Vladimir Čušev: Belorusija – otvorena za saradnju

Razgovarao Zoran Milošević
Fotografije Milan Timotić

Zašto je Srbija uvažila predlog EU i uvela sankcije Belorusiji, ko je kreator stvaranja slike o Lukašenku kao „diktatoru“, o čemu govori privredna saradnja naše dve zemlje, te da li je u toj zemlji na sceni ekonomski krah ili su, pak u pravu oni koji tvrde da postoji fenomen beloruskog čuda – teme su koje komentariše naš sagovornik

 

Krajem januara EU je Belorusiji, zbog navodnih neregularnosti na izborima iz kojih je kao pobednik izašao Aleksandar Lukašenko, uvela sankcije. Povodom  hapšenja demonstranata, pozivajući se na evropske vrednosti, EU je velikom broju beloruskih kompanija blokirala račune i imovinu koju one imaju u tim zemljama. Pozivu Brisela da bi to trebalo da urade i zemlje koje nisu članice odazvala se Srbija.  Činjenica je da Belorusija nikada nije priznala nezavisno Kosovo i da sa njom Srbija ima zavidnu privrednu saradnju, pa je umesno postaviti pitanja:  kako se dogodilo da tehnička Vlada u Beogradu uvede sankcije ovoj zemlji, da li je reč o preuranjenom pokušaju da iskoristimo pravo članstva EU, iako smo daleko od njega, ili je reč tek o iskazivanju lojalnosti Briselu? U nastojanju da saznamo šta je zaista posredi i kako  zemlja s kojom smo imali tradicionalno dobre odnose „podnosi“ ovaj potez Beograda razgovarali smo sa gospodinom Vladimirom Čuševim, ambasadorom Republike Belorusije u Beogradu.

EU je Belorusiji uvela sankcije nazivajući Aleksandra Lukašenka  diktatorom. Čime je isprovociran Zapad kada se odlučio i za ovakvu retoriku? Čini se, uz to i  da Evroazijski savez predstavlja sve ozbiljniju alternativu porodici evropskih naroda?
Belorusija nikada nije oklevala u izboru spoljnopolitičkih i spoljnoekonomskih prioriteta. Naša zemlja je zainteresovana za razvoj odnosa sa svim državama u skladu sa uslovima ravnopravnosti i ako se uzmu u obzir uzajamni interesi.  Počev od prvih godina nezavisnosti, na početku devedesetih godina HH veka, Belorusija i Rusija uvidele su neophodnost čvrste ekonomske i političke saradnje. Saradnja sa Rusijom, za koju Belorusiju vezuju višegodišnje kulturne, istorijske i ekonomske veze, nesumnjiv je prioritet. Ona se realizuje i na bilateralnoj osnovi Savezne države Belorusije i Rusije, i u okviru Zajedničkog ekonomskog prostora Belorusije, Kazahstana i Rusije. Već su sada u okviru zajedničkog ekonomskog prostora ukinute barijere za slobodno kretanje robe, usluga i radne snage. Funkcioniše nadnacionalni organ – Evroazijska ekonomska komisija koja, po uzoru na Evropsku komisiju, usvaja obavezne odluke i obavlja niz drugih važnih funkcija.
Do 2015. godine planirano je osnivanje Evroazijskog saveza sa većom stepenom integracije. Prilikom stvaranja zajedničkog ekonomskog prostora, trudimo se da uzmemo u obzir pozitivno iskustvo Evropske unije, a isto tako i greške koje su napravili naši evropski partneri. Imamo sve razloge da računamo da će projekat Evroazijske zajednice uspeti.
Pored toga, od 2004. posle ulaska Poljske, Litvanije i Letonije u EU, Belorusija ima zajedničku granicu sa Evropskom unijom. Zbog toga je neophodno urediti dobrosusedske odnose sa Evropskom unijom. Belorusija zajednički deluje sa EU u nizu sfera, uključujući energetiku, borbu protiv ilegalne migracije. EU je osnovno tržište za belorusku robu.
Razvoju odnosa Belorusije i EU ne doprinose odluke preko kojih je Brisel uveo zabranu saradnje sa nekoliko beloruskih preduzeća. Ova mera, iako ne vrši bitan uticaj na uzajamnu robnu razmenu, ipak stvara negativnu pozadinu za bilateralne odnose, stvarajući atmosferu uzajamnih prekora i nepoverenja.
Nadamo se da će naše kolege u EU shvatiti besperspektivnost pritiska na Belorusiju i vratiti se dijalogu uz uzajamno poštovanje, jer je samo ovakav dijalog jedinstveno sredstvo za sređivanje protivurečnosti, neslaganja.
U februaru 2012. godine ambasadorima Poljske i Evropske unije u Minsku bilo je preporučeno da prenesu ovakav principijelan stav Belorusije rukovodstvu Poljske i EU. Ambasadori drugih država članica Evropske unije samostalno su doneli odluku o odlasku iz Minska i povratku. Nadamo se da će konsultacije koje su ambasadori država članica EU imali u svojim prestonicama doprineti uspostavljanju konstruktivnog dijaloga.

