Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Piše Aleksandar Đaja
Neće biti da su samo „cene lekova koje se nisu menjale od juna 2011. godine“ jedini razlog što u Srbiji nema ni sirupa za decu „brufen“, koji se koristi za snižavanje temperature, kao ni lekova „madopar“, „lorazepam“, „lasiks“…
Do prošlog petka bio sam duboko iznenađen i uvređen zašto Boris Tadić poziva u novu Vladu Srbije svakoga koga sretne na ulici, ali ne i mene? Šta mi fali: imam osnovnu školu, čuo sam za Betovena i znam da pređem ulicu kada je zeleno svetlo?
Međutim, sreća je za Srbiju što ta rabota gotovo više nikoga ne zanima, osim novinare koji od te političke kombinatorike žive, i što se njome bavi samo jedan čovek: eks-predsednik Srbije Boris Tadić. Istina, to očigledno nije prijatno, jer mu je pre nedelju dana, na basketu, povređen nos (valjda mu je Dačić „lupio rampu“). Ostali „pregovarači“ samo „fingiraju“ da pregovaraju, dok jedino misle kako da nasankaju onog drugog. Razume se, iz tog „Cirkusa Adrija“ mora da se isključi SNS, sa kojim, barem zvanično, ne pregovara niko, i DSS, od kojeg svi „pregovarači“ beže kao da je zaražen od neke nepoznate tropske bolesti!
[restrictedarea]UŠTEDA BEZ VLADE
Što se mene tiče, za razliku od mnogih, koji spominju čak i astronomski dnevni gubitak od 50 miliona evra, koliko, navodno, košta svaki dan bez Vlade – moje mišljenje je sasvim suprotno! Štaviše, poznajem toliko ljudi koji bi od svojih skromnih primanja svakodnevno odvajali po neki dinar, da se takva Vlada nikada ne sastane. Jer, svaki dan bez Vlade: „Tadić + SPS + bilo ko“, bila bi ogromna ušteda za Srbiju. Kao prvo, bila bi onemogućena da nastavi da pravi nemerljivu štetu iz prethodnog četvorogodišnjeg perioda, koja bi sigurno bila veća od 50 miliona dnevno! Kao drugo, svaki dan rada Narodne skupštine sa takvom, eventualnom većinom, nikada ne bi mogao da se održi, zato što bi uvek, bar neko od tih famoznih 126 poslanika naizmenično imao kijavicu ili grip. Kao treće, ako bi u takvu „Tadić + SPS + bilo ko“ Vladu ušao i URS – zatvorilo bi se i ono malo preduzeća koja još uvek rade, ali samo u „kreativnoj mašti bivšeg režima“. I najzad, ako bi se toj „diližansi snova“ priključio i LDP (čijeg predsednika Slavica Đukić-Dejanović, ničim izazvana, svesrdno preporučuje za novog predsednika Skupštine?), cela bi se situacija dodatno „dramaturški „intenzivirala“! Kosovu bi i zvanično bila priznata nezavisnost, Republika Srpska bi nastavila da bude „genocidna tvorevina“ (što Dodiku, kako se danas čini, više toliko i ne smeta), dok bi „određena ulična roba“ postala jeftinija i dostupna, kako izvesnoj profesorki dramaturgije sa FDU, tako i širokim narodnim masama. Sevap, tebra…!
