Dimni signali tribalne ekonomije

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet  „Singidunum“

Da li bi po novoj „crvenoj liniji“ šiptarskim oslobodiocima bilo izričito naloženo da ulovljenim Srbima mogu da izvade najviše dva bubrega? To bi bio snažan (humanitarni) pomak i signal slobodnom svetu

Na surovu osvetu „zdravih snaga“ zbog glasanja protiv Tadića i komp. na parlamentarnim i predsedničkim izborima, nije trebalo dugo čekati. Naivni su, možda, verovali da će negodovanje, gunđanje i stotine napisa u evroatlantskoj štampi („Ovo nije moj predsednik“, i slično) biti glavni oblici izražavanja nezadovoljstva, ali su zaboravili da vlast, koja je još uvek u sedlu, ne preza ni od mnogo drastičnijih metoda emitovanja poruka. Naročito ako ta vlast ima bogata iskustva u destrukciji i izazivanju rasula u zemlji.

HUMANIZAM
„Politika“ je u nedelju, na naslovnoj strani, objavila vest o „povratku u devedesete“ (jedna Petričićeva karikatura govori više od deset hiljada reči), a vašingtonski prijatelji požurili su da podsete narod na međunarodne obaveze vlade koja je doletela na NATO krilima. Tači se rukovao sa Tadićem, a neko iz „Tanjuga“ ih je slikao. Kasnije je Tadić izjavio da se razgovori sa Tačijem moraju nastaviti, ali je zaboravio da javnosti objasni šta očekuje od tih razgovora? Možda novu „crvenu liniju“ po kojoj bi šiptarskim oslobodiocima bilo izričito naloženo da ulovljenim Srbima mogu da izvade najviše dva bubrega? To bi bio snažan (humanitarni) pomak i signal slobodnom svetu, ali i srpskim građanima. Da znaju šta ih čeka – pa neka se pripaze.
S druge strane, nezapamćene gužve na naplatnim rampama kod Niša, na temperaturama preko 35 Celzijusovih stepeni, mogu se slobodno tretirati kao katastrofe, izazvane nehatom ili zlom namerom nadležnih službi – pod kontrolom (možda i dirigentskom palicom) vlasti. Ne kažem da bi u nekoj pristojnije uređenoj zemlji saobraćajni autoriteti naredili da se helikopterima prenose automobili u kojima stariji ljudi i bebe imaju prve simptome toplotnih, moždanih i srčanih udara, ali bi sigurno, pre toga, bile otvorene (oslobođene za besplatan prolaz) sve naplatne rampe, da bi se ubrzao protok vozila u vanrednim prilikama. Istina, bio bi izgubljen rekordan dnevni prihod države i njenog javnog preduzeća, koji nisu u stanju da obezbede da se autoputem putuje brže nego makadamskim puteljcima.

RENESANSA

[restrictedarea]

Slike i vesti o saobraćajnoj apokalipsi obišle su Evropu i tursku Aziju. Pokazalo se koliko je Srbija unazađena već samim glasanjem za promenu garniture na vlasti. Da li je i to bila osveta poražene koalicije nelojalnim biračima ili svojevrstan „signal“ da nam Evropa pomogne u usavršavanju putne infrastrukture, pošto sa dosadašnjim prilivom od sedamdesetak milijardi evra vlast nije uspela da učini gotovo ništa vredno pomena?
Pored toga,  kao da neko opet želi da emituje nedvosmislen „signal“ da jedino  zapadni prijatelji mogu da nas urede, pošto smo sami nesposobni da upravljamo sopstvenim sudbinama i resursima. Primetili ste već da je ovaj signal primljen sa dubokim razumevanjem, pa su, u tom cilju, EA prijatelji rasporedili stotine hiljada svojih „poslovođa“ – EA aktivista iz Srbije, na ključna mesta u državnoj i lokalnoj upravi, NVO-ima, agencijama, komisijama, javnim servisima ili tajnim službama… Domaćim aktivistima je preporučeno da do mile volje pljačkaju posredstvom budžeta, ali i drugih javnih prihoda koje građani moraju da plate. I dok ostali lojalni i nelojalni birači tavore u okovima dugova, nezaposlenosti i oskudice, domaći EA aktivisti žive od obilnih apanaža i honorara, kao sav normalan dobrostojeći svet.

INVESTITORI
Vuk Jeremić je, takođe, spreman da sa mesta predsedavajućeg Generalne skupštine UN pošalje jasne signale svetskoj javnosti i najvećim zapadnim investitorima o sjajnoj investicionoj klimi u Srbiji. Iako je Dinkić, sa istim ciljem, a verovatno po sličnoj ceni (prava sitnica), angažovao, za slanje signala, poseban (paralelni) diplomatski aparat. A ne sumnjam da je i hiperaktivni marketinški tim, okupljen oko bivšeg predsednika Republike i Demokratske stranke, spreman da potroši znatnu sumu dolara sa identičnim (prioritetnim) ciljem.
Ostaje samo još jedna sitnica: da u Srbiji počnemo da pravimo razliku između tri vrste investitora: jedni grade nova preduzeća (i zapošljavaju nove radnike), drugi kupuju već postojeća domaća preduzeća (i „racionalizuju“ broj zaposlenih), a treći investiraju u  državne obveznice, sa visokim kamatama. Lako je uočiti suštinski različit uticaj svake od ovih vrsta investicija na rast i razvoj, mada se, često, sve trpaju u isti koš, pod nazivom – strane direktne investicije.

OPASNE DROGE    
Primetili ste, takođe, da srpske poglavice favorizuju poslednje dve vrste investitora, pošto „investirana“ sredstva država može odmah da upotrebi za isplatu penzija, plata u javnom sektoru, subvencija ili honorara zaslužnim domaćim EA aktivistima i inostranim ekspertima. Ovim investitorima se, zato, najglasnije upućuju „pozivni signali“. Ali ne zaboravite da ova vrsta „investicija“ najviše doprinosi povećanju zaduženosti, uvoza i potrošnje – pa ih slobodno možete svrstati među najopasnije ekonomske droge.

[/restrictedarea]