Zapadni mediji kreirajući sliku o Belorusiji kao „tamnici za političke zatvorenike“, puštanje dvojice zatvorenika ocenili su kao pobedu diplomatije Evropske unije. Šta je istina?

[restrictedarea]

U Belorusiji ne postoji član u Krivičnom zakoniku za političke zločine. Niz osoba koje zapadni mediji nazivaju „opozicionim liderima“ osuđene su za organizovanje nemira koji su predstavljali opasnost za društvo. Ovi takozvani opozicioni lideri, ne baveći se stvarnim političkim radom u Belorusiji i ne sprovodeći rad sa biračima, izabrali su put diskreditovanja beloruskog naroda, dobijajući za to nadoknadu od određenih zapadnih snaga. Dvoje osuđenih za nemire u skladu sa  beloruskim zakonom napisalo je molbu za pomilovanje koja je bila prihvaćena i oni su sad na slobodi. Ovo oslobađanje nije povezano sa odnosima Belorusije i Evropske unije. Govoreći pravnim jezikom, u našoj zemlji nema političkih zatvorenika. A dupli standardi Zapada su još na snazi.

Kako u svetlu činjenice da je Belorusija prošle godine zabeležila rekordan izvoz, čak i u države EU, tumačite pomenute sankcije?
Ništa nije neočekivano u tome što se isporuka Evropskoj uniji povećala. Pogledajte strukturu isporuka. Preteći sankcijama, Evropska unija je kupovala i kupovaće visokolikvidnu sirovinsku robu, uglavnom proizvode naftne hemije i kalijumsko đubrivo. Bez obzira na principe slobodne trgovine koje deklarišu, zapadne zemlje vode krajnje oštru protekcionističku politiku i na svoje tržište ne puštaju gotove proizvode sa velikom dodatnom vrednošću. Srbija se suočava sa istim problemom.
U tom kontekstu, uzimajući u obzir režim slobodne trgovine između naše dve zemlje, i za Belorusiju i za Srbiju čini se veoma zanimljivim da se i dalje razvijaju uzajamno korisni trgovinsko-ekonomski odnosi, projekti u okviru industrijske kooperacije, razmena tehnologija.
Trenutno se u Srbiji realizuje sklapanje beloruskih traktora i autobusa, a razrađuje se i niz drugih projekata. Osim toga, u opremi za traktore koja se isporučuje koriste se proizvodi srpskih proizvođača – akumulatori, lakovi i boje, staklo i delovi. Pri tom se u cilju nivelisanja trgovinskog balansa ovi proizvodi koriste i na centralnim proizvodnim linijama fabrike traktora iz Minska u Belorusiji.
Udeo srpskih proizvoda u opštem obimu isporuke traktora i opreme za traktore iz Belorusije već dostiže 45 odsto. Beloruski proizvođači spremni su da povećaju lokalizaciju i stvore radna mesta uzimajući u obzir očuvanje efektivnosti montažne proizvodnje.

Sankcijama se pridružila i Srbija. Po vašem mišljenju, čime je bila podstaknuta?
Žalimo zbog odluke Srbije da se priključi još jednoj odluci o sankcijama koje Evropska unija primenjuje prema Belorusiji. Trebalo bi istaći da se poslednjim sankcijama EU nisu priključili Bosna i Hercegovina, Norveška i Turska, ali i to da Srbija nema pravnu obavezu da sledi odluke EU.
Još jednom podvlačimo da politika sankcija nema perspektivu. Ona seje nepoverenje i sprečava realno regulisanje spornih pitanja. Izražavamo žaljenje u vezi sa ovom odlukom. Očigledno je da je to demonstracija lojalnosti prema centru moći koji zahteva takve radnje i spreman je da ih nagradi.
Bez svake sumnje, bićemo zainteresovani za razvoj normalnih ekonomskih odnosa sa Srbijom.
Istovremeno, odluka Saveta EU od 23. marta 2012. godine predviđa „zamrzavanje“ sredstava niza beloruskih komercijalnih organizacija. Ova uredba predstavlja kršenje Člana 14. belorusko-srpskog međuvladinog Sporazuma o slobodnoj trgovini iz 2008, koji predviđa da ne postoje ograničenja za plaćanje u vezi sa trgovinom robe i prebacivanjem ovih plaćanja. Osim toga, Srbija krši i Ugovor o prijateljstvu i saradnji između Republike Belorusije i Savezne Republike Jugoslavije iz 1996. Beloruska strana planira da inicira, sve na osnovu Člana 18. sporazuma, održavanje konsultacija i pregovora u vezi sa kršenjem srpske strane međunarodnih obaveza. Ove konsultacije mogu biti organizovane, tako da se uključe i eksperti Evroazijske ekonomske komisije, Kazahstana i Rusije, zato što se u okviru Carinskog saveza Belorusije, Kazahstana i Rusije primenjuje unificirana trgovinska politika prema zemljama Trećeg sveta.

