Cenzura „Srebrenice“ kao istrajavanje u falsifikatu

Kako se dogodilo da  knjiga „Srebrenica: falsifikovanje istorije“, koju je u saradnji sa našom kućom izdala NVO „Istorijski projekat Srebrenica“, u prošli petak ne stigne samo na novinske kioske u Bosni i Hercegovini, i da li je ovoj svojevrsnoj diskriminaciji (jedinoj u regionu ) tamošnjih čitalaca našeg lista kumovala nezvanična, ali rigidna cenzura javne i pisane reči u Federaciji BiH

Čitaoci „Pečata“ u Bosni i Hercegovini očekivali su prošlog petka poklon knjigu „Srebrenica: falsifikovanje istorije“, koja je bila najavljena u naša dva prethodna broja, kada smo javnost obavestili da će kupovinom broja 223 „Pečata“  koji izlazi u petak, 29. juna 2012. godine, kao poklon dobiti i ovo naše novo izdanje, pripremljeno u saradnji sa NVO „Istorijski projekat Srebrenica“. Kada je, međutim, u petak, 29. juna „Pečat“ osvanuo na kioscima u BiH, uz broj novine knjige nije bilo, tako da smo, naknadnom proverom,  mogli samo  da konstatujemo da naš distributer nije bio u mogućnosti da čitaocima nama susedne države, uz novi broj isporuči i obećanu poklon knjigu. Pravila poštovana i odnegovana u atmosferi svojevrsne stroge, ne samo medijske kontrole i indukovanja poželjnog mišljenja i komentarisanja u složenoj sferi javnog diskursa BiH Federacije, onemogućila su naime da knjiga ovakvog sadržaja dospe na kioske i do čitalaca. Podsetimo – knjiga „Srebrenica: falsifikovanje istorije“ je zbornik kritičkih eseja povodom „Masakra u Srebrenici“, studije američkog profesora Edvarda Hermana i grupe stranih autora. Ovo novo izdanje, odnosno knjiga dva izdavača – „Istorijskog projekta Srebrenica“ i „Pečata“ – čine eseji deset stranih i domaćih autora koji kritički i dokumentovano razmatraju događaje u Srebrenici u julu 1995. godine. Kao važnu napomenu navodimo i činjenicu da je knjiga  legalno štivo naučnog karaktera, koje ne krši nijedan zakonski propis na nivou Bosne i Hercegovine, a pogotovo ne na evropskom nivou.
Upravo zbog ovih nesumnjivih i jasnih činjenica, Stefan Karganović, predsednik „Istorijskog  projekta Srebrenica“, već dan potom, dakle u subotu, 30. juna 2012, organizovao je u Pres centru hotela „Bosna“ u Banjaluci konferenciju za novinare sa temom: „Protivpravna zabrana knjige o Srebrenici“.
U ovom razgovoru za medije, rečeno je između ostalog i da „Zabrana ili postavljanje bilo kakve prepreke čitaocima da po svom slobodnom izboru nabave i pročitaju knjigu ‘Srebrenica: falsifikovanje istorije’ predstavlja grubo kršenje relevantnih odredaba Ustava BiH koji se odnose na slobodu savesti i štampe, kao i Evropske povelje o osnovnim pravima, specifično člana 10, koji se odnosi na slobodu misli i člana 11, koji se odnosi na slobodu sredstava javnog informisanja. U članu 11, stav 1 garantuje slobodu izražavanja, a stav 2 izričito garantuje ‘slobodu i pluralizam medija’, što je ovim bespravnim aktom Federacije Bosne i Hercegovine najgrublje prekršeno“.
