Boris ALEKSIĆ: Srbija: Borba za Kosovo i Metohiju. II Deo

Veoma je važno da Srbija sve vreme izgrađuje i jača državne institucije na severu Kosova i Metohije. EU i SAD teže neutralisanju srpskih institucija i brisanju srpskih tragova u južnoj pokrajini. Srpski narod će opstati na severu KiM i u enklavama jedino ukoliko ima odlučnu podršku Beograda. U ovom procesu važna je i medijska podrška pa je zato bitno precizno utvrditi ko su vlasnici medija u Srbiji i javno ih objaviti. Ne sme se dozvoliti da Zapad direktno ili preko pojedinih tajkuna i skrivenih firmi kontroliše važne medije i na taj način vodi antisrpsku propagandu.

Da bi svoj genocid doveli do kraja SAD su decembra 2011. godine potpisale sporazum sa šiptarskim teroristima o „zaštiti kulturnog nasleđa na Kosovu“. Ovim dokumentom se sprovodni kulturni genocid jer se srpska kulturna baština od svetskog značaja preimenuje u šiptarsku koja nikad nije ni postojala. „Ubuduće će se SAD starati o zaštiti ove baštine“. Kako se SAD i šiptarski teroristi staraju o kulturnoj baštini najbolje se videlo 17. marta 2004. godine kada je Vašington dozvolio, a Šiptari spaljivali srpske srednjevekovne manastire. U isto vreme Šiptari falsifikuju istoriju i menjaju imena najvećih srpskih državnika i junaka. Kako navodi Branko Jokić direktor Muzeja u Prištini izmeštenog u Beograd, Šiptari pokušavaju da izbrišu sve pravoslavne i srpske tragove na Kosovu i Metohiji, dok su velikog župana Stefana Nemanju rodonačelnika dinastije Nemanjića preimenovali u „Stojana Nimanija“. Slično tome, nakon sporazuma koji je u ime Borisa Tadića sklopio Borko Stefanović sa Šiptarima 2. jula 2011. godine u Prištini su počeli da izdaju lične karte Srbima (slučaj Gavrila Nikolića) sa albanizovanim prezimenima i napomenom da su „kosovari“ po nacionalnosti.ⁱ Na ovaj genocid Srbija ne sme da ostane nema već mora da zaštiti svoje građane i kulturnu baštinu na Kosovu i Metohiji.

Da bi borba za Kosovo i Metohiju bila uspešna potrebno je poništiti sporazume Tadićevog režima sa Šiptarima. U sporazumu koji je Borislav Stefanović u ime republičke vlade dogovorio 2. jula 2011. godine za administrativnu liniju prema KiM upotrebljava se reč „granica“. KiM pod kontrolom šiptarskih terorista i trgovaca ljudskim organima i Srbija su prema ovom sporazumu ravnopravne strane, što znači da su subjekti međunarodnih odnosa tj. države. Prema tom sporazumu: stanovnici svake strane treba da budu u mogućnosti da slobodno putuju u okviru ili preko „teritorije“ druge strane. Ovakvu formulaciju mogu da propišu i dogovore samo suvereni činioci međunarodnog prava i međunarodnih odnosa – države. U sporazumu se preciziraju i prava „građana obe strane.“ Svaka strana će preduzeti sve mere da omogući „građanima“ druge strane da putuju neometano preko i kroz „teritoriju“ druge strane koristeći vozačke dozvole koje su izdale njihovi matični organi. Na ovaj način se još jednom potvrđuje da republička vlada faktički priznaje Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu. Ko priznaje neki dokument, priznaje i organ (instituciju) koja ga je donela. Navedenim potezima republička vlada i režim Borisa Tadića su faktički priznali samoproglašenu nezavisnost tzv. države Kosovo, prekršili Ustav, zakone i Rezoluciju 1244. Na ovaj način režim Borisa Tadića prihvata nasilnu asimilaciju Srba, što predstavlja zločin protiv čovečnosti jer se nasilno menja etnička slika i omogućava dominacija jedne etničke grupe nad drugom! U februaru 2012. godine pod nadzorom EU usaglašen je dogovor o „regionalnom predstavljanju Kosova“ kojim se dodatno narušava teritorijalni integritet Srbije. Robert Kuper posrednik EU i autor knjige „Razbijanje nacija“ pojasnio je da će nakon ovog sporazuma „Kosovo govoriti u ime Kosova“.ⁱⁱ