Srpski mediji, analizirajući posledice ekonomske krize 2008, oprečno su ocenjivali stanje beloruske ekonomije – predviđajući joj krah ili, pak, najavljujući  „belorusko čudo“. Šta je istina?
Istina je, kako kažu, na sredini. Socijalno orijentisani model Belorusije usmeren je na neprekidan razvoj, očuvanje dostojnog životnog standarda za sve državljane naše zemlje. Naravno, svetska ekonomija ne doživljava najbolje vreme i njeni posebni elementi povremeno možda ne funkcionišu kako bi trebalo. To se može videti i na primeru nekih zemalja Evropske unije. Moćna ekonomska mašina preživljava dugotrajnu krizu. Devizna i finansijska kriza prve polovine 2011. godine postala je veliko iskušenje i za belorusku ekonomiju. Značajno finansijsko i novčano-kreditno slabljenje 2010. godine  prouzrokovalo je prekomeran rast unutrašnje potražnje i „pregrejavanje“ ekonomije. Kao rezultat, deficit tekućeg računa porastao je na neprihvatljiv nivo  – 20,4 odsto BDP-a u četvrtom kvartalu 2010. godine i 25,5 odsto BDP-a u prvom kvartalu 2011. godine. U aprilu „Narodna banka“ je odustala od deviznih intervencija, što je dovelo do prekida rada deviznog tržišta. Zbog visoke inflacije, prihodi i troškovi značajno su nadmašili planske pokazatelje. U cilju stabilizacije devizne i finansijske situacije u Belorusiji je uvedena žešća novčano-kreditna i fiskalna politika uz podršku kredita Evroazijskog ekonomskog saveza. Devalvacija nacionalne valute stimulisala je rast proizvodnje i izvoza. Bile su usvojene nepopularne, ali neophodne odluke fiskalne politike vezane za povećanje tarifa na komunalne usluge, tarifa na javni prevoz, akciza na alkoholna pića, duvanske proizvode i neku drugu robu.
U novembru 2011. godine Belorusija je prodala udeo od 50 odsto nacionalnog gasnog operatora „Beltransgaz“ ruskom „Gazpromu“ za 2,5 milijarde dolara i dobila veliki popust na gas posle sklapanja novog dugoročnog ugovora s „Gazpromom“. Osim toga, Belorusija i Rusija potpisale su ugovor o izgradnji prve nuklearne elektrane u Republici, a dogovoren je i kreditni sporazum o građenju nuklearne elektrane sa iznosom čak do 10 milijardi dolara. Posle ulaska u Carinski savez (na snazi je od jula 2011), Belorusija, Rusija i Kazahstan potpisali su Sporazum o formiranju zajedničkog ekonomskog prostora od 2012. godine. Nastavljeno je sa strukturnim reformama, uključujući dalju privatizaciju, osnivanje razvojne banke, usavršavanje poreskog sistema, skraćivanje subvencija i povećanje transportnih i komunalnih tarifa.
Rezultati ekonomske aktivnosti za 2011. godinu ubedljivo opovrgavaju dosetke o krahu beloruske ekonomije: bruto društveni proizvod porastao je za 5,3 odsto; obim investicija u osnovni kapital porastao je za 13,3 odsto,  realni raspoloživi novčani prihodi stanovništva porasli su za 1,1 odsto, nivo registrovane nezaposlenosti 1. januara 2012. godine iznosio je 0,6 odsto od ekonomski aktivnog stanovništva – obim spoljne trgovine robom iznosio je 144 odsto, a uz to izvoz robe i usluga porastao je za 57,9 odsto, a međunarodne rezerve nadmašile su 7,4 milijarde američkih dolara (pokriva gotovo dvomesečni obim uvoza). Trebalo bi istaći i da je  nivo državnog spoljnog duga mnogo niži nego što u većini zemalja regiona – 11,4 milijarde američkih dolara ili 36,6 odsto bruto društvenog proizvoda. U prvom tromesečju 2012. godine,  Belorusija je stekla pozitivan saldo trgovinskog balansa koji je iznosio 716 miliona dolara.