Ali, zato bi lekova u bolnicama i apotekama bilo još manje…
TAJNA „KULE OD KARATA“
Pomoćnica ministra zdravlja Dubravka Šaranović je rekla da „tehnička vlada ne može da formira cene lekova“ i ukazala da je zatraženo od aktuelne vlade da ministar zdravlja donese, barem, odluku o najvišim cenama lekova za one, za koje ne postoji paralela. Šaranovićeva je rekla i da lekova nema uglavnom zbog cena, koje se nisu menjale od juna 2011. godine… Zaista? Kako, onda, da su danas u Srbiji sve cene na visini od 57 odsto od evropskog proseka, što je pet odsto više nego pre dve godine, dok su prosečne zarade najniže u Evropi? Kako to da je Srbija iznad evropskog proseka i po ceni odeće i elektronskih uređaja, koji su skuplji nego u mnogo bogatijim državama, poput Francuske i Italije? Neće biti da samo „cene lekova koje se nisu menjale od juna 2011. godine“ jesu jedini razlog njihove nestašice? Mnoge je „milionske ale nesite“ prilikom javnih nabavki trebalo nahraniti, a još više njih danas sakriti od očiju javnosti – uz istovremeno hapšenje i stavljanje pred kamere žrtvenih „golja“, koje su se u celoj priči ogreble za nekoliko stotina evra. Neće biti da su samo „cene lekova koje se nisu menjale od juna 2011. godine“ jedini razlog što u Srbiji nema ni sirupa za decu „brufen“, koji se koristi za snižavanje temperature, kao ni lekova „madopar“, „lorazepam“, „lasiks“… Predstavnici Ministarstava zdravlja i trgovine dogovorili su se pre desetak dana da se odluka o korekciji cena lekova donese posle formiranja nove vlade.
Međutim, šta ako se Vlada ne formira za još dva meseca? Ili, ako se uopšte ne formira do septembra? Na koji ćemo način, tom zgodom, da umiremo? Kao bednici i slabići, jer ne možemo da se izlečimo bez lekova – ili, onako „muški“, kao Brus Vilis – pobivši usput nekoliko hiljada „zlih terorista nemačkog porekla“, ili nekih drugih, nama bližih „zlikovaca“? Jer, nisu samo lekovi u pitanju. „Pakleni plan“ MMF-a za Srbiju nije nikakva tajna: od oktobra i tokom čitave 2013. penzije i plate u javnom sektoru ne bi rasle, što bi rashode u budžetu smanjilo i do 300 miliona evra. Pri tom, niko ne razmišlja o tome da bi veliki broj plata u javnom sektoru trebalo da bude, ne zamrznut, nego smanjen, da bi „fantomska“ radna mesta koja su plaćena, po pravilu, preko 100.000 dinara mesečno, trebalo da budu ukinuta, da je, ne cinična i licemerna, nego na granici „ratnog zločina“ ideja, da se plate zamrznu najsiromašnijem delu stanovništva, čiji prihodi nekad ne dosežu ni 20.000 dinara, a da neke druge budu zamrznute na nivou od više stotina hiljada dinara!
Da zaključimo: od sklapanja Vlade Srbije, kao „kule od karata“, preko nestašice lekova, MMF-a i zamrzavanja plata i penzija na „postojećem nivou“, do pakla vodi samo jedan put. Ali, u ovom slučaju, on nije „popločan dobrim namerama“. On je trasiran još pre četiri ili dvanaest godina nepojmljivom nezajažljivošću nekih funkcionera DS-a i njihovih trabanata i tajkuna, korupcijom, bahatošću i beskrupuloznom krađom narodne imovine, ukratko, elementarnim zlom! Nama ne preostaje ništa drugo, nego da se borimo. Kao Brus Vilis! A da li je život film – ko preživi, obavestiće vas.
Konačno je uspelo razbijanje žute koalicije, ali za malo. I predsednik države i vlada su bez Borisa i Čede. Zamislite Čedu na mestu ministra inostranih poslova. Tu veličinu nacionalnog mazohizma teško je da iko normalan može da prihvati. U tom cinizmu mogla je i Biljana Srbljanović da nam bude gradonačelnica Beograda. Posledljih dvanaest godina favoriti ovog naroda su bili potpisnici peticija za bombardovanje Srbije, ljudi koji su izglasavali rezolucije o genocidnosti Srpskog naroda, lovci na srpske patriote… Sledeći njihov korak je bio proglašenje Gavrila Principa za teroristu, izbacivanje iz udžbenika Njegoša, Rakića, Dučića, Đure Jakšića, Šantića, Zmaja, Andrića, Crnjanskog…Njihova mesta sigurno bi dostojno zauzeli Biljana Srbljanović, Basara, Velikić i David. Zamislite Turčina koji se zalaže za priznavanje stava o genocidnosti Turskog naroda. Ima li stvarno Srba u Srbiji ?