Sa odgovarajućom argumentacijom, pozivajući se i na činjenice pomenute na konferenciji, istog dana – u subotu, 30. juna, Stefan Karganović je uputio i Otvoreno pismo Valentinu Incku, visokom predstavniku u BiH. U pismu Karganović kaže: „Redakcija lista ‘Pečat’ dobila je obaveštenje da knjiga ‘Srebrenica: falsifikovanje istorije’ nije po volji komisiji na nivou BiH koja se bavi štampom . Ne znam kakva je to ‘komisija’ i ko je u njenom sastavu, niti mi je to bitno. Meni je dovoljna činjenica da Ustav Bosne i Hercegovine (čiju ste pravilnu primenu vi, između ostalog postavljeni da nadgledate) i Evropska povelja o osnovnim pravima (članovi 10 i 11) decidirano odbacuju mogućnost zabrane ovakve vrste. I – podrazumeva se – to se odnosi i na svako zastrašivanje lica koja bi želela da koriste svoja zakonska prava u domenu mišljenja i slobodnog informisanja, a koje bi moglo imati isti efekat kao formalna zabrana.“
U obraćanju visokom predstavniku, apeluje se da on  svoj autoritet založi da se ova situacija ozbiljnog kršenja ustavnih odredaba, i prava građana Bosne i Hercegovine da slobodno i bez protivpravnih prepreka biraju materijal za čitanje, bez odlaganja vrati u zakonske okvire. Karganović doslovno piše: „Ukoliko vam ovaj deo opisa vašeg posla nije jasan, podsetiću vas: sloboda štampe je evropska vrednost;sloboda javnog izražavanja je evropska vrednost; sloboda ispoljavanja sumnje u zvanično propisane ‘istine’ je evropska vrednost. Zato od vas očekujem da bez odlaganja upozorite nadležne faktore u Federaciji Bosne i Hercegovine da je ograničavanje ovih sloboda neprihvatljivo i da vaša kancelarija to neće tolerisati. Naša nevladina organizacija i naši partneri iz izdavačke kuće ‘Pečat’ u Beogradu odlučni smo u nameri da preduzmemo sve potrebne mere da građanima  Bosne i Hercegovine obezbedimo bezuslovno pravo da imaju dostup literaturi po svom izboru.“
Teme cenzure, zabrana i neslobode, sa kojima su na ovako grub način bili  prošle nedelje u BiH suočeni „Pečatovi“ i nesuđeni čitaoci knjige posvećene Srebrenici i sa njom povezanim istorijskim i drugim tumačenjima, pogotovo onim koja znače brutalno falsifikovanje i prekrajanje istorije, nadahnule su još jedno Otvoreno pismo koje je, dva dana kasnije, Stefan Karganović uputio. Upućeno je Sonji Biserko, predsednici Helsinškog odbora za ljudska prava, a završava se važnim pitanjem : „Kakav je vaš stav u vezi sa zabranom rasparčavanja na teritoriji Bosne i Hercegovine naše knjige ‘Srebrenica: falsifikovanje istorije’? Sa svakim danom koji prolazi, gospođo Biserko, javno ispoljavanje vašeg stava i stava vaše organizacije povodom zabrane knjige ‘Srebrenica: falsifikovanje istorije’ očekuje se sa sve većim nestrpljenjem. Ako zabrana knjige u susednoj državi, čija vas je kosmopolitska prestonica nedavno proglasila za ‘počasnu građanku’, ne privlači vašu pažnju i ako vas to ne ispunjava pravedničkom revnošću da se angažujete na realizaciji opisa posla ‘Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji’, čija ste predsednica, onda zaista ne znam kome drugom da se obratim.“
Odgovor iz pomenute institucije nije, međutim, još uvek stigao. Umesto zaključka, u nastaloj nemiloj i neprijatnoj situaciji, kako za izdavače, tako i za čitaoce kojima su ozbiljno narušena neka važna ljudska prava, samim tim što im je uskraćena prilika da se upoznaju sa kritičkim i naučnim razmatranjem teme od ogromne važnosti za život i budućnost regiona u kojem žive, navedimo mišljenje, izvesno ohrabrujuće, jednog od aktera upućenih u „dramu najnovije cenzure“ knjige o Srebrenici: „Usled zabrane,  knjiga je u centru pažnje javnosti i, suprotno od očekivanja cenzora, ona će sada dospeti u mnogo više ruku.“