Kakvo je stanje nauke i obrazovanja danas u Belorusiji u odnosu na sovjetski period, ali i na prilike u evropskoj  nauci?
Nacionalno obrazovanje Republike Belorusije tradicionalno je jedna od najvećih vrednosti beloruskog naroda. Prema pokazateljima koliko dece upišu osnovnu i srednju školu, koliko ima studenata fakulteta i univerziteta, Belorusija se nalazi na nivou razvijenih zemalja Evrope.  U zemlji funkcioniše gotovo 10 hiljada obrazovnih institucija na svim nivoima edukacije. Obuku i vaspitanje više od dva miliona dece, učenika i studenata obavlja oko 445 hiljada radnika. Za obrazovni sistem u toku poslednjih godina država izdvaja najmanje pet odsto BDP-a, a to je na nivou obima finansiranja sfere obrazovanja u razvijenim evropskim zemljama.
U Republici Belorusiji funkcioniše 45 državnih i 10 privatnih visokih obrazovanih institucija. Beloruski univerziteti razvijaju partnerske odnose u oblasti naučne i naučno-tehničke saradnje s naučnim organizacijama 58 zemalja sveta u okviru više od 700 ugovora.
U Belorusiji studira 12 hiljada studenata iz 83 zemlje sveta. Univerziteti Beograda, Novog Sada i Kragujevca spojeni su sporazumima s univerzitetima Minska, Gomelja i Mogiljeva.

Kako ocenjujete saradnju Belorusije i Srbije u međunarodnim organizacijama?
Belorusija dosledno podržava Srbiju u vezi sa problemom Kosova. Ne priznajući nezavisnost Kosova, Belorusija ne samo što podržava srpsku inicijativu u međunarodnim organizacijama, već je i istupila na Međunarodnom sudu OUN. Belorusija je podržala Srbiju na izborima za Međuvladin komitet UNESKA za zaštitu nematerijalnog kulturnog nasleđa, u kojem je učešće važno za srpsku stranu u cilju zaštite srpskog nasleđa na Kosovu. Naša strana podržala je kandidate Srbije na izborima za mesto predsedavajućeg 67. zasedanja Generalne skupštine UON, a, takođe, i Komitet OUN za likvidiranje diskriminacije prema ženama. Srbija je podržala Belorusiju prilikom izbora za članstvo u  EKOSOS.
U isto vreme poslednjih godina srpska strana se pridružuje svim negativnim izjavama i stavovima Evropske unije u odnosu na Belorusiju, u okviru međunarodnih organizacija – Postsaveta OEBS, Evropskog saveta, Saveta za ljudska prava, Generalne skupštine i Trećeg kontinenta OUN. Ovakva praksa ne može da doprinese razvoju belorusko-srpske saradnje u međunarodnim organizacijama i nanosi štetu bilateralnim odnosima u celini.