Od kad je autor g. Đaja, čije tekstove čitam sa velikim uvažavanjem, verovatno morao da preda tekst za štampu, mnogo toga se desilo. Počeli su pregovori za formiranje nove vlade, hvala bogu, ne sa DS-om, nego između SNS-a i SPS-a. Naravno, ni tu neće ići glatko. Imam utisak da SPS hoće veliki deo kolača, koji bi mu mogao biti preveliki, dok Dinkić već po običaju, arogantno postavlja neke uslove, iako bi ga mnogi radije videli tamo gde se pišu memoari, nego u vladi Srbije. Ali, šta da se radi kad je ovaj „politički nedovoljno inteligentan narod“, bivšem uništavajućem režimu dao čak 48% glasova, pa sad mora da se prave kompromisi. Zaista neobjašnjivo, pogotovu što u vreme izbora nisu bile ovakve vrućine kao danas – pa, nije moglo da im udari u glavu! Sada onaj „toalet papir“ zvani Blic opet „spinuje“ narod kako dolazi izaslanik Hilari Klinton da, kobajagi, lobira za koaliciju SNS-DS. Za divno čudo, sada to malo kome smeta, dok su „žuti“ digli veliku buku kada su Rusi, tobože, lobirali za koaliciju SNS-SPS?!… Međutim, sve će to teško proći kod Aleksandra Vučića. Ni alavi zahtevi SPS-a i URS-a, a pogotovu „posredovanje“ SAD. Bolje je onda ići na nove izbore – pa, da ubacimo opet kuglicu u rulet, pa da vidimo. Ko sme! Ko će dobiti još više, a ko će zauvek nestati sa političke mape Srbije. Izvolite, SNS i DSS u tom ruletu mogu da samo da prođu još bolje…!
Naravno, SNS može da ide na nove izbore – sve je bolje nego ići u vladu sa “žutima! Međutim, to što Ameri kobajagi vrše pritisak da se ta koalicija napravo, mačku o rep! Nijedna koalicija u Srbiji poslednjih godina nije bila idealna, a ona prethodna je bila – horor! Ne treba imati predubeđenja – da, bilo bi mniogo bolje da je uz SNS-SPS i Koštuničin DSS, umesto više nego sumnjivog Dinkića – ali, šta je, tu je. Idemo napred, pa ćemo da vidimo. Samo da se otkačimo “žutih” i u Beogradu i onda šanse za oporavam rastu u celoj Srbiji. Naravno, popunitii po koje mesto i u zatvorima, bilo bi veoma poželjno. Puno pozdrava Aleksandru i Pečatu!
Neće biti ni novih izbora, ni “široke koalicije”. Formiraće se Vlada koja se već sastavila i ona će biti u najmanju ruku triput bolja od prethodne!… Ali, mene najviše veseli što je konačno počao obračun “pacova” iz DS-a sa broda koji tone! Đilas je kao tek sada saznao koliko treba da košta Jeremićevo predsedavanje “ničemu” (jer, UN više ne znače ništa, pa čak ni Generalni sekretar, a kamoli Vuk Jeremić)?! Tek sada, kad su izbubili parlamentarne izbore, predsednika, a kada će vrlo brzo i on da izvisi za fotelju gradonačelnika u kojoj sada sedi. Nego, kada već govori o 7 miliona dolara, a šta je sa njegovih 507 miliona dolara, koliko je težak? O tome će izgleda da progovori nova vlast!… Ipak je najsmešnija figura Tadić, koji je potpuno “pobrkao lončiće”, pa više ne zna da li je u vlasti ili u opoziciji, da li igra košarku ili klikere!? Valjda će i on konačno da ode na “zasluženi odmor”, tamo gde će mu biti najbolje neko vreme. Gde su čist vazduh, zdrava voda i dobri lekićiu…!