i kontinuirano gradila razvojnu politiku, dok finansijskim sistemom ne budu dominirale domaće banke, dok država ne uvede drastičnu kapitalnu kontrolu i štednju deviza, dok…

Sve dok država i njeni građani budu živeli na ivici egzistencije, u siromaštvu i bez nade, korupcija će biti sudbina Srbije bez obzira na želje ili političke deklaracije.

Nema te intelektualne ekvilibristike, nema tog ekonomskog žongleraja koji može amnestirati NBS od decenijske krivice za saučesništvo u razaranju domaće ekonomije.

Izvor: http://www.standard.rs