Koje sličnosti, a koje razlike uočavate između naša dva naroda, i kako ocenjujete perspektive buduće saradnje Srbije i Belorusije?
Belorusiju i Srbiju zbližava niz činilaca, uključujući i slovensku pismenost i pravoslavnu religiju. Među našim narodima nema protivrečnosti.
U sadašnje se vreme belorusko-srpski odnosi razvijaju, ali njihov nivo ne odgovara raspoloživom potencijalu.
Pozitivni podsticaj razvoju bilateralnih odnosa dala je radna poseta Srbiji predsednika Republike Belorusije Aleksandra Lukašenka, u martu 2009, u okviru  koje su održani sastanci sa predsednikom vlade Republike Srbije M. Cvetkovićem i zamenikom predsednika vlade – ministrom ekonomije i regionalnog razvoja M. Dinkićem. U toku sastanaka pripremljeni su uslovi za aktivizaciju trgovinske i ekonomske saradnje.
Napreduje i saradnja između visokoobrazovnih institucija Belorusije i Srbije. Na primer, Ugovor o saradnji između Beloruskog državnog univerziteta i Univerziteta u Beogradu predviđa razmenu studenata i profesora (godišnje do 15 ljudi od svake strane) za usavršavanje filoloških kvalifikacija.
Osim toga na snazi su sporazumi između Beloruskog nacionalnog tehničkog univerziteta i Više železničke škole, Međunarodnog državnog ekološkog univerziteta „Andrej Saharov“ i Naučnoistraživačkog instituta Novog Sada. U januaru 2012. potpisan je Sporazum o saradnji između univerziteta Gomelja i Novog Sada, a u maju 2012, o saradnji između Mogiljeva i Kragujevca.
Predstavnici Belorusije učestvovali su u nizu značajnih kulturnih manifestacija u Srbiji, uključujući i Međunarodni muzički festival „Evrovizija-2008“ u Beogradu, kao i Međunarodni festival dečjeg stvaralaštva „Radost Evrope“ koji se održava svake godine. Na inicijativu ambasade Belorusije u Srbiji u Beogradu, Novom Sadu i Valjevu, u poslednje vreme održane su izložbe grafike i slikarstva beloruskih slikara, poput Viktora Aljševskog, Viktora Tihonova i dr.
Sa svoje strane kulturni radnici i umetnici Srbije tradicionalno učestvuju na Međunarodnom festivalu umetnosti „Slovenski bazar“ u Vitebsku, a, takođe, i na Minskom međunarodnom filmskom festivalu „Listopad“.
Uveren sam da saradnja Belorusije i Srbije u svim sferama ima dobre perspektive, bez obzira na to što naše zemlje u ovom trenutku imaju različite spoljnopolitičke prioritete.
Zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini potpisanom pre tri godine, u 2011. postignut je nivo robnog prometa od preko 145 miliona dolara.
Jasno nam je da je stabilan i postepeni razvoj trgovinsko-ekonomskih odnosa moguć isključivo na obostrano korisnoj osnovi.
Zbog toga su naši napori usmereni na razvoj projekata u okviru proizvodne kooperacije, koji predviđaju otvaranje radnih mesta u Srbiji, razmenu tehnologija, otvaranje tržišta za proizvode dve zemlje. Belorusija stabilno povećava kupovinu kako industrijskih, tako i poljoprivrednih srpskih proizvoda.
U 2011. ambasador Srbije u Belorusiji Stojan Jevtić deklarisao je planove za povećanje robnog prometa u narednim godinama, do nivoa od 500 miliona dolara. Smatram da su ovi planovi, uz želju i aktivan zajednički rad strana, ostvarljivi.
Sviđa mi se u Srbiji, simpatični su mi  njeni dobri, otvoreni i gostoljubivi ljudi. A tako misle i ostali saradnici naše ambasade.

Šta se promenilo u periodu između vašeg prvog i drugog službenog boravka u Beogradu?
U Beogradu sam po drugi put. Od 1998. do 2002. godine radio sam u svojstvu konzula i savetnika ambasade Belorusije u SRJ. Zajedno sa srpskim narodom preživljavao sam NATO agresiju. Naš predsednik Aleksandar Lukašenko je u aprilu 1999. posetio vašu zemlju u znak solidarnosti i podrške.
Od tada se mnogo toga promenilo. Ali nije se promenio topao i bratski odnos beloruskog naroda prema srpskom. I mi osećamo to isto s vaše strane.
Predsednik Belorusije uputio je poslanicu gospodinu T. Nikoliću povodom inauguracije i stupanja na dužnost predsednika Srbije, u kojoj je poziv da poseti Belorusiju radi razmatranja puteva razvoja i intenziviranja belorusko-srpske saradnje u svim oblastima. Nadam se da će do ove posete doći i da će dati novi impuls našim bilateralnim odnosima.
Kao predstavnik zvanične diplomatije nastrojen sam optimistički. Ambasada mnogo radi i uzda se u pomoć i doprinos narodne diplomatije.

___________________

Njegova ekselencija ambasador Republike Belorusije u Srbiji Vladimir Čušev rođen je 8. februara 1963. godine u Gomelju (Belorusija). Završio je Građevinski fakultet Beloruskog inženjerskog instituta za saobraćaj (1985. godine) i Pravni fakultet Beloruskog državnog univerziteta (1995. godine). U periodu od 1998-2002. radi kao savetnik ambasade Republike Belorusije u Saveznoj Republici Jugoslaviji, da bi se u Srbiju vratio 2011. prihvatajući dužnost izvanrednog i opunomoćenog ambasadora Republike Belorusije u Republici Srbiji.

[/restrictedarea]