Potpuno poništavanje ovih i sličnih sporazuma koji su zaključeni pod dirigentskom palicom SAD i EU je neophodno kako se Srbija ne bi sama odrekla svoje teritorije. U isto vreme treba pokrenuti krivične postupke protiv visokih funkcionera DS koji su učestvovali u ugrožavanju teritorijalne celine Srbije. Isti postupak treba voditi protiv svakog ko nastavlja takvu politiku Borisa Tadića.

Kosovo i Metohija su sveta srpska zemlja sa preko 1100 crkava, manastira i drugih sakralnih objekata. Na žalost, mnogi od njih su uništeni ili oštećeni od strane NATO pakta i njegovih saveznika – šiptarskih terorista. Međutim ispod zemlje se kriju i basnoslovna prirodna bogatstva. Samo vrednost ligniznog uglja premašuje 1 bilion evra (1000 milijardi evra)! Ovih godina rudno blago KiM pljačkaju kompanije sa Zapada među kojima je i preduzeće ratnog zločinca Veslija Klarka, uz blagonaklon stav zvaničnog Beograda.ⁱⁱⁱ Ovo iskonska srpska zemlja nazvana po ptici – kosu, raspolaže sa neverovatnih 23 milijarde tona lignita.Saglasno tim podacima osamdeset odsto energetskih resursa Srbije nalazi se na Kosovu i Metohiji! Budući da postoji ozbiljna opasnost da Srbija, bez južne pokrajine, za nekoliko decenija ostane bez uglja, značaj ove zemlje je posmatrano i iz ekonomskog ugla nemerljiv za naše građane.^iv Kada je u pitanju sama eksploatacija, u periodu od 1922. godine do 1998. godine iz ovih ugljenokopa, izvađeno je skromnih 238 miliona tona lignita.

Rudnici na Kosovu i Metohiju su sa površinskim načinom eksploatacije počeli tek 1962. godine. Ako bi fizički obim proizvodnje lignitnog uglja kosovskometohijskih ugljenokopa iznosio 15 miliona tona godišnje, uz iskorišćenje rudne supstance od 70 odsto, onda bi vek eksploatacije iznosio nevrovatnih 1100 godina, ili 11 vekova! Vrednost ovih ruda u budućnosti može samo da raste. Prema zvaničnim podacima na Kosovu i Metohiji – izvorištu srpske državnosti, nalaze se i velike količine ruda olova i cinka. Ukupne zvanične bilansne rezerve iznose 49 miliona tona, ili 82 odsto metala u Srbiji. Ove rude su pored ostalog bogate srebrom i zlatom. Prema nekim procenama ukupne rezerve ruda olova i cinka iznose 83 miliona tona.

Stručnjaci su došli do podataka po kojima se u južnoj srpskoj pokrajini nalaze i velike količine boksita i to u iznosu većem od milijardu tona.

Takođe, treba napomenuti da se prerađena ruda razvojem novih tehnologija sve više koristi za dobijanje drugih hemijskih elementa čiji procenat zastupljenosti ne mora da bude velik, ali je takva proizvodnja isplativa obzirom da su nalazišta vrlo retka. Švajcarska je svojevremeno uvezla veće količine, već prerađene rude iz Trepče za potrebe svoje industrije.