_______________

Saopštenje „Pečata“

Naša najava iz prethodnih brojeva da ćemo uz svaki kupljeni primerak nedeljnika „Pečat“ pokloniti knjigu „Srebrenica – falsifikovanje istorije“, kada je o  kioscima nama susedne države Bosne i Hercegovine reč, nije se obistinila. Iz poznatih razloga koji se tiču tumačenja ovog događaja od strane Federacije BiH, distribucija knjige iz Srbije u Republiku Srpsku bila je onemogućena. Kako bi naši čitaoci iz Bosne i Hercegovine bili u prilici da, uz neki od narednih brojeva „Pečata“, dobiju svoj primerak knjige, pozivamo zainteresovane distributere iz Bosne i Hercegovine da kontaktiraju izdavače („Istorijski projekat Srebrenica“ i „Pečat“) i omoguće odgovarajući plasman knjige „Srebrenica – falsifikovanje istorije“.

_________________

Piše Stefan Karganović

I hvala i danke, cenzuro!

Kada sam pre tri godine pošao na osvajanje propagandne tvrđave koja se zove Srebrenica, rekli su mi da sam Don Kihot i da se borim sa vetrenjačama. Posle zabrane, na zahtev iz Federacije Bosne i Hercegovine, naše knjige „Srebrenica: falsifikovanje istorije“, koju smo izdali u saradnji sa „Pečatom“, došao sam do potpuno različitog zaključka. Ukoliko se na vetrenjače odnosi, to nije tačno. Borim se protiv volova.
I najtupavija vetrenjača shvata da je u današnjem svetu cenzura ne samo nedostižna i neizvodljiva, već i da se po svojim reklamnim posledicama ni suvim zlatom ne može platiti. Svaka vetrenjača prosečne inteligencije zna da je jedini učinak cenzure skretanje pažnje na nešto što želimo da prođe što neprimetnije. Jedino volovima to nije jasno.
Pre nekoliko meseci, trapavi volovi nisu mogli da se obuzdaju kada je u Norveškoj bio prikazan dokumentarni film „Srebrenica: izdani grad“. Kada je na redu bilo prikazivanje u Švedskoj, umesto da ćute dali su se u urnebesno rikanje. Prikazivanje filma, koji je mogao da prođe jedva primećen kao egzotičan kuriozitet, zahvaljujući četvoronožnim rogatim balkanskim cenzorima preko noći se pretvorilo u pitanje profesionalne nezavisnosti „Švedske državne televizije“ i dostojanstva švedske gledalačke publike. Ne samo da je, uprkos rikanju, film revnosno odgledala čitava Švedska, već ga je odmah zatim zatražila i susedna Danska. Maksimalistički ostrašćeni repati cenzori, pošto nisu ovladali umetnošću „kontrolisanja štete“, pa su zato nesposobni da procene gde se može ići u napad, a gde bi trebalo stati, naneli su sebi katastrofalnu štetu.
Mi smo ove godine odlučili da delujemo proaktivno i da lažni deo priče o Srebrenici izvedemo načistac. Vreme, mesto i način, to se podrazumeva, biramo mi, i za to nikome ne polažemo račune. Žućkasta Srbija još uvek nam je terra misiones za našu poruku istine i mira. U  uslovima opšte prestrašenosti srpskih medija i odbijanja da se dotaknu Srebrenice na način koji se ne svodi na bljutavo ponavljanje šablonskih fraza u koje niko više iskreno ne veruje, odlučili smo se na jedan kreativan potez. Obratili smo se „Pečatu“,  jedinoj preostaloj slobodnoj medijskoj kući u ovoj zemlji cvetajuće i nabujale demokratije. Predložili smo im da to pitanje, koje se isključivo površno i šarlatanski tretira, ali je od prvorazrednog društvenog značaja, obradimo na objektivan i naučni način u obliku knjige i da primerak izdanja poklonimo svakom čitaocu „Pečata“.
Rezultat je bio uspešan preko naših najsmelijih očekivanja.
Desetine hiljada čitalaca u Srbiji i svuda gde „Pečat“ dopire (osim u evropskoj Bosni i Hercegovini) sada imaju u rukama kritičku i ubojitu analizu svih osnovnih pitanja koja su vezana za Srebrenicu.
Prvi put, i to baš u sezoni kada je suprotna strana navikla da široku javnost mrcvari prikazivanjem svojih propagandnih trikova, oni se najzad suočavaju ne samo sa istinom, nego sa nečim što im još teže pada.   Suočavaju se sa gubitkom monopola na javni diskurs o Srebrenici. Ako želite da totalitarce surovo kaznite, ne postoji bolniji način nego da im oduzmete deo njihovih otetih mikrofona.
Najzad, doveli smo ih u položaj da izgube samokontrolu i da se urbi et orbi predstave u pravom svetlu. Iz njihove reakcije očituje se potpuna nesposobnost da se upuste u odgovornu akademsku raspravu i da se argumentovano suprotstave našim tezama. U Bosni i Hercegovini, kao što priliči Tamnom vilajetu oni su odreagovali pustahijski i bahato; u Srbiji malo diskretnije, režeći i škrgućući zubima. Opšti bilans je isti. Kada je reč o Srebrenici, to je debata u kojoj ni na jednoj, ni na drugoj strani Drine mi nemamo adekvatne partnere.
Njihovo sredstvo za ubeđivanje je toljaga, naše je – argumenat.
Ako suprotna strana, sa svojim ogromnim intelektualnim potencijalom – koji se prostire od čika Mićuna, pa preko tetka Nataše, do učenog Čede Jovanovića – nema ubedljivog odgovora na knjigu „Srebrenica: falsifikovanje istorije“, političko breme koje su oni nametnuli Srbiji mora se odbaciti. Pre svega, to je Deklaracija o Srebrenici od 2010. godine. Koristeći lažna obrazloženja, potpomognuti pretnjama stranih ambasada i pritiskom korumpiranih globalnih medija, cinično zloupotrebljavajući opštu neobaveštenost koja u Srbiji zbog njih vlada,  kroz ošamućenu Narodnu Skupštinu progurali su akt koji je po sadržini u totalnom raskoraku sa činjenicama. Međutim, taj akt srpski narod i državu moralno i politički najteže kompromituje.
Ako je trust mozgova iza Deklaracije o Srebrenici nesposoban da izađe na kraj sa našom knjigom „Srebrenica: falsifikovanje istorije“, ako nemaju čime da brane svoje teze kada su znalački i razumno osporene, to vodi samo jednom logičnom zaključku. Vreme je da novi saziv Narodne skupštine Srbije Deklaraciju o Srebrenici  – njihov sramni danak stranim naredbodavcima – hitno i bez ceremonije odbaci i stavi van snage.
Ukidanje Deklaracije o Srebrenici koja je pod lažnim izgovorima bila usvojena 2010. godine i otvaranje u Narodnoj skupštini Srbije nove,  svestrane i odgovorne javne rasprave u vezi sa ovim pitanjem, jedan je od zadataka koji „Istorijski projekat Srebrenica“ sebi postavlja. Pozivamo sve građane Srbije i narodne poslanike koji su pročitali knjigu o Srebrenici i prate naš rad na rasvetljavanju istine, i kojima je stalo do reputacije njihove zemlje, da nam se pridruže.