Na Kosovu i Metohiji mogu se naći i veće količine „minerala budućnosti“ – zeolita. Pojedini minerali iz sastava zeolita predstavljaju važan strateški resurs jer su sposobni da neutrališu sam uranijum. Srpski stručnjaci iz Instituta za nuklearnu tehnologiju i mineralogiju u Beogradu, uspeli su da razviju nov proizvod koji može da absorbuje do 90 odsto prisutnog urana. On se bazira na klinoptilolitu – mineralu iz porodice zeolita. U svojoj unutrašnjoj strukturi i kanalima ima slobodan prostor, tzv. aktivna mesta u kojima mogu da se vežu štetne materije. Modifikovan određenim jedinjenjima ovaj proizvod je sposoban da u roku od 24 časa veže za sebe sav osiromašeni uranijum na prostoru primene! Rezultat je rada tima domaćih stručnjaka okupljenih oko dr Magdalene Tomašević-Čanović. Prva je „Geopolitika“ od 23. marta 2001. godine pisala o izuzetnom značaju ovog minerala. Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu koja raspolaže sa visokokvalitetnim rudama zeolita, koji se može koristiti i kao lek. Nalazišta na Kosovu i Metohiji su posebno bogata. Čak ni za vreme NATO agresije zainteresovane firme iz SAD nisu prekidale saradnju sa Institutom u Beogradu zbog značaja njihovih istraživanja i strateške važnosti novog proizvoda na bazi zeolita. Ulaganjem u proizvodnju domaćeg absorbenta, čovekova sredina zatrovana uranijumom koji je posejao NATO po Srbiji, bila bi očišćena, a veliki broj ljudskih života spasen!

U južnoj srpskoj pokrajini nalaze se i velika nalazišta urana. Ne treba da nas čudi da su ove lokacije upravo u SAD sektoru. Mesto gde se nalazi baza „Bondstil“ kod Uroševca na KiM jedno je od glavnih nalazišta urana u Pokrajini, pisao je skopski list “Večer” još 2002. godine. Stručnjaci Instituta za nuklearnu fiziku “Vinča” u Beogradu, potvrdili su listu da “na prostoru gde je stacionirana baza Bondstil postoje velika nalazišta urana”. Podsetimo se da je Dik Marti u svom izveštaju naveo da „Bondstil po obimu i važnosti očigledno prevazilazi regionalni značaj.“ Ne zaboravimo da su u „Bondstilu“ i tajni zatvor CIA u kojem se muče pritvorenici. Predstavnicima Evropskog parlamenta i Komiteta za sprečavanje torture NATO je zabranio da obiđu Bondstil i do kraja sprovedu istragu o tajnim zatvorima CIA o čemu govori i nacrt izveštaj iz 2006. godine.^v

Kosovo i Metohija je teritorija Srbije izuzetno bogata ekološki čistom vodom. Budući da je voda strateški proizvod XXI veka i da naučnici već duže vreme upozoravaju da predstoje ratovi za ovaj životno važan prirodni resurs, južna srpska pokrajina je na mapama SAD označena kao teritorija od prvorazrednog značaja. Na međunarodnoj Konferenciji za očuvanje prirodnih resursa u Londonu 1994. godine čiji je organizator bila fondacija Rojters, predstavljene su analize urađene pomoću najsavremenijih uređaja koje su nedvosmisleno pokazale da su regioni Plitvičkih jezera i Kosova i Metohije ključni za kontrolu vodenih tokova ovog dela Evrope. Na žalost Zapad je uz pomoć svojih satelita genocidnom politikom proterao Srbe sa ovih lokacija.

Hrvati su sprovodeći genocid proterali Srbe sa Plitvičkih jezera i predali važne prirodne rezervoare vode u ruke svojih sponzora – nemačkih megakoncerna. Poznato je da čak sedam odsto evropskih voda teče u ovom delu okupirane RSK. Upravo na teritoriji Kosova i Metohije i Plitvičkih jezera su smeštena neka od najbogatijih čvorišta prirodno čistih podzemnih i nadzemnih vodotokova Evrope. Okeanografsko odeljenje Vuds Hol instituta, iznelo je upozorenje po kojem će kao posledica navodnog globalnog zagrevanja teritorije Srbije, i delovi Makedonije i Bugarske postati jedina mesta u Evropi sa dovoljnim količinama sveže pijaće vode.

Polovinom 1992. godine u Brazilu je održana Konferencija UN o životnoj sredini i razvoju. Tada je donet i zvanični dokument „Agenda 21“. U njoj između ostalog stoji: „Ne sme se dozvoliti nacionalnim državama da posegnu za ucenjivanjem međunarodne zajednice pomoću izvora nezagađene vode.“ U ovom izveštaju Balkan je uz Rusiju označen kao region od posebnog interesa.

Da bi pokrenuo svoju ratnu mašinu Hitleru je bilo potrebno da ovlada tehnologijom hidrogenizacije – pretvaranja uglja u naftu. Pomenutu tehnologiju su mu omogućili vlasnici megakapitala iz SAD, kako bi svoje armije usmerio ka Rusiji. Na Kosovu i Metohiji – odbrambenoj tvrđavi Evrope pred islamom, pored velikih količina uglja nalaze se i ogromne količine uljnih škriljaca. Savremenom tehnologijom iz njih je moguće veoma brzo dobiti naftu. Kada se to zna postaje još jasnije zašto su SAD kao svoju usputnu stanicu ka Rusiji izabrale baš južnu srpsku pokrajinu.

Zaštita srpskih prirodnih resursa i raskrinkavanje zapadnih kompanija koje ih kradu važan je korak u borbi za južnu pokrajinu. Umesto da ignoriše krađu prirodnih resursa kao što je činila u vreme DOS-a i DS-a Srbija mora ovo pitanje da pokrene na međunarodnom nivou.

Važan korak u borbi za Kosovo i Metohiju je i izgradnja “Južnog toka”. Realizacijom ovog projekta Srbija će početi da se ekonomski oporavlja dok će njena energetska bezbednost biti osigurana. Iz ugla međunarodnih odnosa “Južni tok” će onemogućiti EU da dalje ucenjuje Srbiju jer će njena snabdevenost energentima zavisiti dobrim delom od protoka ruskog gasa kroz teritoriju Srbije. Takođe ovaj značajan projekat Gasproma čuva teritorijalni integritet Srbije i sprečava nove separatističke scenarije u Vojvodini. Grananje gasovoda prema drugim srpskim zemljama (CG i BiH) i eventualno južnoj pokrajini, ojačaće još više uticaj Beograda u regionu. Srbija i Rusija će zajedno morati da brinu o bezbednosti “Južnog toka” što je dodatna šansa za razvoj odnosa u ovoj oblasti.

Na kraju treba napomenuti da je ideja podele Kosova i Metohije koju je pokušao da realizuje Tadićev režim samo korak u predaji južne pokrajine zapadnim kompanijama koje kradu srpske prirodne resurse i šiptarskim teroristima. Ni jedna ozbiljna srpska strategija ne može da se zasniva na podeli KiM i darivanju lopova tim pre što su ti lopovi do juče prosipali osiromašeni uranijum po Srbiji.

Borba za Kosovo i Metohiju je sveta obaveza svakog građanina Srbije i svakog Srbina. Srbi kao narod postoje dok se bore za svoju svetu zemlju i ono što ona predstavlja, sve do visina do kojih su dosegli Sveti knez Lazar i njegovi vitezovi. Ukoliko zaboravimo Kosovo i Metohiju zaboravićemo sebe i Srbija će postati prazno mesto na karti sveta, zaboravićemo svoju prošlost, osiromašiti sadašnjost i izgubiti budućnost. Sa druge strane, ukoliko se budemo borili za Kosovo i Metohiju samo je pitanje vremena kada ćemo ga zaslužiti i osloboditi.

Boris Aleksić